Тундра
Тундра је биом који се налази у областима где је раст дрвећа онемогућен нижим температурама и недостатком влаге. Име потиче од килдин-лапонске (лапонске) речи tūndâr, која означава „ледину без дрвећа”.[2] Постоје три типа тундре: арктичка,[3] распрострањена у поларним областима Арктика и Антарктика, алпијска,[3] распрострањена на високим планинама, и антарктичка тундра.[4] Флора палеарктичких тундри често се назива аркто-алпијском услед постојања заједничке историје вегетације и великог броја заједничких врста биљака у арктичкој и алпијској тундри.
Тундра | |
---|---|
Географија | |
Подручје | 11.563.300[1] km2 (4.464.600 sq mi) |
Климатски тип | ET |
Арктичка тундра
уредиУ скоријој геолошкој прошлости (ледена доба Квартара) велике ледене масе покривале су област Северне Америке и Европе. У периоду после последње глацијације лед се повукао ка северу или се задржао на планинама (глечери). На енглеском се тундре у Северној Америци називају barren grounds (у преводу „оскудна, неплодна земља”), али о јединствености са биомом у Европи и Азији сведочи и то да 75% живог света на свим набројаним континентима чине исте врсте.
Климатски фактор
уредиУ области Северног и Јужног поларног круга у време зимске краткодневице, Сунце се уопште не издиже изнад хоризонта. Идући даље ка половима, ноћ траје још дуже и већи део тундре нема сунчеву осветљеност по више месеци. То утиче на живот у тундри да своју активност усредсреде на кратак период осветљености. Осим таме, значајан фактор у тундри је и хладноћа која заправо има геолошко наслеђе. Дубоки слојеви земљишта („пермафрост”) потпуно су залеђени. На Гренланду је залеђен слој дебљине 600 метара, а понегде и дубље-у Русији је залеђени слој био дубине 1.450 m. У току лета „открављује” се тек танак слој, не већи од седам центиметара. Овај слој је засићен водом јер падавине које су у њега доспеле не могу да се оцеде дубље, пошто је ту залеђено. У тундри иначе има мало падавина и то је увек снег. И због наизменичног смрзавања и открављивања земљишта, настаје полигонално земљиште. Наиме, ови процеси изазивају пупчење тла и стварање шупљина у које се гомила камење.
Живи свет
уредиУ тундри се налазе биљке малих димензија. Дрвенастих биљака има, попут неких врста бреза и патуљастих врба, али се често не виде од зељасте вегетације. Дрвенасте биљке у тундрама припадају животној форми хамефита, а не фанерофита, којој припадају сродне врсте. Од зељастог биља бројне су маховине и пречице, а познате су и врсте пурпурна каменика и шумски геранијум.
Од животињских врста познати су мошусно говече и ирваси, које у Северној Америци називају карибуи. Вукови, поларне лисице и ждеравци су предатори који су прилагођени животу у тундри тако што имају густо крзно и слој поткожне масти. Такође, уши, реп и њушка су јако скраћени како не би дошло до смрзавања. Хране се текуницама, волухарицама и леминзима.
У тундри је веома мали број птица које су станарице, док птице селице долазе лети у милионима. Неке од њих су пловке, гуске и зујавци. Велики број птица се тада храни инсектима и то најчешће двокрилцима који иначе зимују у стадијуму ларви под ледом који се ствара на површини бара.
