Википедија

Лав

велики сисар из породице мачака
Za druge upotrebe, pogledajte Lav (višeznačna odrednica).

Lav (Panthera leo) je veliki sisar iz porodice mačaka (Felidae) i jedna od „velikih mačaka“ roda pantera (Panthera). Mužjak lava, lako prepoznatljiv po svojoj grivi, u proseku teži između 180-255 kilograma.[3][4] Ženke su manje i teže od 110-155 kilograma.[3][4] U divljini, lavovi žive oko 10-18 godina, dok u zatočeništvu preko 20 godina. Nekada su živeli širom Afrike, Azije i Evrope, dok se danas u divljini mogu naći samo u Africi i Indiji. Žive u savanama i love u čoporu.

Lav
Vremenski raspon: srednji pleistocen—danas (0,781-0 Ma)
↓
mužjak
ženka (lavica)
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Carnivora
Podred: Feliformia
Porodica: Felidae
Rod: Panthera
Vrsta:
P. leo[1]
Binomno ime
Panthera leo[1]
Linnaeus, 1758
Podvrste:
spisak podvrsta:
rasprostranjenost vrste
  nekadašnja rasprostranjenost
  današnja rasprostranjenost
  rasprostranjenost lavova u Indiji
Sinonimi
sinonimi vrste:
  • Felis imperialis (Leidy, 1873)
  • Felis leo (Linnaeus, 1758)

Rasprostranjenost i populacija

uredi

U relativno skorašnje vreme, stanište lava je obuhvatalo južne delove Evroazije, od Portugalije do Indije, i veći deo Afrike osim centralnih, tropskih delova i pustinje Sahare. Krajem 19. i početkom 20. veka lavovi su izumrli u severnoj Africi i na Bliskom istoku. Danas, većina lavova živi u istočnoj i južnoj Africi i njihov broj drastično opada. 1900. godine je u Africi živelo oko 100.000 lavova, a danas se procenjuje da ih u divljini, živi između 16.000 i 30.000.

 
Mužjak azijskog lava

Azijski lav, poznat kao i indijski lav (podvrsta Panthera leo persica), koji je u prošlosti živeo na teritoriji od Turske do Indije i od Kavkaza do Jemena, je istrebljen sa teritorije Palestine u srednjem veku. Sa pojavom vatrenog oružja u 18. veku nestao je i u većini ostalih delova Azije. Do kraja 19. veka lavovi su nestali sa područja Turske[5][6], dok je poslednji lav u Iranu ustreljen 1942. godine. 1944. godine je nađen kostur lavice na obali reke Karun u Iranu. Ova podvrsta danas živi samo u Girskoj šumi na severu Indije. Oko 300 lavova živi na prostoru od 1.412 km² u državi Gudžarat, koja pokriva većinu šume. Njihov broj je stabilan.

Lavovi su nastanjivali obe Amerike i sever Evroazije sve do pleistocena. Najpoznatije praistorijske podvrste su pećinski (Panthera leo spelaea) i američki lav (Panthera leo atrox).

Ime

uredi

Ime lava je slično u mnogim jezicima, a potiče od latinske reči leo,[7] a pre toga od starogrčke reči leōn/λεων.[8] Hebrejska reč lavi (לָבִיא) se takođe može povezati, kao i staroegipatska reč rw.[9]

Pretpostavlja se da naučno ime, Panthera leo, potiče od grčkih reči pan- („svaki”) i ther („zver”). Panthera je verovatno istočno-azijskog porekla i znači „žućkasta životinja“ ili „belo-žuta“.[10]

Fizički izgled

uredi

Mužjak lava je druga najveća mačka na svetu, jedina koja ima grivu i rep koji završava čuperkom.[11] Mišićavo telo lavice prati liniju njenog skeleta. Ona ima okruglu glavu, kratko lice, gipko telo, prilično duge noge i dugačak rep koji joj, kao teškoj životinji, pomaže da održi ravnotežu kad skoči na plen. Sa obe strane lica se nalaze osetljivi brkovi i pomažu joj da se snađe u mraku. Lavica nema grivu jer bi ona omela njenu delotvornost u lovu. Zahvaljujući grivi, mužjak čak izgleda veći nego što stvarno jeste. Ona može da mu pomogne da zastraši i otera druge lavove.

Mužjak, prepoznatljiv po svojoj grivi, teži u proseku između 155-193 kilograma, a ženka od 90-140 kilograma. Dužina tela iznosi od 184-208 centimetara kod mužjaka, a 160-184 cm kod ženki. Visina do ramena je oko 125 cm za mužjake i 100 cm za ženke. Dužina repa je 72-89,5 cm kod ženki i 82,5-93,5 cm kod mužjaka (tako da maksimalna dužina tela iznosi 3 m kod mužjaka i 2,7 m kod ženki), rep završava crnim, dlakavim čuperkom. Lav je jedina mačka sa ovakvim repom. Boja krzna varira od tamnobraon do žute ili crvene. Boja grive je od plave do crne. Donji delovi tela su svetliji.

Veličina i masa lava se razlikuje od staništa do staništa.[3][12][13][14] Od Afrike do Indije zabeležen je manji broj jedinki koje su veće i teže od proseka.[15][16][17][18]

Prosek Lavica Lav
Dužina tela (sa glavom) 160-184 cm[4] 184-208 cm[4]
Dužina repa 72-89,5 cm[4] 82,5-93,5 cm[4]
Masa 90,5-138 kg,[4]
124,2-139,8 kg u Južnoj Africi,[3]
119,5 kg u istočnoj Africi,[3]
110-120 kg u Indiji[12] 		155-169 kg,[4]
187,5-193,3 u Južnoj Africi,[3]
174,9 kg u Istočnoj Africi,[3]

160-190 kg u Indiji[12]

Lavovi u divljini žive i do 20 godina, a u zatočeništvu i do deset godina duže.

Lov i ishrana

uredi
 
Lavica u lovu u Serengeti parku.

Ženke lavova obično love noću ili u zoru u čoporu. Love uglavnom krupnije sisare: antilope, zebre, bradavičaste svinje, gnu goveda i bivole, ali i manje životinje poput zečeva i ptica povremeno. Često vešto ukradu lešine od drugih predatora, poput hijena i divljih pasa. U nekim regionima, lavovi specijalizuju svoju ishranu loveći životinje koje su njihov redak plen; ovo je slučaj oko reke Savuti gde oni neprekidno love mladunčad slonova, ili oko reke Kvando (pritoke reke Zambezi) gde se hrane nilskim konjima. Obe reke se nalaze u nacionalnom parku Kobe, u Bocvani. Zabeleženo je da su ekstremno izgladneli lavovi ubijali bebe slonova, zatim su prešli na mlađe, dok su se povremeno usuđivali da napadnu i odrasle slonove.

 
Mužjak i mladunac jedu afričkog bivola.

Mladi lavovi prvo počnu da love kada su stari tri meseca, ali tek sa dve godine postanu uspešni lovci. Lavovi razviju brzinu od 50 km/h[19] koju mogu da održe samo na kraćim deonicama. Zbog toga se prilično blizu približe plenu pre nego što ga napadnu. Od plena su udaljeni oko 30 m ili manje. Obično nekoliko lavova učestvuje u lovu. Oni okruže stado sa različitih tački odakle će da napadnu. Napad je kratak i snažan. Lav naglim jurišem i finalnim skokom pokuša da uhvati plen. Žrtvu ubijaju tako što je zadave.[20] Lavovi love na otvorenom prostoru pa ih plen može lako opaziti. Zbog toga se udružuju i love u čoporu jer je veća verovatnoća da lov bude uspešan. Mužjaci najčešće ne učestvuju u lovu, osim kada je u pitanju velika životinja kao što je bivo.

Odrasloj ženki lava je potrebno oko 5 kilograma, a mužjaku oko 7 kg mesa svakog dana.

Ponašanje

uredi
 
Kako lavice poput ove imaju veoma oštre zube, plen je obično ubijen davljenjem.

Lavovi su mesojedi i žive u čoporima. Neki lavovi su stalni članovi čopora, dok neki žive nomadskim životom na velikom prostoru, usamljeno ili u paru. Čopor sačinjava ženke koje su u rodu, njihovi mladunci oba pola i grupa od jednog do četiri mužjaka ("koalicija") koji se pare sa odraslim ženkama. U proseku ima 4-6 članova, ali i do 30 članova u čoporu.

S obzirom na to da su sitnije i manje od mužjaka, ženke su okretnije i brže, i one su te koje idu u lov, dok krupniji mužjaci patroliraju oko teritorije, štiteći čopor. Kada se odmaraju, lavovi uživaju u međusobnom čišćenju, lizanju, češkanju glavama i predenju i mogu dremati i do dvadeset časova dnevno. Ali, kada je u pitanju hrana, svaki lav se snalazi sam za sebe. Svađanja i borbe oko hrane su česte, s tim da mužjaci jedu prvi, zatim ženke i na kraju mladunci.


I mužjaci i ženke će braniti svoj čopor od uljeza. Mužjaci ne tolerišu druge mužjake, kao što i ženke ne tolerišu druge lavice izvan čopora. Kada dostignu polnu zrelost, mužjaci se ili isteruju ili samovoljno napuštaju čopor.

Lavovi najveći deo dana provode odmarajući se, čak 20 sati.

Rika lavova

uredi

Lavlja rika može da se čuje na rastojanju od osam kilometara. Brem između ostalog kaže:

[21]

Brem dodaje:

[21]

Razmnožavanje

uredi

Lavovi nemaju određeno vreme kada se pare, oni to rade u bilo koje doba godine. Ženka može da se pari sa više mužjaka kada je „u teranju“. Tokom parenja, koje može da traje nekoliko dana, lavovi se pare od 20 do 40 puta na dan. I u zatočeništvu se lavovi veoma dobro razmnožavaju.

 
Dva mladunčeta u igri

Trudnoća traje između 100 i 120 dana, posle čega ženka donosi na svet okot od jednog do četiri mladih. Ženke u čoporu imaju sposobnost da sinhronizuju svoj reproduktivni ciklus tako da mogu zajednički da odgajaju i hrane mlade. Mladi su odgojeni posle šest do sedam meseci. Nažalost, u divljini 80% mladih ugine dok ne napune dve godine jer je borba oko hrane veoma surova.

Kada novi mužjak preuzme vodeću ulogu u čoporu i otera svog prethodnika, on će ubiti sve preostale mladunce. Ovo objašnjava činjenicu da ženke neće postati plodne dok mladunci ne odrastu ili ne umru. Mužjaci stiču polnu zrelost sa oko 3 godine i sposobni su da preuzmu brigu o novom čoporu već sa 4-5 godina. Sa 8 godina počinju da stare i samim tim slabe. Obično će ženka da žestoko brani svoje mladunce od mužjaka koji želi da ih ubije, ali njena zaštita retko da se završi uspešna jer je mnogo sitnija i slabija od mužjaka. Međutim, verovatnoća da se postigne uspeh je mnogo veća kada se udruže 3-4 lavice protiv jednog mužjaka.

Lavovi su među životinjama kod kojih je primećeno homoseksualno ponašanje.[22][23]

Evolucija

uredi

Najstariji mačji fosil koji čvrsto predstavlja lava je iz Letolija u Tanzaniji i verovatno je star 3,5 miliona godina. Najstariji potvrđen fosil lava poznatog kao Panthera leo je 2 miliona godina mlađi.[24]

Pre 700.000 godina, lavovi su se po prvi put pojavili u Evropi sa podvrstom Panthera leo fossilis kod grada Isernije u Italiji. Od te podvrste vodi poreklo pećinski lav (Panthera leo spelaea) koji se pojavio pre oko 300.000 godina. Tokom kasnog pleistocena lavovi su se raširili po Severnoj i Južnoj Americi, i razvili se u Panthera leo atrox ili američkog lava.[25]

Lavovi su bili česti na severu Evroazije i Amerike tokom kasnog pleistocena, ali su tamo izumrli na kraju poslednjeg ledenog doba, pre oko 10.000 godina.

