Пашњак је површина земљишта која се користи за прехрану и узгој стоке, најчешће испашом.[1] Према надморској висини може се поделити на планиске пашњаке („сувати“) и низијске пашњаке. Пашњаци у ужем смислу су ограђени делови пољопривредног земљишта, на којима пасу домаћа стока, као што су коњи, говеда, овце или свиње. Вегетацију негованих пашњака, сточне хране, чине углавном траве, са примесама махунарки и других травних биљака (нетравних зељастих биљака). На пашњацима се обично испашава током целог лета, за разлику од ливада где се не врши испаша све време, или које се користе за испашу тек након што се покосе за прављење сена за сточну храну.[2] Према начину настанка разликују се: природни пашњак — обрасао природним покривачем (разне траве и корови) и вештачки пашњак — настаје засејавањем детелине и разних врста траве.

Пашњак Међувође, Република Српска
Планински пашњак у Швајцарској

Пашњаци се у ужем смислу разликују од ливада по томе што се њима управља интензивнијим пољопривредним праксама сетве, наводњавања и употребе ђубрива, док на ливадама расте првенствено аутохтона вегетација, којом се управља екстензивним праксама попут контролисаног спаљивања и регулисаног интензитета испаше. Тип земљишта, минимална годишња температура и количина падавина су важни фактори у управљању пашњацима.

Пашњак обронака у Пенсилванији.

Овчије ливаде је подручје травњака где овце могу слободно да лутају. Продуктивност таквог подручја се мери бројем оваца по површини. Ово зависи, између осталог, од камена у тлу.[3] Овчијим ливадама је такође назива градско земљиште у округу Роскомон, Ирска, и округу Фермана, Северна Ирска. За разлику од интензивног узгоја, који у свом најинтензивнијем облику подразумева искључиво исхрану путем корита, управљани или неуправљани пашњаци су главни извор хране за преживаре. Исхрана на пашњацима доминира у сточарству где земљиште отежава сетву или жетву усева (или обоје), као што је у сушним или планинским пределима, где живе врсте камила, коза, антилопа, јака и других преживара који су прилагођени за неподобнији терен а веома се ретко интензивно узгајају. У влажнијим регионима, пашњацима се управља на великом глобалном подручју за слободан узгој и органску пољопривреду. Одређени типови пашњака одговарају исхрани, еволуцији и метаболизму одређених животиња, а њихово ђубрење и неговање земљишта може током генерација довести до тога да пашњаци у комбинацији са тим преживарима буду саставни део одређеног екосистема.[4]

Примери пашњачких стаништаУреди

Галерија сликаУреди

Говеда пасу на пашњаку код Храдеца над Моравицом у Чешкој

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Pasture”. Merriam-Webster Dictionary. 
  2. ^   Gilman, D. C.; Thurston, H. T.; Colby, F. M., ур. (1905). „Pasture”. New International Encyclopedia (I изд.). New York: Dodd, Mead. 
  3. ^ R. Elfyn Hughes, "Sheep Population and Environment in Snowdonia (North Wales)", Journal of Ecology Vol. 46, No. 1, March 1958, 169-189
  4. ^ "Agricultural biodiversity’s contribution to ecosystem functions" Архивирано 2015-01-08 на сајту Wayback Machine Dr. Devra I. Jarvis, CGIAR. Retrieved 2014-12-01

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди