Зебра

црно-бело ишарана животиња у породици коња

Зебра (Hippotigris) је животиња која припада породици Equidae (породици коња) и која живи у централној и јужној Африци.

Зебра
Временски распон: Плиоцен до садашњости
Крдо равничарски зебри (Equus quagga)
Крдо обичних зебри (Equus quagga) у Нгоронгоро кратеру у Танзанији
Beautiful Zebra in South Africa.JPG
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Perissodactyla
Породица: Equidae
Род: Equus
Подрод: Hippotigris
Врсте

E. capensis
E. grevyi
E. koobiforensis
E. mauritanicus
E. oldowayensis
E. quagga
E. zebra

Zebra range.png
Савремени распон три постојеће зебре

ЕтимологијаУреди

Име зебра потиче из периода око 1600. године. Оно је изведено из италијанског, шпанског или португалског језика.[1][2] Њено порекло може лежати у латинској речи equiferus што значи „дивљи коњ”; од equus („коњ“) и ferus („дивљи, неукроћени”). Постоје индикације да је Equiferus ушао у португалски као ezebro или zebro, што је првобитно било име за мистериозног (могуће дивљег) копитара у дивљини Пиринејског полуострва током средњег века.[3] У античка времена Грци и Римљани су зебру називали hippotigris („коњски тигар”).[3][4]

Реч „зебра” традиционално се изговарала са дугим почетним самогласником, али током 20. века изговор са кратким почетним самогласником постао је норма у Великој Британији и Комонвелту.[5] Изговор са дугим почетним самогласником остаје стандардан у америчком енглеском.[6] Група зебри назива се крдом.[7]

ОсобинеУреди

Дивља зебра је висине леђа око метар и двадесет пет, понекад и до метар и по, а дугачка готово два метра. Одрасле зебре теже до 300 kg и углавном се налазе у савани и ретким шумама. Длака је ишарана црно-белим попречним пругама. Тај необични плашт помаже јој да буде незапажена у савани где је због јаких сунчевих зрака контраст светлих и сеновитих зона нарочито наглашен. Глава је прилично крупна, врат кратак и мишићав, а труп снажан. Има одлична чула вида, мириса и слуха. Реп се завршава дугачким чуперком длаке. Својим изразито чврстим, пуним копитама, зебра лако трчи по каменитом тлу. У пуном трку постиже брзину од седамдесет километара на сат. Ако је нападне нека звер, брани се снажним ударцима копита и зубима и често натера у бекство нападача, поготово ако је овај сам, а није нарочито крупан. Зебру лове лавови и пегава хијена.[8]

СтаништеУреди

 
Зебре пију воду.

Зебра живи у мањим крдима у савани. Једна породица се обично састоји од пастува, неколико кобила и њихових ждребади. Група породица чини крдо. Дању пасе траву и одмара се у сенци неког дрвета. Кад је око њих све мирно, зебре се забављају утркивањем или се преврћу и скачу. Предвече крећу ка обалама реке или језера да би се напојиле. Тада постају опрезне, јер знају да се на тим местима редовно крију њихови непријатељи. Код зебре су вид и њух веома оштро развијени и готово увек осете приближавање звери. Због тих њених одлика, газела и остале животиње биљождери настоје да живе уз њу. Док зебре спокојно пасу, њихови пратиоци знају да нема опасности. Чим зебре ударе у бекство, и све остале животиње беже за њима.[8]

РазмножавањеУреди

Женке имају трудноћу од отприлике 12 месеци и дају обично само једно ждребе, најчешће у току кишне сезоне. Чим се окоти, зебрино младунче одмах стаје на ножице и тражи мајчино млеко. Нагло се развија и чим поодрасте, одмах показује своју веселу и живахну ћуд, скаче, трчи, преврће се ... Мајка га из далека надзире и сваки час дозива рзањем. Младунче је светлије него одрасле животиње и пруге су му тамносмеђе и беле. Тек кад сасвим одрасте пруге постану тамније, готово црне. Мала зебра дуго сиса млеко и тек после неколико месеци почиње да пасе меку траву и придружује се мајци и крду, кад одлазе на пашњаке.[8]

Зебра просечно живи до тридесет година.

