Отворите главни мени

Лав (лат. Panthera leo) је велики сисар из породице мачака (Felidae) и један од „великих мачака“ рода Panthera. Мужјак лава, лако препознатљив по својој гриви, у просеку тежи између 155-193,3 килограма.[2][3] Женке су мање и теже од 90,5-139,8 килограма.[2][3] У дивљини, лавови живе око 10-14 година, док у заточеништву преко 20 година. Некада су живели широм Африке, Азије и Европе, док се данас у дивљини могу наћи само у Африци и Индији. Живе у саванама и лове у чопору.

Лав
Временски распон: 1.8–0 Ma
рани Плеистоцен до данас
Lion waiting in Namibia.jpg
мужјак
Okonjima Lioness.jpg
женка (лавица)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
(нерангирано):
Инфраред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
Panthera leo

Linnaeus, 1758
Биномијално име
Panthera leo
Linnaeus, 1758
Подврсте:
Lion distribution.png
Простор распрострањености свих подврста лавова:     некада     данас
Map Guj Nat Parks Sanctuary.png
Простор распрострањености лавова у Индији:      шума Гир Шума Гир, у Гуџарату, је посљедње мјесто у дивљини на чијој територији живи више од 500 дивљих азијских лавова.
Синоними
  • Felis leo (Linnaeus, 1758)

Садржај

Распрострањеност и популацијаУреди

У релативно скорашње време, станиште лава је обухватало јужне делове Евроазије, од Португалије до Индије, и већи део Африке осим централних, тропских делова и пустиње Сахаре. Крајем 19. и почетком 20. века лавови су изумрли у северној Африци и на Блиском истоку. Данас, већина лавова живи у источној и јужној Африци и њихов број драстично опада. 1900. године је у Африци живело око 100.000 лавова, а данас се процењује да у дивљини, живи између 16.000 и 30.000 афричких лавова.

 
Мужјак азијског лава

Азијски лав, познат као и индијски лав (подврста Panthera leo persica), који је у прошлости живео на територији од Турске до Индије и од Кавказа до Јемена, је истребљен са територије Палестине у средњем веку. Са појавом ватреног оружја у 18. веку нестао је и у већини осталих делова Азије. До краја 19. века лавови су нестали са подручја Турске[4][5], док је последњи лав у Ирану устрељен 1942. године. 1944. године је нађен костур лавице на обали реке Карун у Ирану. Ова подврста данас живи само у шуми Гир на северу Индије. Око 300 лавова живи на простору од 1.412 km² у држави Гуџарат, која покрива већину шуме. Њихов број је стабилан.

Лавови су настањивали обе Америке и север Евроазије све до плеистоцена. Најпознатије праисторијске подврсте су пећински (Panthera leo spelaea) и амерички лав (Panthera leo atrox).

ИмеУреди

Име лава је слично у многим језицима, а потиче од латинске речи leo,[6] а пре тога од старогрчке речи leōn/λεων.[7] Хебрејска реч lavi (לָבִיא) се такође може повезати, као и староегипатска реч rw.[8]

Претпоставља се да научно име, Panthera leo, потиче од грчких речи pan- („сваки”) и ther („звер”). Panthera је вероватно источно-азијског порекла и значи „жућкаста животиња“ или „бело-жута“.[9]

Физички изгледУреди

Мужјак лава је друга највећа мачка на свету, једина која има гриву и реп који завршава чуперком.[10] Мишићаво тело лавице прати линију њеног скелета. Она има округлу главу, кратко лице, гипко тело, прилично дуге ноге и дугачак реп који јој, као тешкој животињи, помаже да одржи равнотежу кад скочи на плен. Са обе стране лица се налазе осетљиви бркови и помажу јој да се снађе у мраку. Лавица нема гриву јер би она омела њену делотворност у лову. Захваљујући гриви, мужјак чак изгледа већи него што стварно јесте. Она може да му помогне да застраши и отера друге лавове.

Мужјак, препознатљив по својој гриви, тежи у просеку између 155-193 килограма, а женка од 90-140 килограма. Дужина тела износи од 184-208 центиметара код мужјака, а 160-184 cm код женки. Висина до рамена је око 125 cm за мужјаке и 100 cm за женке. Дужина репа је 72-89,5 cm код женки и 82,5-93,5 cm код мужјака (тако да максимална дужина тела износи 3 m код мужјака и 2,7 m код женки), реп завршава црним, длакавим чуперком. Лав је једина мачка са оваквим репом. Боја крзна варира од тамно браон до жуте или црвене. Боја гриве је од плаве до црне. Доњи делови тела су светлији.

Величина и маса лава се разликује од станишта до станишта.[2][11][12][13] Од Африке до Индије забележен је мањи број јединки које су веће и теже од просека.[14][15][16][17]

Просек Лавица Лав
Дужина главе и тела 160-184 cm[3] 184-208 cm[3]
Дужина репа 72-89,5 cm[3] 82,5-93,5 cm[3]
Маса 90,5-138 kg,[3]
124,2-139,8 kg у Јужној Африци,[2]
119,5 kg у Источној Африци,[2]
110-120 kg у Индији[11]
155-169 kg,[3]
187,5-193,3 у Јужној Африци,[2]
174,9 kg у Источној Африци,[2]

160-190 kg у Индији[11]

Лавови у дивљини живе и до 20 година, а у заточеништву и до десет година дуже.

Лов и исхранаУреди

 
Лавица у лову у Серенгети парку.

Женке лавова обично лове ноћу или у зору у чопору. Лове углавном крупније сисаре: антилопе, зебре, брадавичасте свиње, гну говеда и биволе, али и мање животиње попут зечева и птица повремено. Често вешто украду лешине од других предатора, попут хијена и дивљих паса. У неким регионима, лавови специјализују своју исхрану ловећи животиње које су њихов редак плен; ово је случај око реке Савути где они непрекидно лове младунчад слонова, или око реке Квандо (притоке реке Замбези) где се хране нилским коњима. Обе реке се налазе у националном парку Кобе, у Боцвани. Забележено је да су екстремно изгладнели лавови убијали бебе слонова, затим су прешли на млађе, док су се повремено усуђивали да нападну и одрасле слонове.

 
Мужјак и младунац једу афричког бивола.

Млади лавови прво почну да лове када су стари три месеца, али тек са две године постану успешни ловци. Лавови развију брзину од 50 km/h [18] коју могу да одрже само на краћим деоницама. Због тога се прилично близу приближе плену пре него што га нападну. Од плена су удаљени око 30 m или мање. Обично неколико лавова учествује у лову. Они окруже стадо са различитих тачки одакле ће да нападну. Напад је кратак и снажан. Лав наглим јуришем и финалним скоком покуша да ухвати плен. Жртву убијају тако што је задаве.[19] Лавови лове на отвореном простору па их плен може лако опазити. Због тога се удружују и лове у чопору јер је већа вероватноћа да лов буде успешан. Мужјаци најчешће не учествују у лову, осим када је у питању велика животиња као што је биво.

Одраслој женки лава је потребно око 5 килограма, а мужјаку око 7 kg меса сваког дана.

ПонашањеУреди

 
Како лавице попут ове имају веома оштре зубе, плен је обично убијен дављењем.

Лавови су месоједи и живе у чопорима. Неки лавови су стални чланови чопора, док неки живе номадским животом на великом простору, усамљено или у пару. Чопор сачињава женке које су у роду, њихови младунци оба пола и група од једног до четири мужјака ("коалиција") који се паре са одраслим женкама. У просеку има 4-6 чланова, али и до 30 чланова у чопору.

С обзиром на то да су ситније и мање од мужјака, женке су окретније и брже, и оне су те које иду у лов, док крупнији мужјаци патролирају око територије, штитећи чопор. Када се одмарају, лавови уживају у међусобном чишћењу, лизању, чешкању главама и предењу и могу дремати и до двадесет часова дневно. Али, када је у питању храна, сваки лав се сналази сам за себе. Свађања и борбе око хране су честе, с тим да мужјаци једу први, затим женке и на крају младунци.

Лавља рика може да се чује на растојању од осам километара.

И мужјаци и женке ће бранити свој чопор од уљеза. Мужјаци не толеришу друге мужјаке, као што и женке не толеришу друге лавице изван чопора. Када достигну полну зрелост, мужјаци се или истерују или самовољно напуштају чопор.

Лавови највећи део дана проводе одмарајући се, чак 20 сати.

РазмножавањеУреди

Лавови немају одређено време када се паре, они то раде у било које доба године. Женка може да се пари са више мужјака када је „у терању“. Током парења, које може да траје неколико дана, лавови се паре од 20 до 40 пута на дан. И у заточеништву се лавови веома добро размножавају.