Filogenija

uredi

Dolje prikazani kladogram predstavlja filogenetske veze vrste lav sa ostalim predstavnicima roda Panthera.

 Pantherinae 
 Neofelis 
 

Neofelis nebulosa  

 
 

Neofelis diardi

 
 
 Panthera 
 
 
 

Panthera uncia  

 
 

†Panthera blytheae

 
 
 
 

†Panthera zdanskyi

 
 

Panthera tigris  

 
 
 
 

†Panthera palaeosinensis

 
 
 
 

Panthera onca  

 
 

†Panthera balamoides

 
 

†Panthera gombaszoegensis

 
 
 
 

Panthera pardus  

 
 Panthera leo 
 

†Panthera shawi

 
 
 Panthera leo 
 
 

Panthera leo leo  

 
 

†Panthera leo sinhaleyus

 
 
 

Panthera leo melanochaita

 
 
 
 

†Panthera fossilis

 
 
 

†Panthera spelaea  

 
 

†Panthera atrox  

 
 

†Panthera youngi

 
 
 
 
 sensu lato 
 
 
 
 

Podvrste

uredi

Postoji nekoliko podvrsta lavova:

 
Ilustracija lava
  • Panthera leo azandica - severoistočni kongo lav.
  • Panthera leo bleyenberghi - katanga ili jugozapadni afrički lav (Zimbabve, Angola, Katanga u Zairu).
  • Panthera leo krugeri - južnoafrički ili jugoistočni afrički lav.
  • Panthera leo leo (P. l. berberisca) - berberski lav; veruje se da je izumro (zbog nekontrolisanog lova) i u zatočeništvu. To je bila najveća podvrsta svih lavova i živeo je od Maroka do Egipta. Poslednji divlji primerak je ubijen u Maroku 1922. godine. Berberski lavovi su u vreme starih Rimljana držani zbog gladijatorskih igra.
  • Panthera leo nubica - istočnoafrički lav.
  • Panthera leo persica - azijski ili južnoazijski lav. Nekada su bili široko rašireni od Turske, preko Bliskog istoka i Pakistana pa sve do Bangladeša.
  • Panthera leo senegalensis. - zapadnoafrički ili senegalski lav (Zapadna Afrika).

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Wozencraft, W.C. (2005). „Panthera leo”. Ur.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd izd.). Johns Hopkins University Press. str. 546. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  2. ^ Bauer, H.; Packer, C.; Funston, P. F.; Henschel, P.; Nowell, K. (2016). „Panthera leo”. Crvena lista ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2016. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T15951A107265605.en  . 
  3. ^ a b v g d đ e Smuts, G. L.; Robinson, G. A.; Whyte, I. J. (1980). „Comparative growth of wild male and female lions (Panthera leo)”. Journal of Zoology. 190 (3): 365—373. Bibcode:2010JZoo..281..263G. ISSN 0952-8369. doi:10.1111/j.1469-7998.1980.tb01433.x. 
  4. ^ a b v g d đ e ž West, P. M.; Packer, C. (2013). „Panthera leo Lion”. Ur.: Kingdon, J.; Happold, D.; Butynski, T.; Hoffmann, M.; Happold, M.; Kalina, J. Mammals of Africa. London: Bloomsbury Publishing. str. 150—159. ISBN 978-1-4081-8996-2. 
  5. ^ Ustay, A.H. (1990). Hunting in Turkey. BBA, Istanbul. 
  6. ^ Asiatic Lion Information Centre. 2001 Past and present distribution of the lion in North Africa and Southwest Asia. Downloaded on 1 June 2006 from [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. februar 2009), Pristupljeno 10. 4. 2013.
  7. ^ Simpson 1979, str. 883.
  8. ^ Henry George Liddell and Robert Scott (1980). Grčko-engleski leksikon (Abridged Edition). United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-910207-5. 
  9. ^ yourdictionary.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. avgust 2007). As in other ancient scripts, in Ancient Egyptian only the consonants are written. No distinction was made between 'l' and 'r'.
  10. ^ „"Panther"”. Online Etymology Dictionary. Douglas Harper. Arhivirano iz originala 05. 12. 2015. g. Pristupljeno 5. 7. 2007. 
  11. ^ Lion Fact Sheet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. decembar 2003), Pristupljeno 10. 4. 2013.
  12. ^ a b v Chellam, R. and A. J. T. Johnsingh (1993). „Management of Asiatic lions in the Gir Forest, India”. Ur.: Dunstone, N.; Gorman, M. L. Mammals as predators: the proceedings of a symposium held by the Zoological Society of London and the Mammal Society, London. Volume 65 of Symposia of the Zoological Society of London. London: Zoological Society of London. str. 409—23. 
  13. ^ Brakefield, T. (1993). „Lion: Sociable Simba”. Big Cats: Kingdom of Might. London: Voyageur Press. str. 50—67. ISBN 978-0-89658-329-0. 
  14. ^ Nowak, R. M. (1999). „Panthera leo”. Walker's Mammals of the World. Baltimore: Johns Hopkins University Press. str. 832—834. ISBN 978-0-8018-5789-8. 
  15. ^ Guggisberg, C. A. W. (1975). „Lion Panthera leo (Linnaeus, 1758)”. Wild Cats of the World. New York: Taplinger Publishing. str. 138–179. ISBN 978-0-8008-8324-9. 
  16. ^ Nowell, K.; Jackson, P. (1996). „African lion, Panthera leo (Linnaeus, 1758); Asiatic lion, Panthera leo persica (Meyer, 1826)” (PDF). Wild Cats: Status Survey and Conservation Action Plan. Gland, Switzerland: IUCN/SSC Cat Specialist Group. str. 17—21; 37—41. ISBN 978-2-8317-0045-8. 
  17. ^ Smuts, G. L. (1982). Lion. Johannesburg, South Africa: MacMillan. 
  18. ^ Sinha, S. P. (1987). Ecology of wildlife with special reference to the lion (Panthera leo persica) in Gir Wildlife Sanctuary, Saurashtra, Gujurat (PhD). Rajkot: Saurashtra University. ISBN 978-3844305456. 
  19. ^ Speed of Animals, Pristupljeno 10. 4. 2013.
  20. ^ About lions - Ecology and behaviour Arhivirano 2014-03-31 na sajtu Archive.today, Pristupljeno 10. 4. 2013.
  21. ^ a b Brem A , Život životinja, Beograd, 1956. g., str. 722/723
  22. ^ Bruce Bagemihl, Biological Exuberance: Animal Homosexuality and Natural Diversity, St. Martin's Press, 1999;. pp. 302–305. In his discussion of lion same-sex relations, Bagemihl is making use of published work by: J.B. Cooper, "An Exploratory Study on African Lions" in Comparative Psychology Monographs 17:1-48; R.L. Eaton, "The Biology and Social Behavior of Reproduction in the Lion" in Eaton, ed. The World's Cats, vol. II;. pp. 3–58; Seattle, 1974; G.B. Schaller, The Serengeti Lion; University of Chicago Press. 1972.
  23. ^ Suvira Srivastav, Lion, Without Lioness in TerraGreen website Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. septembar 2007), Pristupljeno 10. 4. 2013.
  24. ^ Werdelin, Lars; Lewis, Margaret E. (2005). „Plio-Pleistocene Carnivora of eastern Africa: species richness and turnover patterns”. Zoological Journal of the Linnean Society. The Linnean Society of London. 144 (2): 121—144. Arhivirano iz originala 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 8. 7. 2007. 
  25. ^ Turner 1997.

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Lav na Vikimedijinoj ostavi.
 
Vikivrste imaju više informacija o članku Lav.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лав&oldid=28825050”