Адаптација
Адаптација је прилагођавање организма средини - околини.[1] Сваки организам јесте у динамичном односу са својом околином тежећи да се одржи у животу. Адаптација је начин на који се организам одржава у животу у промењивим животним околностима.[2][3][4][5]
Адаптација може бити:
- пасивна, где организам мења своја функционална својства сходно променама у животној околини
- активна, где организам напушта неодговарајућу околину и насељава ону која му одговара
- активна, где организам мења околину и прилагођава је својим потребама
У биологији се још разликује:
- онтогенетска адаптација - прилагођавање јединке
- филогенетска адаптација - прилагођавање врсте кроз еволуцију
У физиологији и психологији под адаптацијом се подразумева способност чула да не реагују на дуготрајне, не прејаке чулне подражаје. Тиме се чулни органи растерећују и ослобађају извесних иритирајућих подражаја из средине.
У техници, адаптација означава такву активност којом се техничка средства и техничка средина преуређују како би остварили неку нову функцију или ранију функцију која се временом услед рада пореметила.
У друштвеним наукама адаптација се користи у више значења, а најчешће да би се означило прилагођавање понашања субјекта друштвеним стандардима у коју се интегрише.
У ергономији су актуелна сва значења појма адаптације.
РеференцеУреди
- ^ Dobzhansky T. (1970): Genetics of the evolutionary process. Columbia, New York, ISBN 0-231-02837-7.
- ^ Campbell N. A. (1996): Biology. The Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc., Menlo Parc (CA), USA, ISBN 0-8053-1957-3.
- ^ Радоман П. (1971): Теорија органске еволуције. Завод за уџбенике, Београд.
- ^ Хаџиселимовић Р. (1986): Увод у теорију антропогенезе. Свјетлост, Сарајево. ISBN 9958-9344-2-6.
- ^ Bowler P. J. (2003): Evolution: the history of an idea, 3rd Ed. University of California Press, Los Angeles, ISBN 0-520-23693-9.