Отворите главни мени

Статус угрожености одређене врсте се користи као показивач могућности да та врста постане изумрла у скорој или даљој будућности. При процјењивању статуса угрожености одређене врсте (или нижег таксона) разматрају се многи чиниоци: поред простог пребројавања преосталих јединки, разматра се и тренд смањења или повећања величине популација те врсте, препознате пријетње, успјешност при размножавању, природна средина и друго.

Садржај

Глобални системиУреди

 
Графички дијаграм категорија угрожености на Црвеној листи, Међународне уније за заштиту природе

Црвена листа Међународне уније за заштиту природе (IUCN) је најпознатији свјетски списак угрожених врста и нижих таксона. IUCN је поставио критеријуме за процену угрожености, а сви процењени таксони сврставају се у једну од следећих категорија:[1]

Постоје и две додатне IUCN категорије:

Категорије из 1994.Уреди

 
Графички дијаграм категорија угрожености на Црвеној листи, Међународне уније за заштиту природе из 1994 (верзија 2.3)

Постоје и две додатне IUCN категорије:

  • DD — таксон са недовољно података о угрожености (енглески: Data deficient)
  • NE — таксон није евалуисан, или није евалуисан по IUCN критеријумима (енглески: Not evaluated)

CITES конвенцијаУреди

Конвенција о међународној трговини угрожених врста дивље фауне и флоре (енглески: CITES, „Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora“) за циљ има утврђивање да међународна трговина дивљим животињама и биљкама не угрожава њихов опстанак.

Савезни системиУреди

У Европској унији, Правилник трговине дивљим врстама Европске уније[2] је законски пропис са циљем да оствари стандарде CITES-а унутар Европске уније скупа са неким додатним мјерама[3]. База података врста под контролом Правилника трговине дивљим врстама Европске уније је доступна за јавност[4]. Додатно, постоји и Препорука Европске уније за животну средину[5] (енглески: EU Habitats Directive) и Препорука Европске уније за птице[6] (енглески: EU Birds Directive).

Организација „NatureServe conservation status“ се усредсређује на Латинску Америку, САД, Канаду и Карибе. Ова организацију су развили, у посљедњих тридесетак година двадесетог вијека, научници из организација „NatureServe“ и „The Nature Conservancy“, и мреже програма природног насљеђа и податковних центара за очување природе. Током времена ова организација се све више уједињује са Црвеном листом угрожених врста. По овој организацији, између осталих постоје и сљедеће категорије[7]:

Овај систем садржи и двосмислене и непотпуно одређене категорије попут „Непрецизно одређен број јединки“ (енглески: Inexact numeric ranks, нпр. G2?) и „међукатегорије“ (нпр. G2G3) када не може прецизно да се одреди одговарајућа категорија. У овом систему такође постоји одредница „само у заробљеништву или људском узгоју“, која има слично значење као IUCN категорија „изумрле у дивљини“ (енглески: Extinct in the Wild, EW).

У Руској Федерацији у сврхе одређивања угрожености врста постоји Црвена књига Руске Федерације.

ИзвориУреди

  1. ^ Guidelines for Using the IUCN Red List Categories and Criteria (PDF), Version 13, IUCN, март 2017, Приступљено 4. 1. 2018 
  2. ^ EU Wildlife Trade Regulation, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ УНЕП-ов свјетски посматрачки центар за очување врста Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 9, 2008) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ Животињске врсте — Претрага таксона првог нивоа Архивирано на сајту Wayback Machine (април 18, 2008) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
  5. ^ ec.europa.eu, „Препорука Европске уније за животну средину“ Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 15, 2007) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
  6. ^ ec.europa.eu, „Препорука Европске уније за птице“ Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 23, 2007) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
  7. ^ ИнфоНатура: Статус угрожености, Приступљено 25. 4. 2013.

Спољашње везеУреди