Киргистан

држава у средњој Азији

Киргистан или Киргизија (кирг. Кыргызстан, рус. Кирги́зия, Кыргызста́н), званично Киргиска Република (кирг. Кыргызстан Республикасы; рус. Кыргызская Республика), је држава у Средњој Азији [2]. Граничи се са НР Кином, Казахстаном, Таџикистаном и Узбекистаном. Главни град Киргистана је Бишкек.

Киргиска Република
Кыргыз Республикасы  (киргиски)
Кыргызская республика  (руски)
Химна: Државна химна Киргиске Републике
(кирг. Республикасынын Мамлекеттик Гимни)
(рус. Государственный гимн Киргизской Республики)
Положај Киргистана
Главни градБишкек
Службени језиккиргиски, руски
Владавина
 — ПредседникСоронбај Женбеков
 — ПремијерМухаметакил Абулгазијев
 — Председник Јогорћу КенешаДастан Јумабеков
Историја
Независност31. децембар 1991. од СССР
Географија
Површина
 — укупно198.500 km2(86)
 — вода (%)3,6
Становништво
 — 2014.[1]5.776.570(112)
 — густина29,1 ст./km2
Економија
Валутасом
 — стоти део валуте‍KGS‍
Остале информације
Временска зонаUTC +6 (KGT)
Интернет домен.kg
Позивни број+996

Већи део Киргистана заузимају планински ланац Тјен Шан и његови огранци. У њему се, на крајњем истоку земље, налази и највиши врх, Џенгиш чокусу (Врх победе, 7.439 m). На истоку је и највеће киргиско језеро Исик Кул. На југу земље се налазе огранци планинског ланца Памира. Већина становништва концентрисана је у планинским котлинама и пограничним подручјима која се настављају на низије и пригорја у суседним државама.

Око 70% становништва чине Киргизи чији језик, врло сродан казашком, припада туркијској групи и који су традиционално муслимани сунити. У Киргистану живе и Узбеци (око 14,5%) и Руси (око 9%).

Распад Совјетског Савеза тешко је погодио киргистанску привреду. Главни сектори су пољопривреда и рударство. Извози се и електрична енергија произведена у хидроелектранама. У 1999. БДП по глави становника износио је 2.300 УСД мерено по ППП-у.

Киргистан је чланица у ОДКБ, заједнице независних држава, Шангајске организације са сарадњу, а од 14. маја 2015. члан Евроазијске економске уније.

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Киргистан је континентална држава у средњој Азији. Граничи се са Казахстаном, Кином, Таџикистаном и Узбекистаном. Површина државе износи 199.951,0 km².

Геологија и рељефУреди

 
Планински венац Тјен Шан у Киргистану

Око 80% површине државе чине планине високе преко 1500 m, а скоро половина њих је висока преко 3000 m. Планински венац Тјен Шан заузима преко 80% територије државе, док остали део државе чине долине и котлине. Највећи врх државе налази се у венцу Какшал-Ту, који представља границу са Кином. Врх Жениш чокусу са висином од 7439 m је највиши врх у земљи.

Киргистан има велике резерве руда метала, међу којима су злато и метали ретке земље. Због доминантног планинског терена у држави, мање од 8% земљишта се обрађује, а обрадиво земљиште је сконцентрисано у северним низијама и у џеповима долине Фергана.

ВодеУреди

Језеро Исик Кул у североисточном Тјен Шану је највеће језеро у Киргистану и друго највеће планинско језеро на свету после Титикаке. Велики снегови који падну током зиме изазивају пролећне поплаве које често изазивају велике штете.

Најважнија река у Киргистану је Кара Дарја, која тече кроз Ферганску долину у Узбекистан. Ова река са другом киргинстанком реком Нарином у Узбекистану образују реку Сир Дарју.

Флора и фаунаУреди

КлимаУреди

ИсторијаУреди

 
Главни град Бишкек

Киргизи су били номадски народ који су живели у простору степа средње Азије од реке Јенисеј преко Алтаја до Бајкалског језера. 840. године су победили државу Ујгура и основали своју властиту државу у простору Алтаја и Тјен Шана. С временом су се селили према југу у простор средње Азије где данас живе. У том простору су живела разна туркијска племена. 1207. су их победили Монголи (наследници Џингис-кана). Киргизи су током века били под великим утицајем Монгола, Кинеза и муслимана те су се мешали с разним народима. У 17. ст. су Киргизи ратовали против монголских Џунгура, а у 18. ст. су признали власт Кинеског царства за време династије Ћинг. У 19. веку је на простору Киргистана настао исламски Канат Коканд унутар којег су Киргизи прихватили ислам. Године 1876. Руси су окупирали Канат Коканд и тада су Киргизи постали део Руског царства. Многи Киргизи су иселили у данашњи Авганистан.

Године 1918, на власт долазе комунисти након великих борби између комуниста и њихових противника који су имали значајан утицај у средњој Азији. Киргистан постаје део Совјетског Савеза. 1924. је основано Кара-Киргиско аутономно подручје, а 1926. Киргиска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република у склопу Руске Совјетске Социјалистичке Републике. 1936. је проглашена Киргиска Совјетска Социјалистичка Република која је била посебна република унутар Совјетског Савеза и није била део Русије. Под совјетском влашћу је дошло до драматичних промена у киргиском друштву. Забрањује се номадизам и оснивају нови градови и села у које се насељавају Киргизи. Оснива се индустрија и модернизира пољопривреда и сточарство. Развија се култура и књижевност те се стандардизује киргиски језик који је 1928. прихватио латиницу (дотад се писало арапским писмом), а 1941. ћирилицу.

Године 1990, долази до тензија између Киргистана и Узбекистана унутар Совјетског Савеза око подручја града Ош где живи већина Узбека. Дошло је до борби у којима је погинуло 300 особа. 1990. слаби моћ комуниста, а јача Киргиски демократски покрет чији представници улазе у парламент. У августу 1990. је изабран нови председник Аскар Акајев. 1991. је главни град Фрунзе преименован у Бишкек. Након распада Совјетског Савеза Киргистан је 31. августа 1991. прогласио независност. Акајев је победио на првим демократским изборима. У држави слаби привреда и јача сиромаштво. То доводи до незадовољства председником који је оптужен за изборну превару и свргнут 4. априла 2005. у Револуцији лала. На власт је дошао вођа опозиције Курманбек Бакијев.

И Бакијев је збачен након немира до којих је дошло 3. априла 2010. због поскупљења енергената, а која завршава бекством и оставком дотадашњег предсједника Курманбека Бакијева.

СтановништвоУреди

 
Киргизи

Административна поделаУреди

  1. Бишкек (град)
  2. Баткенска област
  3. Чујска област
  4. Џалалабадска област
  5. Наринска област
  6. Ошка област
  7. Таласка област
  8. Исик-Кулска област
  9. Ош (град)

ПривредаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везеУреди

Државне институције
Преглед
Вести
Фотографије

ТВ емисије