Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка Острва
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
Јужна Џорџија и Јужна Сaндвичка Острва (енгл. South Georgia and the South Sandwich Islands (SGSSI)) је прекоморска територија Уједињеног Краљевства у јужном делу Атлантског океана. То је удаљена и негостољубива група острва, која се састоји од Јужне Џорџије и ланца мањих острва познатих као Јужна Сендвичка острва. Јужна Џорџија је дуга 165 километара и широка 35 километара и далеко је највеће острво на територији. Јужна Сендвичка острва леже око 700 километара југоисточно од Јужне Џорџије. Укупна површина територије је 3.903 km².[1] Јужна Сендвичка острва су ненасељена, а на Јужној Џорџији живи веома мали број несталних становника.[2]
| Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка острва енгл. South Georgia and the South Sandwich Islands | |
|---|---|
Крилатица: Leo Terram Propriam Protegat | |
Химна: God Save the King | |
 | |
| Главни град | Кинг Едвард Појнт |
| Службени језик | енглески |
| Владавина | |
| Облик државе | Британске прекоморске територије |
| — Монарх | Чарлс III |
| — Комесар | Колин Робертс |
| Историја | |
| | |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 3.903 km2 |
| Становништво | |
| — 2006. | 30 (-) |
| — густина | 0,01 ст./km2 |
| Економија | |
| Валута | Фунта |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC -2 |
| Интернет домен | .gs |
| Позивни број | +500 |
Историја
уредиОстрво Јужна Џорџија први пут је 1675. године видео Ентони де ла Роше, лондонски трговац и (упркос његовом француском имену) Енглез.[3] Острво се на раним мапама појавило као острво Роше.[4] Комерцијални шпански брод Леон, који је саобраћао из Сент-Малоа, видео га је 28. или 29. јуна 1756. године.[5] године. Британска је територија од 1775. године. Као посебна територија је основана 1985. године,[6] пре тога је била зависан део Фолкландских Острва.
На острвима не постоји домаће становништво, само британски гувернер острва и научници који одржавају базу Кинг Едвард Појнт, музејско особље недалеко од Грутвикена.
Администрација
уредиСуверенитет острва је под спором са Аргентином од 1927. године. Аргентина је одржавала насеље на острву Туле (Јужна Сендвичка Острва) од 1976–1982. и окупирала Грутвикен и Лајт Харбор (Јужна Џорџија) за време Фолкландског рата.
Привреда
уредиЕкономска активност у Јужној Џорџији и на Јужним Сендвичким острвима је ограничена. Територија има приход од 6,3 милиона фунти, од чега 80% потиче од риболовних дозвола (цифре за 2020. годину).[7] Други извори прихода су продаја поштанских марака и кованог новца, туризам, царине и лучке дажбине.[8]
Насеља
уредиЈужна Џорџија и Јужна Сендвичка Острва имају два насеља:
Клима
уредиКлима је класификована као поларна, а време је веома променљиво и оштро, што чини тундру према Кепеновој класификацији климе. Типичне дневне максималне температуре у Јужној Џорџији на нивоу мора су око 0 °C зими (август) и 8 °C лети (јануар). Зимске минималне температуре су обично око -5 °C и ретко падају испод -10 °C.
| Клима Grytviken/King Edward Point, South Georgia, 1901–1950 (Sunshine 1931–1960) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 24,5 (76,1) |
26,5 (79,7) |
28,8 (83,8) |
19,1 (66,4) |
17,5 (63,5) |
14,0 (57,2) |
13,6 (56,5) |
13,2 (55,8) |
17,0 (62,6) |
20,0 (68) |
22,5 (72,5) |
21,5 (70,7) |
28,8 (83,8) |
| Максимум, °C (°F) | 8,4 (47,1) |
9,1 (48,4) |
8,4 (47,1) |
5,6 (42,1) |
2,9 (37,2) |
0,9 (33,6) |
1,2 (34,2) |
1,5 (34,7) |
3,5 (38,3) |
5,4 (41,7) |
6,5 (43,7) |
7,5 (45,5) |
5,1 (41,2) |
| Просек, °C (°F) | 4,6 (40,3) |
5,1 (41,2) |
4,4 (39,9) |
2,3 (36,1) |
0,0 (32) |
−1,6 (29,1) |
−1,5 (29,3) |
−1,8 (28,8) |
−0,1 (31,8) |
1,6 (34,9) |
2,7 (36,9) |
3,7 (38,7) |
1,6 (34,9) |
| Минимум, °C (°F) | 1,4 (34,5) |
1,7 (35,1) |
1,0 (33,8) |
−0,8 (30,6) |
−3,1 (26,4) |
−4,6 (23,7) |
−4,7 (23,5) |
−4,9 (23,2) |
−3,3 (26,1) |
−1,8 (28,8) |
−0,5 (31,1) |
0,4 (32,7) |
−1,6 (29,1) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −4,1 (24,6) |
−3,7 (25,3) |
−6,3 (20,7) |
−9,8 (14,4) |
−11,4 (11,5) |
−14,6 (5,7) |
−15,2 (4,6) |
−19,2 (−2,6) |
−18,4 (−1,1) |
−11 (12) |
−6,4 (20,5) |
−5,4 (22,3) |
−19,2 (−2,6) |
| Количина падавина, mm (in) | 92 (3,62) |
114 (4,49) |
136 (5,35) |
139 (5,47) |
137 (5,39) |
135 (5,31) |
149 (5,87) |
149 (5,87) |
92 (3,62) |
80 (3,15) |
93 (3,66) |
88 (3,46) |
1,394 (54,88) |
| Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) | 12 | 13 | 14 | 14 | 12 | 15 | 15 | 14 | 11 | 12 | 11 | 11 | 154 |
| Релативна влажност, % | 72 | 69 | 69 | 70 | 74 | 75 | 74 | 73 | 72 | 70 | 69 | 71 | 71,5 |
| Сунчани сати — месечни просек | 152 | 160 | 127 | 66 | 34 | 12 | 22 | 74 | 123 | 171 | 174 | 167 | 1.282 |
| Извор #1: Globalbioclimatics/Salvador Rivas-Martínez[9] | |||||||||||||
| Извор #2: DMI/Danish Meteorology Institute (sun, humidity, and precipitation days 1931–1960)[10] | |||||||||||||
Биљни и животињски свет
уредиУкупно постоји 26 врста васкуларних биљака пореклом из Јужне Џорџије; шест врста трава, четири рогоза, један шаш, шест папрати, једна маховина и девет ситних трава. Постоји и око 125 врста маховине, 85 врста јетрењака и 150 лишајева, као и око 50 врста макрогљива.[11] На острвима нема дрвећа ни жбуња.[12] Јужну Џорџију насељавају многе морске птице, укључујући албатроса, велику колонију краљевских и других врста пингвина[13] и птица. BirdLife International је идентификовао и Јужну Џорџију и Јужна Сендвичка острва као важна подручја за птице (ИБА).[14]
Фоке често обилазе острва, а китови се могу видети у околним водама. Не постоје домаћи сисари, иако су ирваси, смеђи пацови и мишеви уведени у Јужну Џорџију кроз људске активности. Пацови, доведени на острво као слепи путници на бродовима за пецање и китоловцима у касном 18. веку,[15] нанели су велику штету домаћим дивљим животињама, уништавајући десетине милиона јаја и пилића птица које се гнезде на земљи. Док су раније острвски глечери представљали природну баријеру ширењу пацова, ови глечери се сада полако топе како се клима загрева.[16] Године 2011. научници су покренули четворогодишњи програм за потпуно искорењивање пацова и мишева, што је до сада највећи покушај искорењивања глодара на свету.[17][18][19]
Ирваси у Јужној Џорџији су уведени 1911. године од стране норвешких китоловаца, ради меса и за спортског лова. У фебруару 2011. године власти су објавиле да ће због штетног утицаја ирваса на аутохтоне врсте и опасности од њиховог ширења на данас нетакнута подручја, бити извршен потпуни одстрел, што ће довести до искорењивања ирваса са острва.[20] Искорењивање је почело 2013. са 3.500 убијених ирваса. Скоро сви остали су убијени почетком 2014, а последњи (око 50) 2014–2015. године.[21]
Референце
уреди- ^ South Georgia and the South Sandwich Islands, CIA World Factbook, 2002.
- ^ „South Georgia & the South Sandwich Islands – Current Status”. Government of South Georgia and the South Sandwich Islands (GSGSSI). Приступљено 31. 5. 2016. „There are no permanent residents in the Territory but the British Antarctic Survey (BAS) operates two bases on South Georgia. The base at King Edward Point (KEP) is operated under contract to GSGSSI and the FCO and is staffed by eight BAS personnel, plus two GSGSSI officers and their spouses. Bird Island has a year round complement of four BAS personnel who undertake long-term monitoring of seabirds and marine mammals. The South Sandwich Islands are uninhabited, though an originally undetected, and subsequently allowed, manned Argentinean research station was located on Thule from 1976 to 1982.”
- ^ Carroll, Paul. „The Living Edens – South Georgia Island – Ice and Isolation”. www.pbs.org. Приступљено 23. 8. 2017.
- ^ „French Map of South Atlantic, 1705”. The British Empire. Приступљено 14. 11. 2019.
- ^ „Iberoamerica – Bienvenido --”. Архивирано из оригинала 2012-06-29. г.
- ^ „The South Georgia and South Sandwich Islands Order 1985”.
- ^ „Commonwealth Secretariat website”. Архивирано из оригинала 20. 8. 2006. г.
- ^ „Healthy Surplus in South Georgia Finances, Spurred by Fishing, Tourism and Stamps”. MercoPress. 12. 5. 2010. Приступљено 19. 1. 2017.
- ^ „Temp/Rain 1901–1950” (PDF). Globalbioclimatics. април 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 8. 2020. г. Приступљено 10. 12. 2018.
- ^ Cappelen, John; Jensen, Jens. „South Georgia–Grytviken” (PDF). Climate Data for Selected Stations (1931–1960) (на језику: дански). Danish Meteorological Institute. стр. 242. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 4. 2013. г. Приступљено 10. 12. 2018.
- ^ Headland 1992, стр. 195–197
- ^ „Native flora – South Georgia Heritage Trust”.
- ^ Attenborough 1998
- ^ „South Georgia & the South Sandwich Islands”. BirdLife International. 2012. Приступљено 19. 5. 2014.
- ^ „Eradication of Rodents”. South Georgia and South Sandwich Islands. Архивирано из оригинала 3. 8. 2015. г. Приступљено 8. 7. 2013.
- ^ „Climate Change – Overview”. British Antarctic Survey. Архивирано из оригинала 8. 7. 2015. г. Приступљено 8. 7. 2013.
- ^ Hastings, Chris (7. 3. 2010). „South Georgia to poison millions of rats”. Times Online. London. Архивирано из оригинала 10. 05. 2011. г. Приступљено 28. 01. 2023.
- ^ Connor, Steve (8. 3. 2010). „Ecologists turn exterminators in the great rat hunt”
. The Independent. London. Архивирано из оригинала 24. 5. 2022. г.
- ^ Amos, Jonathan (4. 5. 2011). „'Success' in South Georgia rat eradication”. BBC.
- ^ Management of introduced reindeer on South Georgia Архивирано 16 мај 2011 на сајту Wayback Machine, Office of the Commissioner, 19 February 2011.
- ^ Doyle, Alister (18. 3. 2013). „Hunters slay 3,500 reindeer on island near Antarctica”. Reuters.
Литература
уреди- Attenborough, D. (1998). The Life of Birds. BBC Books. ISBN 0563-38792-0.
- Headland, Robert (1992). The Island of South Georgia. CUP Archive. стр. 195—197. ISBN 978-0-521-42474-5.
Спољашње везе
уреди- сајт ЦИА, „Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка Острва“ Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2015) (језик: енглески)