 
Два младунчета у игри

Трудноћа траје између 100 и 120 дана, после чега женка доноси на свет окот од једног до четири младих. Женке у чопору имају способност да синхронизују свој репродуктивни циклус тако да могу заједнички да одгајају и хране младе. Млади су одгојени после шест до седам месеци. Нажалост, у дивљини 80% младих угине док не напуне две године јер је борба око хране веома сурова.

Када нови мужјак преузме водећу улогу у чопору и отера свог претходника, он ће убити све преостале младунце. Ово објашњава чињеницу да женке неће постати плодне док младунци не одрасту или не умру. Мужјаци стичу полну зрелост са око 3 године и способни су да преузму бригу о новом чопору већ са 4-5 година. Са 8 година почињу да старе и самим тим слабе. Обично ће женка да жестоко брани своје младунце од мужјака који жели да их убије, али њена заштита ретко да се заврши успешна јер је много ситнија и слабија од мужјака. Међутим, вероватноћа да се постигне успех је много већа када се удруже 3-4 лавице против једног мужјака.

Лавови су међу животињама код којих је примећено хомосексуално понашање.[20][21]

ЕволуцијаУреди

Најстарији мачји фосил који чврсто представља лава је из Летолија у Танзанији и вероватно је стар 3,5 милиона година. Најстарији потврђен фосил лава познатог као Panthera leo је 2 милиона година млађи.[22]

Пре 700.000 година, лавови су се по први пут појавили у Европи са подврстом Panthera leo fossilis код града Исерније у Италији. Од те подврсте води порекло пећински лав (Panthera leo spelaea) који се појавио пре око 300.000 година. Током касног плеистоцена лавови су се раширили по Северној и Јужној Америци, и развили се у Panthera leo atrox или америчког лава.[23]

Лавови су били чести на северу Евроазије и Америке током касног плеистоцена, али су тамо изумрли на крају последњег леденог доба, пре око 10.000 година.

ФилогенијаУреди

Доље приказани кладограм представља филогенетске везе врсте лав са осталим представницима рода Panthera.

 Pantherinae 
 Neofelis 

Neofelis nebulosa  

Neofelis diardi

 Panthera 

Panthera uncia  

Panthera blytheae

Panthera zdanskyi

Panthera tigris  

Panthera palaeosinensis

Panthera onca  

Panthera balamoides

Panthera gombaszoegensis

Panthera pardus  

 Panthera leo 

Panthera shawi

 Panthera leo 

Panthera leo leo  

Panthera leo sinhaleyus

Panthera leo melanochaita

Panthera fossilis

Panthera spelaea  

Panthera atrox  

Panthera youngi

 sensu lato 

ПодврстеУреди

Постоји неколико подврста лавова:

 
Илустрација лава
  • Panthera leo azandica - североисточни конго лав.
  • Panthera leo bleyenberghi - катанга или југозападни афрички лав (Зимбабве, Ангола, Катанга у Заиру).
  • Panthera leo krugeri - јужноафрички или југоисточни афрички лав.
  • Panthera leo leo (P. l. berberisca) - берберски лав; верује се да је изумро (због неконтролисаног лова) и у заточеништву. То је била највећа подврста свих лавова и живео је од Марока до Египта. Последњи дивљи примерак је убијен у Мароку 1922. године. Берберски лавови су у време старих Римљана држани због гладијаторских игра.
  • Panthera leo nubica - источноафрички лав.
  • Panthera leo persica - азијски или јужноазијски лав. Некада су били широко раширени од Турске, преко Блиског истока и Пакистана па све до Бангладеша.
  • Panthera leo senegalensis. - западноафрички или сенегалски лав (Западна Африка).

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Nowell & Bauer (2004). Panthera leo. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 11. 5. 2006. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 Smuts, G. L.; Robinson, G. A.; Whyte, I. J. (1980). „Comparative growth of wild male and female lions (Panthera leo)”. Journal of Zoology. 190 (3): 365—373. Bibcode:2010JZoo..281..263G. doi:10.1111/j.1469-7998.1980.tb01433.x. 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 West, P. M.; Packer, C. (2013). Panthera leo Lion”. Ур.: Kingdon, J.; Happold, D.; Butynski, T.; Hoffmann, M.; Happold, M.; Kalina, J. Mammals of Africa. London: Bloomsbury Publishing. стр. 150—159. ISBN 978-1-4081-8996-2. 
  4. ^ Ustay, A.H. (1990). Hunting in Turkey. BBA, Istanbul. 
  5. ^ Asiatic Lion Information Centre. 2001 Past and present distribution of the lion in North Africa and Southwest Asia. Downloaded on 1 June 2006 from [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 6, 2009) (на језику: енглески), Приступљено 10. 4. 2013.
  6. ^ Simpson 1979, стр. 883.
  7. ^ Henry George Liddell and Robert Scott (1980). Грчко-енглески лексикон (Abridged Edition). United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-910207-5. 
  8. ^ yourdictionary.com. As in other ancient scripts, in Ancient Egyptian only the consonants are written. No distinction was made between 'l' and 'r'.
  9. ^ „"Panther". Online Etymology Dictionary. Douglas Harper. Приступљено 5. 7. 2007. 
  10. ^ Lion Fact Sheet Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 7, 2003) (на језику: енглески), Приступљено 10. 4. 2013.
  11. 11,0 11,1 11,2 Chellam, R. and A. J. T. Johnsingh (1993). „Management of Asiatic lions in the Gir Forest, India”. Ур.: Dunstone, N.; Gorman, M. L. Mammals as predators: the proceedings of a symposium held by the Zoological Society of London and the Mammal Society, London. Volume 65 of Symposia of the Zoological Society of London. London: Zoological Society of London. стр. 409—23. 
  12. ^ Brakefield, T. (1993). „Lion: Sociable Simba”. Big Cats: Kingdom of Might. London: Voyageur Press. стр. 50—67. ISBN 978-0-89658-329-0. 
  13. ^ Nowak, R. M. (1999). Panthera leo. Walker's Mammals of the World. Baltimore: Johns Hopkins University Press. стр. 832—834. ISBN 978-0-8018-5789-8. 
  14. ^ Guggisberg, C. A. W. (1975). „Lion Panthera leo (Linnaeus, 1758)”. Wild Cats of the World. New York: Taplinger Publishing. стр. 138—179. ISBN 978-0-8008-8324-9. 
  15. ^ Nowell, K.; Jackson, P. (1996). „African lion, Panthera leo (Linnaeus, 1758); Asiatic lion, Panthera leo persica (Meyer, 1826)” (PDF). Wild Cats: Status Survey and Conservation Action Plan. Gland, Switzerland: IUCN/SSC Cat Specialist Group. стр. 17—21; 37—41. ISBN 978-2-8317-0045-8. 
  16. ^ Smuts, G. L. (1982). Lion. Johannesburg, South Africa: MacMillan. 
  17. ^ Sinha, S. P. (1987). Ecology of wildlife with special reference to the lion (Panthera leo persica) in Gir Wildlife Sanctuary, Saurashtra, Gujurat (PhD). Rajkot: Saurashtra University. ISBN 978-3844305456. 
  18. ^ Speed of Animals, Приступљено 10. 4. 2013.
  19. ^ About lions - Ecology and behaviour Archived 2014-03-31 at Archive.today, Приступљено 10. 4. 2013.
  20. ^ Bruce Bagemihl, Biological Exuberance: Animal Homosexuality and Natural Diversity, St. Martin's Press, 1999;. pp. 302–305. In his discussion of lion same-sex relations, Bagemihl is making use of published work by: J.B. Cooper, "An Exploratory Study on African Lions" in Comparative Psychology Monographs 17:1-48; R.L. Eaton, "The Biology and Social Behavior of Reproduction in the Lion" in Eaton, ed. The World's Cats, vol. II;. pp. 3–58; Seattle, 1974; G.B. Schaller, The Serengeti Lion; University of Chicago Press, 1972
  21. ^ Suvira Srivastav, Lion, Without Lioness in TerraGreen website Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 14, 2007) (на језику: енглески), Приступљено 10. 4. 2013.
  22. ^ Werdelin, Lars; Lewis, Margaret E. (2005). „Plio-Pleistocene Carnivora of eastern Africa: species richness and turnover patterns”. Zoological Journal of the Linnean Society. The Linnean Society of London. 144 (2): 121—144. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2007. Приступљено 8. 7. 2007. 
  23. ^ Turner 1997.

ЛитератураУреди

  • Turner, A. (1997). The big cats and their fossil relatives. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-10229-2. 
  • Henry George Liddell and Robert Scott (1980). Грчко-енглески лексикон (Abridged Edition). United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-910207-5. 
  • Simpson, D.P. (1979). Cassell's Latin Dictionary (5 изд.). London: Cassell Ltd. стр. 883. ISBN 978-0-304-52257-6. 
  • Ustay, A.H. (1990). Hunting in Turkey. BBA, Istanbul. 

Спољашње везеУреди