Однос према глобалном загревању
уредиОзбиљна претња тундри је глобално загревање, које изазива топљење пермафроста. Отапање пермафроста у датом подручју на људским временским скалама (деценијама или вековима) могло би радикално да промени које врсте тамо могу да преживе.[5]
Друга забринутост је да се око једне трећине светског угљеника везаног за тло налази у областима тајге и тундре. Када се пермафрост топи, ослобађа угљеник у облику угљен-диоксида и метана,[6][7] од којих су оба гасови стаклене баште. Ефекат је примећен на Аљасци. Седамдесетих година прошлог века тундра је била понор угљеника, али данас је извор угљеника.[8] Метан се производи када вегетација пропада у језерима и мочварама.[9]
Количина гасова стаклене баште која ће се ослободити према пројектованим сценаријима за глобално загревање није поуздано квантификована научним студијама.[9][7][10]
На локацијама где се накупила мртва вегетација и тресет, постоји ризик од шумског пожара, као што је 1.039 km2 (401 sq mi) тундре која је изгорела 2007. на северној падини ланца Брукс на Аљасци.[9] Такви догађаји могу бити и резултат глобалног загревања и допринети му.[11]
Антарктик
уреди
Антарктичка тундра се јавља на Антарктику и на неколико антарктичких и субантарктичких острва, укључујући Јужну Џорџију и Јужна Сендвичка острва и острва Кергуелен. Већи део Антарктика је превише хладан и сув да би подржао вегетацију, а већи део континента је прекривен леденим пољима. Међутим, неки делови континента, посебно Антарктичко полуострво, имају делове каменитог тла који подржавају биљни живот. Флора се тренутно састоји од око 300-400 врста лишајева, 100 маховина, 25 јетрењача и око 700 врста копнених и водених алги, које живе на површинама изложених стена и земљишта око обале континента. Две цветне биљне врсте на Антарктику, антарктичка трава (Deschampsia antarctica) и антарктичка бисерница (Colobanthus quitensis), налазе се у северним и западним деловима Антарктичког полуострва.[12] За разлику од арктичке тундре, антарктичкој тундри недостаје велика фауна сисара, углавном због његове физичке изолације од других континената. Морски сисари и морске птице, укључујући фоке и пингвине, насељавају подручја близу обале, а неке мале сисаре, попут зечева и мачака, људи су унели на нека од субантарктичких острва. Екорегија тундре Субантарктичких острва Антиподес укључује острва Баунти, острва Окланд, острва Антиподи, групу острва Кембел и острво Меквери.[13] Врсте ендемичне за ову екорегију укључују Corybas dienemus и Corybas sulcatus, једине субантарктичке орхидеје; краљевски пингвин; и антиподски албатрос.[13]
Постоји извесна нејасноћа око тога да ли Магеланово мочварно подручје, на западној обали Патагоније, треба сматрати тундром или не.[14] Фитогеограф Едмундо Писано назвао га је тундра (шп. tundra Magallánica) јер је сматрао да су ниске температуре кључне за ограничавање раста биљака.[14]
Флора и фауна Антарктика и Антарктичких острва (јужно од 60° јужне географске ширине) заштићени су Уговором о Антарктику.[15]
Алпијска тундра
уредиАлпијска тундра је област у којој нема дрвећа услед ниске температуре и недостатка влаге, на надморским висинама изнад 2000 m. У топлијим и влажнијим планинским областима налазе се Крумхолц форме дрвећа.
Референце
уреди- ^ „Ecoregions”. World Wildlife Fund. Архивирано из оригинала 2011-06-04. г.
- ^ Aapala, Kirsti. „Tunturista jängälle”. Kieli-ikkunat. Архивирано из оригинала 2006-10-01. г. Приступљено 2009-01-19.
- ^ а б „The Tundra Biome”. The World's Biomes. Приступљено 2006-03-05.
- ^ „Terrestrial Ecoregions: Antarctica”. Wild World. National Geographic Society. Архивирано из оригинала 2011-08-05. г. Приступљено 2009-11-02.
- ^ „Tundra Threats”. National Geographic. Приступљено 2008-04-03.
- ^ Walter, KM; Zimov, SA; Chanton, JP; Verbyla, D; et al. (7. 9. 2006). „Methane bubbling from Siberian thaw lakes as a positive feedback to climate warming”. Nature. 443 (7107): 71—75. Bibcode:2006Natur.443...71W. PMID 16957728. S2CID 4415304. doi:10.1038/nature05040.
- ^ а б Turetsky, Merritt R.; Abbott, Benjamin W.; Jones, Miriam C.; Anthony, Katey Walter; Olefeldt, David; Schuur, Edward A. G.; Koven, Charles; McGuire, A. David; Grosse, Guido; Kuhry, Peter; Hugelius, Gustaf (2019-04-30). „Permafrost collapse is accelerating carbon release”. Nature (на језику: енглески). 569 (7754): 32—34. Bibcode:2019Natur.569...32T. PMID 31040419. doi:10.1038/d41586-019-01313-4 .
- ^ Oechel, Walter C.; Hastings, Steven J.; Vourlrtis, George; Jenkins, Mitchell; et al. (1993). „Recent change of Arctic tundra ecosystems from a net carbon dioxide sink to a source”. Nature. 361 (6412): 520—523. Bibcode:1993Natur.361..520O. S2CID 4339256. doi:10.1038/361520a0.
