Гревијева зебра (лат. Equus grevyi) је највећа врста зебре. Препознатљива је по уским пругама и великим заобљеним ушима. Живи у источној АфрициКенији и Етиопији. Име је добила по француском председнику Жил Гревију, коме је влада Абисиније 1880-их поклонила један примерак ове врсте.

Гревијева зебра
Гревијева зебра
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Подрод:
Врста:
E. grevyi
Биномно име
Equus grevyi
Oustalet, 1882
Ареал гревијеве зебре:
  аутохтона
  уведена

Опис уреди

По изгледу се видљиво разликује од осталих врста зебри. То је највећа врста из породице коња (Equidae), ако не рачунамо домаће расе. Висока је 1,45—1,60 м у раменима и дуга 2,5—2,75 м, од главе до репа. Реп је дугачак до 75 цм. Тешка је између 350 и 450 кг.

Има веома уске и густо распоређене пруге. На врату су мало шире. Пруге су им, за разлику од осталих врста зебри, изражене и на ногама, све до копита. Једино им је стомак бео, без пруга. Уши су им веома велике и округле. Глава им је велика, издужена и уска, а грива висока и подигнута.

Распрострањеност уреди

Некада је живела у већем делу Кеније, Етиопије, Еритреје и Сомалије. Данас се одржала само у северној Кенији и деловима јужне Етиопије, где се налазе изоловане популације. Адаптирана је на полусушне равнице, прекривене жбуњем и густишем, иако за време суша више воли пределе богате водом.

Исхрана уреди

Храни се углавном травом, мада такође једе лишће, шибље и кору дрвећа. Проводи велики део дана на испаши.

Понашање уреди

Удружују се у мање групе за краћи период, од неколико месеци. Мужјаци углавном проводе време сами, на територији коју обележавају гомилама балеге. Паре се са женкама које лутају по њиховој територији. Мужјаци се боре између себе за територију и женке.

Женке рађају по једног младунца сваке друге године. Млади не пију воду прва три месеца живота, хранећи се само млеком.

Референце уреди

  1. ^ Moehlman, P.D.; Rubenstein, D.I. & Kebede, F. (2008). Equus grevyi. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 10. 4. 2009.  База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)

Спољашње везе уреди