Таксономија и еволуцијаУреди

 
Квага кобила у Лондонском зоолошком врту, 1870, једини примерак фотографисан уживо. Ова животиња се у прошлости сматрала засебном врстом, али се сада сматра подврстом или популацијом обичне зебре.
 
Зебре у Националном парку Етоша у Намибији

Зебре су класификоване у род Equus заједно са коњима и магарцима. Они су једини живи чланови породице Equidae.[9][10] Обична зебра и планинска зебра традиционално су смештене у подроду Hippotigris, за разлику од Гревијеве зебре која се сматрала једином врстом подрода Dolichohippus.[11] Гровс и Бел (2004) су све три врсте сврстали у подрод Hippotigris.[12] Једна филогенетска студија из 2013. године је утврдила да је обична зебра ближа Гревијевој зебри него планинској зебри.[13] Изумрла квага првобитно је класификована као посебна врста.[14] Касније генетске студије поставиле су је у исту врсту са обичном зебром, било као подврсту или само најјужнију популацију.[15][16] Молекуларни докази подржавају зебре као монофилетску лозу.[13][17][18]

Equus потиче из Северне Америке и директно палеогеномско секвенцирање 700.000 година старе метаподијалне кости коња средњег плеистоцена из Канаде указује на старост од пре око 4,07 милиона година за најскоријег заједничког претка копитара, са распоном у опсегу од 4,0 до 4,5 mya.[19] Коњи су се одвојили од магарца и зебри пре око 4 милиона година, а копитари су у Евроазију ушли пре око 3 милиона година. Зебре и магарци су се међусобно разишли, пре око 2,8 милиона година, а преци зебре су ушли у Африку око пре око 2,3 милиона година. Планинска зебра се одвојила од осталих врста пре око 1,75 милиона година, а обична и Гревијева зебра су се раздвојиле пре око 1,5 милиона година.[13][20][21]

Кладограм рода Equus заснован је на раду Вилструпа и његовим сарадника (2013):[13]

Equus
Зебре

Планинска зебра (E. zebra)  

Обична зебра (E. quagga)  

Гревијева зебра (E. grevyi)  

Магарац

Кијанг (E. kiang)  

Кулан (E. hemionus)  

Афрички дивљи магарац (E. africanus)  

Дивљи коњ

Домаћи коњ (E. ferus caballus)  

Дивљи коњ Пржеваљског (E. ferus przewalski)  

ВрстеУреди

Обична или Бурчелова зебра (Equus burchelli) је једини представник Equidae на територији Зимбабвеа. У Зимбабвеу се налази у приличном броју у скоро свим националним и сафари парковима, а потиснута је са централног платоа. У скорије време се гаји на приватним ранчевима и заштићеним подручјима због своје туристичке вредности.

У Африци живе још две врсте зебри: планинска зебра (Equus zebra) и Гревијева зебра (Equus grevyi). Врсте зебри се међусобно разликују по пругама. Пруге планинске зебре су широке и наизменично црне и беле, пруге Гревијеве зебре су такође наизменично црне и беле али веома уске, док се код обичне зебре између широких црних и белих пруга налазе и светлије смеђе пруге.

УкрштањеУреди

У ред зебри спадају и животиње настале укрштањем с магарцем или коњем (зебруле или зеброиди). Оне се, за разлику од дивље зебре, могу лако припитомити. Ти мелези могу живети и у крајевима где влада оштра клима, док дивља зебра не подноси хладноћу.[8]

