Брадавичаста свиња

Брадавичаста свиња (Phacochoerus africanus) је врста свиње која живи у саванама, травњацима и шумама Подсахарске Африке.[1] Назив врсте долази од четири велике избочине попут брадавица које се налазе на лицу свиње, а служе као резерва масти и користе се за одбрану када се мужјаци боре.

Брадавичаста свиња
Common Warthog (Phacochoerus africanus) (31551500273).jpg
Phacochoerus africanus
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Artiodactyla
Породица: Suidae
Род: Phacochoerus
Врста:
P. africanus
Биномно име
Phacochoerus africanus
(Gmelin, 1788)
Подврсте
  • P. a. africanus
  • P. a. aeliani
  • P. a. massaicus
  • P. a. sundevallii
Distribution P. africanus.svg
Распрострањеност брадавичасте свиње:
  присутна
  присуство повремено забележено

ОписУреди

 
Подврста Phacochoerus africanus africanus

Глава и дужина тела крећу се од 0,9 до 1,5 м, а висина од 63,5 до 85 цм. Женка брадавичасте свиње тешка је од 45 до 75 кг, обично су мало мање и лакше од мужјака, који су тешки од 60 до 150 кг.[2][3] Брадавичаста свиња је препознатљива по два пара кљова које вире из уста и вијугају према горе. Доњи пар је далеко мањи од горњег пара, кљове су врло оштре због трљања горњег пара сваки пут када отвара и затвора уста. Горњи очњаци могу нарасти до 25,5 цм, у пресеку су готово правоугли, око 4,5 цм су дубоки и 2,5 цм широки. Кљова се уздиже 90 степени или више од корена, како расте савија се према назад. Кљове се не користе за копање,[4] већ за борбу с` другим брадавичастим свињама, и у одбрани од грабљиваца. На леђима има велику гриву, која се од главе спушта дуж кичме до средине леђа.[2] Проређена длака покрива цело тело. Боја је обично црна или смеђа. Реп је дуг, на његовом крају налази се прамен. Заједничко брадавичастим свињама је што немају поткожног масног ткива и длака је проређена, што их чини осетљивим на екстремне температуре.[2] Ваљањем у блату се штите како од ниских тако и од високих температура.

Брадавичаста свиња је прилагођена испаши у саванама. Храни се травама, коренима, бобицама и инсектима. Оне углавном заузимају напуштене јазбине, мада јаким кљовама и ногама могу и копати нове. У тим јазбинама се смештају увек главом окренутом према отвору како би лакше и брже побегле од напада предатора. Поред људи главни предатори су им лавови, крокодили, леопарди и хијене.

Друштвено понашањеУреди

Брадавичасте свиње живе у крдима и нису територијалне животиње, живе на одређеном подручју, али га не бране од других јединки своје врсте.[5] Женке живе са младима и другим женкама.[6] Оне углавном остају у крду у ком су рођене, док мужјаци одлазе из крда, али остају на истом подручју.[6] Млади мужјаци се удружују у крда, али кад одрасту живе сами.[7] Одрасли мужјаци се придружују крдима женки у време парења. На лицу имају две жлезде једна је кљовна жлезда, а друга жлезда лојница. Свиње оба пола почињу да обележавју своје подручје у узрасту од око шест до седам месеци.[8] Мужјаци то чине чешће од женки. Места која обележавају укључују јазбину за спавање и подручје храњења и појилиште. Кљовне жљезде користите се за удварања, за борбу и утврђивање статуса.

РазмножавањеУреди

 
Природњачки центар Свилајнац

Брадавичасте свиње почињу да се паре крајем кишне или почетком сушне сезоне, док рађање почиње почетком следеће кишне сезоне.[7] Мужјаци се паре са већим бројем женки, зависно од њихове спремности. Они се често међусобом боре за женке и чувају их једни од других. У време парења мужјак чека женку да се појави ван јазбине,[7] након чега почиње да је следи, а у тренутку кад је спремна долази до парења. Доминантни мужјак протерује све друге мужјаке који покушавају да се паре са женкама у његовој близини.

Типичан период скотности је пет или шест мјесеци. Када су спреме да се опрасе женке привремено напуштају своја крда и прасе се у посебној јазбини.[7] Легло се састоји од два до осам прасића, обично од два до четири прасета. Женка остаје у рупи неколико недеља дојећи прасад.[7] У случају да изгуби своје легло женка некад прихвата друге прасиће.[9] Прасићи почињу да пасу са око две до три недеље старости, а престају да сисају са шест месеци старости.[7]

ИзвориУреди

  1. ^ а б de Jong, Y.A.; Cumming, D.; d'Huart, J. & Butynski, T. (2017). Phacochoerus africanus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 1. 1. 2020. 
  2. ^ а б в Creel, Eileen (11. 3. 2005). Phacochoerus africanus - common warthog”. Animaldiversity.ummz.umich.edu. Приступљено 30. 7. 2013. 
  3. ^ „Common Warthog - Phacochoerus africanus (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 5. 2013. Приступљено 30. 7. 2013. 
  4. ^ Wilson, Don E.; Mittermeier, Russell A., ур. (2011). Handbook of the Mammals of the World, Vol. 2. Lynx Edicions. стр. 277. ISBN 9788496553774. 
  5. ^ Maher, C. R.; Lott, D.F. (1995). „Definitions of territoriality used in the study of variation in vertebrate spacing systems”. Animal Behaviour. 49 (6): 1581. doi:10.1016/0003-3472(95)90080-2. 
  6. ^ а б Kleiman, D.G., Geist, V., McDade, M.C. (2004). Grzimek's Animal Life Encyclopedia. The Gale Group Inc.
  7. ^ а б в г д ђ Estes, R. (1991). The Behavior Guide to African Mammals, Including Hoofed Mammals, Carnivores, Primates. Los Angeles, University of California Press. ISBN 9780520080850. стр. 218–221.
  8. ^ Estes, R.D.; Cumming, D.; Hearn, G.; Warthog (1982). „New Facial Gland in Domestic Pig”. Journal of Mammalogy. 63 (4): 618—624. JSTOR 2462591. doi:10.2307/1380267. 
  9. ^ Jensen, S.P., Siefert, L., Okori, J.J.L., Clutlon-Brock, T.H. (1999). "Age Related Participation in Allosucking by Nursing Warthogs." Journal of Zoology London 248(4): 443–449

Спољашње везеУреди