- ^ а б в Gillis, Justin (16. 12. 2011). „As Permafrost Thaws, Scientists Study the Risks”. The New York Times. Приступљено 17. 12. 2011.
- ^ Welch, Craig (2019-08-13). „Arctic permafrost is thawing fast. That affects us all.”. National Geographic (на језику: енглески). Приступљено 2019-10-05.
- ^ Mack, Michelle C.; Bret-Harte, M. Syndonia; Hollingsworth, Teresa N.; Jandt, Randi R.; et al. (28. 7. 2011). „Carbon loss from an unprecedented Arctic tundra wildfire” (PDF). Nature. 475 (7357): 489—492. Bibcode:2011Natur.475..489M. PMID 21796209. S2CID 4371811. doi:10.1038/nature10283. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-11-14. г. Приступљено 2012-07-20.
- ^ „Terrestrial Plants”. British Antarctic Survey: About Antarctica. Архивирано из оригинала 04. 03. 2011. г. Приступљено 2006-03-05.
- ^ а б „Antipodes Subantarctic Islands tundra”. Terrestrial Ecoregions. World Wildlife Fund.
- ^ а б Longton, R.E. (1988). Biology of Polar Bryophytes and Lichen. Studies in Polar Research. Cambridge University Press. стр. 20. ISBN 978-0-521-25015-3.
- ^ „Protocol on Environmental Protection to the Antarctic Treaty”. British Antarctic Survey: About Antarctica. Архивирано из оригинала 08. 07. 2015. г. Приступљено 2006-03-05.
Литература
уреди- Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија Природа. Вук Караџић. Београд.
- Allaby, Michael; Peter D Moore; Trevor Day; Richard Garratt (2008). Tundra . Facts on File. ISBN 978-0-8160-5934-8. „Tundra.”
- Bliss, L. C; O. W. Heal; J. J. Moore (1981). Tundra Ecosystems: A Comparative Analysis. International Biological Programme Synthesis Series (No. 25). ISBN 978-0-521-22776-6.
- Warhol, Tom (2007). Tundra. Marshall Cavendish Benchmark. ISBN 978-0-7614-2193-1.
- Yu I, Chernov (1998). The Living Tundra;Studies in Polar Research. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-35754-8.
- Saville, DBO (1972). Arctic adaptations in plants. Research Branch, Canada Department of Agriculture. Monograph No. 6.
- Walker, Donald A; et al. (2005). „The circumpolar Arctic vegetation map”. Journal of Vegetation Science. 16 (3): 267—282. doi:10.1111/j.1654-1103.2005.tb02365.x. Архивирано из оригинала 21. 10. 2021. г. Приступљено 24. 06. 2022.
- Wang, Muyin; Overland, James (2004). „Detecting Arctic Climate Change Using Köppen Climate Classification”. Climatic Change. 67: 43—62. S2CID 153816797. doi:10.1007/s10584-004-4786-2.
- Pearson, Richard G; et al. (2013). „Shifts in Arctic vegetation and associated feedbacks under climate change”. Nature Climate Change. 3 (7): 673—677. Bibcode:2013NatCC...3..673P. doi:10.1038/nclimate1858.
- Billings, WD; Mooney, HA (1968). „The ecology of Arctic and Alpine plants”. Biological Reviews. 43 (4): 481—529. S2CID 85714370. doi:10.1111/j.1469-185X.1968.tb00968.x.
- McKnight, Tom L; Hess, Darrel (2000). Physical geography : a landscape appreciation. Upper Saddle River, New Jersey: Prentice Hall. стр. 235. ISBN 9780130202635.
- Jones, Allan. „Biodiversity lectures and practicals”. University of Dundee. Архивирано из оригинала 2007-09-29. г.
- „Circumpolar Arctic Vegetation Map”. Toolik-Arctic Geobotanical Atlas. University of Alaska, Fairbanks. Приступљено 2021-10-18.
- „Making of the Circumpolar Arctic Vegetation Map”. Toolik-Arctic Geobotanical Atlas. University of Alaska, Fairbanks. Приступљено 2021-10-18.
- „Alaska Arctic Tundra Vegetation Map”. Toolik-Arctic Geobotanical Atlas. University of Alaska, Fairbanks. Приступљено 2021-10-18.
- Bliss, L.C. (1960). „Adaptations of arctic and alpine plants to environmental conditions”. Symposium Life Under Extreme Conditions.