РеференцеУреди

  1. ^ „Zebra”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 22. 6. 2020. 
  2. ^ „Zebra”. Lexico. Приступљено 25. 6. 2020. 
  3. 3,0 3,1 Nores, Carlos; Muñiz, Arturo Morales; Rodríguez, Laura Llorente; Bennett, E. Andrew; Geigl, Eva-María (2015). „The Iberian Zebro: what kind of a beast Was It?”. Anthropozoologica. 50: 21—32. S2CID 55004515. doi:10.5252/az2015n1a2. 
  4. ^ Plumb & Shaw 2018, стр. 54.
  5. ^ Wells, John (1997). „Our Changing Pronunciation”. Transactions of the Yorkshire Dialect Society. XIX: 42—48. Архивирано из оригинала на датум 07. 10. 2014. Приступљено 6. 2. 2014. 
  6. ^ „Zebra”. Cambridge Dictionary. Приступљено 26. 5. 2020. 
  7. ^ „Animal Collectives”. Columbia Journalism Review. Приступљено 14. 8. 2018. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 Мала енциклопедија животињског царства, Просвета, Београд.
  9. ^ Rubenstein, D. I. (2001). „Horse, Zebras and Asses”. Ур.: MacDonald, D. W. The Encyclopedia of Mammals (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 468—473. ISBN 978-0-7607-1969-5. 
  10. ^ Caro 2016, стр. 15.
  11. ^ Prothero, D. R.; Schoch, R. M. (2003). Horns, Tusks, and Flippers: The Evolution of Hoofed Mammals. Johns Hopkins University Press. стр. 216—218. ISBN 978-0-8018-7135-1. 
  12. ^ Groves, C. P.; Bell, C. H. (2004). „New investigations on the taxonomy of the zebras genus Equus, subgenus Hippotigris”. Mammalian Biology. 69 (3): 182—196. doi:10.1078/1616-5047-00133. 
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 Vilstrup, Julia T.; Seguin-Orlando, A.; Stiller, M.; Ginolhac, A.; Raghavan, M.; Nielsen, S. C. A.; et al. (2013). „Mitochondrial phylogenomics of modern and ancient equids”. PLOS ONE. 8 (2): e55950. PMC 3577844 . PMID 23437078. doi:10.1371/journal.pone.0055950. 
  14. ^ Groves, C.; Grubb, P. (2011). Ungulate Taxonomy. Johns Hopkins University Press. стр. 16. ISBN 978-1-4214-0093-8. 
  15. ^ Hofreiter, M.; Caccone, A.; Fleischer, R. C.; Glaberman, S.; Rohland, N.; Leonard, J. A. (2005). „A rapid loss of stripes: The evolutionary history of the extinct quagga”. Biology Letters. 1 (3): 291—295. PMC 1617154 . PMID 17148190. doi:10.1098/rsbl.2005.0323. 
  16. ^ Pedersen, Casper-Emil T.; Albrechtsen, Anders; Etter, Paul D.; Johnson, Eric A.; Orlando, Ludovic; Chikhi, Lounes; Siegismund, Hans R.; Heller, Rasmus (22. 1. 2018). „A southern African origin and cryptic structure in the highly mobile plains zebra”. Nature Ecology & Evolution. 2 (3): 491—498. ISSN 2397-334X. PMID 29358610. S2CID 3333849. doi:10.1038/s41559-017-0453-7. 
  17. ^ Forstén, Ann (1992). „Mitochondrial‐DNA timetable and the evolution of Equus: of molecular and paleontological evidence” (PDF). Annales Zoologici Fennici. 28: 301—309. 
  18. ^ Ryder, O. A.; George, M. (1986). „Mitochondrial DNA evolution in the genus Equus (PDF). Molecular Biology and Evolution. 3 (6): 535—546. PMID 2832696. doi:10.1093/oxfordjournals.molbev.a040414. 
  19. ^ Orlando, L.; Ginolhac, A.; Zhang, G.; Froese, D.; Albrechtsen, A.; Stiller, M.; et al. (јул 2013). „Recalibrating Equus evolution using the genome sequence of an early Middle Pleistocene horse”. Nature. 499 (7456): 74—78. PMID 23803765. S2CID 4318227. doi:10.1038/nature12323. 
  20. ^ Forstén, Ann (1992). „Mitochondrial‐DNA timetable and the evolution of Equus: of molecular and paleontological evidence” (PDF). Annales Zoologici Fennici. 28: 301—309. 
  21. ^ Bernor, R. L.; Cirilli, O.; Jukar, A. M.; Potts, R.; Buskianidze, M.; Rook, L. (2019). „Evolution of early Equus in Italy, Georgia, the Indian Subcontinent, East Africa, and the origins of African zebras”. Frontiers in Ecology and Evolution. 7. doi:10.3389/fevo.2019.00166 . 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди