Отворите главни мени

Пацов (лат. Rattus) је род мишоликих глодара средње величине (изнад 12 центиметара) и масе (до 500 грама). Овај род садржи шездесетак врста потеклих са територија Азије, а чији је ареал распрострањења Стари свет. Пацови су варијабилне животиње средње величине, дугог репа, глодари из натпородице Muroidea. „Прави пацови” су чланови рода Rattus, од којих су (за човека) најважнији црни пацов (Rattus rattus) и смеђи пацов (Rattus norvegicus). Многи чланови других глодарских родова и породица се такође називају пацовима и деле многе карактеристике са правим пацовима.

Пацов
Временски распон: рани плеистоцен - данас
Rattus norvegicus 1.jpg
Сиви пацов
(Rattus norvegicus)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Натпородица:
Породица:
Потпородица:
Род:
Rattus

Врсте

Види одељак Врсте

Синоними

Stenomys Thomas, 1910

Пацови се обично разликују од мишева по својој величини. Генерално, када се види велики мишолики глодар, као заједничко име укључује појам пацов, а ако је мањи користи се појам миш. Породица мишева (Muridae) је широка и комплексна, а заједнички термини су пацови и мишеви нису таксономски специфични. Научно, обично овај назив није ограничен само на припаднике родова Rattus и Mus, јер ту су на пример, и путнички пацов и памучни миш.

Садржај

ОписУреди

 
Распрострањење врсте Rattus rattus
 
Распрострањење врсте Rattus norvegicus
 
Примерак урбаног и субурбаног Rattus norvegicus
 
Омниворна исхрана пацова у заробљеништву
 
Младунци се рађају без длаке, слепи и без слуха.

Најпознатије врсте пацова су црни пацов (Rattus rattus) и смеђи пацов (Rattus norvegicus). Група је углавном позната као пацови Старог света или прави пацови, а потиче из Азије. Пацови су већи у односу на већину мишева Старог света, који су њихови рођаци, и у дивљини ретко теже више од 500 g.[1]

Термин „пацов” се користи и у именовању других малих сисара, који нису прави пацови. Примери укључују северноамеричке пацове, а бројне врсте лабаво се називају кенгурски пацови и други. Пацови као што је Bandicota bengalensis су мишолики глодари (Murinae), сродни правим пацовима, али нису чланови рода Rattus.

Најзначајније врсте рода преживљавају захваљујући свом опортунизму и често живе близу људи. Због тога, су оне познате као коменсали. Они могу узроковати значајне губитке хране, посебно у земљама у развоју.[2] Међутим, широко распрострањене и проблематичне коменсалске врсте пацова су мањина у овом разноликом роду. Многе врсте пацова су острвски ендеми, а неки су постали угрожени због губитка станишта или конкуренције са смеђим, црним или полинезијским пацовом.[3]

Дивљи глодари, укључујући пацове могу бити преносници многих зооноза, односно патогена, као што су Leptospira, Toxoplasma gondii и Campylobacter.[4][5]

Традиционално се верује да је црну смрт коју узрокује микроорганизам Yersinia pestis, пренесена тропским бувама (Xenopsylla cheopis) које живе на црним пацовима. Пацови су обитавали у европским градовима током епидемије у средњем веку, и били су транспортни домаћини. Друга зооноза која је повезана са пацовом је слинавка или шап.

Просечни животни век пацова зависи од врсте, али многи, због предатора, живе само око годину дана.

Црни и смеђи пацов су се одвојили од других мурина Старог света почетком плеистоцена, у шумама Азије.[6]

СтаништеУреди

Пацови често живе на стаништима близу људских насеља, или у насељима и домовима људи, услед обиља хране.

ШтеточинаУреди

Штета коју понекад чине људским залихама хране (што је највидљивије у земљама у развоју)[7], су примарни узрок називања пацова штеточинама и повод бројних дератизација. Податак да је изазивач (црне) куге бактерија (Yersinia pestis) и да пацови могу бити преносиоци још неколико људских паразита, чини пацове и хигијенским проблемом становништва, посебно у великим градовима. И поред опште присутног негативног става о пацовима, бројни су људи који их узгајају као кућне љубимце.

РазмножавањеУреди

Парење се одвија током целе године. Због тога се пацови често користе у лабораторијским истраживањима.

Женке пацова праве гнезда од папира или крпа, па и на тај начин наносе штету људима.

Најпознатије врсте пацоваУреди

Црни пацов или путнички пацов (Rattus rattus)Уреди

Црни пацов је, у ствари, црносмеђе боје. Мањи је и виткији од сивог пацова. Дужина његовог тела са репом је око 46 центиметра. Реп му је покривен крљуштима. Често се налазе на бродовима, на пристаништима, у разним магацинима...

Највероватније потичу из југозападне Азије. У Европу су их донели бродови који су се враћали после Крсташких ратова. Буве које живе у крзну црног пацова су пренеле кугу, која се проширила Европом у 14. веку.

Сиви пацов, мрки или норвешки пацов (Rattus norvegicus)Уреди

Сиви пацов је, такође, црносмеђе боје.

Изгледа да је сиви пацов стигао много касније у Европу од црног пацова, тек у 18. веку. Међутим, данас је он чешћи у Европи. Живи на свим местима где живе и људи, у скоро сваком граду и делу земље.

Таксономија рода RattusУреди

Род Rattus је припадник гигантске подфамилије Murinae. Неколико других глодарских родова се понекад сматра делом рода Rattus: Lenothrix, Anonymomys, Sundamys, Kadarsanomys, Diplothrix, Margaretamys, Lenomys, Komodomys, Palawanomys, Bunomys, Nesoromys, Stenomys, Taeromys, Paruromys, Abditomys, Tryphomys, Limnomys, Tarsomys, Bullimus, Apomys, Millardia, Srilankamys, Niviventer, Maxomys, Leopoldamys, Berylmys, Mastomys, Myomys, Praomys, Hylomyscus, Heimyscus, Stochomys, Dephomys и Aethomys.

Сам род Rattus садржи 64 постојеће врсрте. Предложена је субгенеричка расподела врста, мада тиме све врсте нису обухваћене.

ВрстеУреди

Род Rattus – Прави пацови

ФилогенијаУреди

Следећи филогенетски преглед врста рода Rattus је базиран на раду Pagès, et al. (2010).[9]

Berylmys bowersi

Berylmys berdmorei

Bandicota savilei

Bandicota indica

Rattus 

Rattus nitidus

Rattus norvegicus

Rattus exulans

Rattus andamanensis

Rattus argentiventer

Rattus tiomanicus

Rattus losea

Rattus sp.

Rattus tanezumi

Rattus rattus

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Creature Feature Rats”. ABC.net.au. Архивирано из оригинала на датум 24. 5. 2015. Приступљено 23. 5. 2015. 
  2. ^ Meerburg BG, Singleton GR, Leirs H (2009). „The Year of the Rat ends: time to fight hunger!”. Pest Manag Sci. 65 (4): 351—2. PMID 19206089. doi:10.1002/ps.1718. [мртва веза]
  3. ^ „Competition in an invaded rodent community reveals black rats as a threat to native bush rats in littoral rainforest of south-eastern Australia” (PDF). OnlineLibrary.Wiley.com. Приступљено 23. 5. 2015. [мртва веза]
  4. ^ Meerburg BG, Singleton GR, Kijlstra A (2009). „Rodent-borne diseases and their risks for public health”. Crit Rev Microbiol. 35 (3): 221—70. PMID 19548807. doi:10.1080/10408410902989837. 
  5. ^ „How old is a rat in human years?”. RatBehavior.org. Приступљено 23. 5. 2015. 
  6. ^ Aplin, Ken P.; Suzuki, Hitoshi; Chinen, Alejandro A.; Chesser, R. Terry; ten Have, José; Donnellan, Stephen C.; et al. (новембар 2011). „Multiple Geographic Origins of Commensalism and Complex Dispersal History of Black Rats”. PLoS ONE. 6 (11): e26357. doi:10.1371/journal.pone.0026357. Приступљено 23. 5. 2015. 
  7. ^ Meerburg B.G.; Singleton G.R.; Leirs H. (2009). „The Year of the Rat ends: time to fight hunger!”
  8. ^ Aplin, K. (2016). Rattus annandalei. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T19321A22443976. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T19321A22443976.en. Приступљено 9. 11. 2017. 
  9. ^ Pagès, Marie; Chaval, Yannick; Herbreteau, Vincent; Waengsothorn, Surachit; Cosson, Jean-François; Hugot, Jean-Pierre; Morand, Serge; Michaux, Johan (2010). „Revisiting the taxonomy of the Rattini tribe: a phylogeny-based delimitation of species boundaries”. BMC Evolutionary Biology. 10: 184. doi:10.1186/1471-2148-10-184. Архивирано из оригинала на датум 10. 7. 2017. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди