31. децембар
датум
31. децембар (31.12) је 365. дан године по грегоријанском календару (366. у преступној години). Ово је последњи дан у години.
ДогађајиУреди
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- 406 — По традицији, германска племена Вандали, Алани и Свеви су прешли Рајну што је означило крај римског рајнског лимеса.
- 1494 — У Рим ушле снаге француског краља Шарла VIII.
- 1600 — Енглеска краљица Елизабета I издала повељу о оснивању Источноиндијске компаније.
- 1879 — Амерички проналазач Томас Алва Едисон први пут јавно демонстрирао електричну сијалицу, у Менло Парку, у Њу Џерсију.
- 1881 — У Србији је штампан први званични програм хемије за средње школе (ниже и више) у „Просветном гласнику“.
- 1911 — Марија Кири добила другу Нобелову награду за хемију за истраживање радиоактивних елемената.
- 1922 — Управу Српског привредног друштва „Привредник“ посетио је краљ Александар I Карађорђевић и прихватио се Привредниковог покровитељства
- 1938 — У Индијанаполису, у САД, први пут званично уведен тест на алкохол за возаче.
- 1945 — У саобраћај пуштен трећи пут обновљен железнички мост преко Саве код Београда.
- 1946 — Председник САД Хари Труман формално прогласио крај Другог светског рата.
- 1949 — Изабран први Раднички савет у фабрици цемента „Првоборац“ у Солину код Сплита.
- 1968 — Суперсонични совјетски путнички авион "ТУ-144" обавио први лет, неколико месеци пре британско-француске суперсоничне летелице "Конкорд".
- 1971 — Аустријски политичар и дипломата Курт Валдхајм преузео дужност генералног секретара Уједињених нација пошто се са тог места повукао бурмански политичар У Тант.
- 1981 — У војном удару који је предводио поручник ваздухопловства Џери Ролингс у Гани оборена цивилна влада Хиле Лимана.
- 1983 — У војном удару у Нигерији свргнут председник Шеху Шагари, који је на власт дошао на изборима 1979, на којима је окончана 13-годишња војна владавина. Нови председник постао шеф војне хунте, генерал Мохамед Бухари.
- 1988 — Владе Индије и Пакистана склопиле споразум којим су се обавезале да неће нападати нуклеарна постројења у Пакистану, односно Индији.
- 1991 — Совјетски Савез је званично престао да постоји.
- 1994 — Пуштена у рад прва мрежа мобилне телефоније у Србији - Мобтел
- 1995 — Амерички инжењери завршили понтонски мост преко Саве, а потом амерички тенкови и трупе из састава снага УН за одржање мира ушли у Босну.
- 1996 — Широм Србије на стотине хиљада грађана, који су готово два месеца свакодневно протестовали тражећи признавање резултата локалних избора на којима је победила опозиција, окупили се на централним градским трговима да дочекају Нову годину.
- 1998 — Министри финансија Европске уније саопштили дефинитивне курсеве према којима ће националне валуте 11 земаља ЕУ бити мењане у евро кад јединствена европска валута 1. јануара 1999. буде званично пуштена у промет.
- 1999 —
- Председник Русије Борис Јељцин поднео оставку и за вршиоца дужности шефа државе именовао Владимира Путина, дотадашњег премијера.
- Председник Панаме Миреја Москосо од САД формално вратио контролу своје земље над Панамским каналом.
- 2000 — Саудијска Арабија, Кувајт, Бахреин, Катар, Оман и Уједињени Арапски Емирати, чланице Савета за сарадњу у Заливу, потписале пакт о заједничкој одбрани по којем се напад на једну од земаља-чланица сматра нападом на све.
- 2001 — Пакистанске власти ухапсиле више од 20 чланова једне од две муслиманске милитантне групе, Лашкар е Таиба, коју је Индија оптужила за напад на Парламент, када је убијено 14 особа.
РођењаУреди
- 1869 — Анри Матис, француски сликар, вајар, графичар и декоратер. (прем. 1954)[1]
- 1880 — Џорџ Маршал, амерички генерал и политичар, 50. државни секретар САД, добитник Нобелове награде за мир (1953). (прем. 1959)[2]
- 1881 — Макс Пехштајн, немачки сликар и графичар. (прем. 1955)[3]
- 1908 — Симон Визентал, аустријски писац, познат по прикупљању информација о нацистичким ратним злочинима како би се судило починиоцима злочина. (прем. 2005)[4]
- 1908 — Бора Глишић, српски театролог, позоришни критичар, драматург, новинар, преводилац и менаџер у култури. (прем. 1988)[5]
- 1919 — Лудмила Фрајт, српска композиторка чешког порекла. (прем. 1999)
- 1928 — Веијо Мери, фински писац. (прем. 2015)[6]
- 1930 — Ацо Јовановски, македонски глумац. (прем. 2016)[7]
- 1931 — Божидар Боки Милошевић, српски кларинетиста. (прем. 2018)[8]
- 1937 — Ентони Хопкинс, велшки глумац, редитељ и продуцент.[9]
- 1937 — Милутин Шошкић, српски фудбалски голман и фудбалски тренер. (прем. 2022)[10]
- 1941 — Сара Мајлс, енглеска глумица.[11]
- 1941 — Алекс Фергусон, шкотски фудбалер и фудбалски тренер.[12]
- 1943 — Џон Денвер, амерички музичар, музички продуцент, глумац, активиста и хуманитарац. (прем. 1997)[13]
- 1943 — Бен Кингсли, енглески глумац.[14]
- 1945 — Вернон Велс, аустралијски глумац.[15]
- 1945 — Барбара Карера, америчко-никарагванска глумица и модел.[16]
- 1948 — Дона Самер, америчка музичарка и глумица. (прем. 2012)[17]
- 1959 — Милан Јанковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1959 — Вал Килмер, амерички глумац.[18]
- 1960 — Стив Брус, енглески фудбалер и фудбалски тренер.[19]
- 1965 — Николас Спаркс, амерички књижевник и сценариста.[20]
- 1972 — Грегори Купе, француски фудбалер.[21]
- 1977 — PSY, јужнокорејски музичар и музички продуцент.[22]
- 1981 — Јана Милић Илић, српска глумица.
- 1991 — Бојана Јовановски, српска тенисерка.[23]
- 1992 — Чери Кис, српска порнографска глумица.
СмртиУреди
- 192 — Комод, римски цар.[24]
- 1719 — Џон Флемстид, енглески астроном.[25]
- 1877 — Гистав Курбе, француски сликар[26]
- 1936 — Мигел де Унамуно, шпански писац и филозоф (рођ. 1864)[27]
- 1948 — Малком Кембел, енглески возач брзих аутомобила и чамаца (рођ. 1885)[28]
- 1950 — Карл Ренер, аустријски политичар и први канцелар те земље.[29]
- 1950 — Василије Јовановић – Васа Маћедонац, српски правник, политичар и национални радник. Један је од оснивача српске четничке организације 1903. и Лиге народа.
Празници и дани сећањаУреди
Види јошУреди
- ^ „Henri Matisse | Biography, Art, Paintings, Goldfish, Cutouts, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „George C. Marshall | Biography, Facts, & Marshall Plan”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Max Pechstein | German artist”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Simon Wiesenthal | Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Рођен је театролог и новинар Боривоје Бора Глишић”. srpskilegat.rs. Приступљено 27. 1. 2022.
- ^ „Veijo Väinö Valvo Meri”. geni_family_tree (на језику: српски). Приступљено 2021-02-02.
- ^ Facebook; Twitter; Instagram; YouTube (2016-03-19). „Ацо Јовановски замина во легендите”. Fashionel.mk (на језику: македонски). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „PREMINUO BOKI MILOŠEVIĆ: Odlazak velikog majstora klarineta”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Anthony Hopkins | Biography, Plays, Movies, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Šoškić Milutin”. reprezentacija.rs (на језику: енглески). 2010-01-20. Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Sarah Miles - Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Sir Alex Ferguson | Biography & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „John Denver (1943-1997) - Find A Grave Memorial”. www.findagrave.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Ben Kingsley | Biography, Movies, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Vernon Wells Biography (1945-)”. www.filmreference.com. Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Barbara Carrera - Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Donna Summer | American singer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Janković, Milan Janković - Footballer”. www.bdfutbol.com. Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Steve Bruce | Football Stats | No Club | Age 60 | 1978-1999 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Nicholas Sparks | Biography, Books, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Grégory Coupet - Player profile”. _ (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „PSY | Biography, Songs, Albums, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „WTA | Players | Info | Bojana Jovanovski”. web.archive.org. 2011-02-14. Архивирано из оригинала на датум 14. 02. 2011. Приступљено 2021-02-02.
- ^ Anthony R Birley (6. 12. 2012). Marcus Aurelius: A Biography. Routledge. стр. 15. ISBN 978-1-134-69569-0.
- ^ „John Flamsteed | British astronomer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Gustave Courbet | Biography, Art, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Miguel de Unamuno | Spanish educator, philosopher, and author”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Malcolm Campbell | Biography, Records, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Karl Renner | president of Austria”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.