Википедија

Веијо Мери

Веијо Мери (фин. Veijo Väinö Valvo Meri; Випури, 31. децембар 1928 — Хелсинки, 21. јун 2015) био је фински писац.

Веијо Мери
Датум рођења(1928-12-31)31. децембар 1928.
Место рођењаВипури
 Финска
Датум смрти21. јун 2015.(2015-06-21) (86 год.)
Место смртиХелсинки
 Финска

Биографија уреди

Веијо Мери је рођен 31. децембра 1928. године у граду Випури (садашњи Виборг, Русија). Један је од најзначајнијих представника модерног финског романа.[1] Завршио је средњу школу у Хаменлини, а затим је студирао историју и почео да пише.[2] Као син подофицира, а касније официра, дјетињство је провео по касарнама, одакле у највећој мјери и потиче његова инспирација за писање. Иако није учествовао у ратовима његова дјела претежно обухватају периоде ратовања (Зимски рат, Други свјетски рат) о којим пише са изразито антиратним ставом, указујући на апсурдност рата често са дозом црног хумора.[3]

Писао је прозу, новеле, романе, написао је и неколико драма, есеја и расправа, његова дјела су преведена на 24 језика.[2] Добитник је више домаћих и иностраних признања и награда. За роман „Син подофицира“ (фин. Kersantin poika), који је написао 1971. године, добија књижевну награду нордијског савјета за књижевност 1973. године, а 1976. године је снимљен филм по истоименом роману. Такође за роман „Уже од маниле“ (фин. Manillaköysi), који је преведен на 17 језика, добио је више домаћих и међународних признања.

Радови уреди

Проза уреди

  • Ettei maa viheriöisi, 1954, novelleja, uusi laitos 1989.
  • Manillaköysi, 1957, romaani.
  • Irralliset, 1959, romaani.
  • Vuoden 1918 tapahtumat, 1960, romaani.
  • Sujut, 1961, romaani.
  • Tilanteita, 1962, novelleja.
  • Manillaköysi ja kahdeksan novellia sodasta ja sotilaselämästä, 1962, kokoomateos.
  • Peiliin piirretty nainen, 1963, romaani (Parasta kotimaista -sarjassa 1988).
  • Stipendiaatti, 1963, novelli.
  • Tukikohta, 1964, romaani.
  • Novellit, 1965.
  • Everstin autonkuljettaja, 1966, romaani.
  • Veijo Meren sotaromaanit 1–2, 1966.
  • Yhden yön tarinat, 1967, romaani.
  • Suku, 1968, romaani, uusi laitos 1998.
  • Veijo Meren romaanit 1, 1968, romaanit.
  • Sata metriä korkeat kirjaimet, 1969, novelleja.
  • Valitut teokset, 1969.
  • Kersantin poika, 1971, romaani.
  • Morsiamen sisar ja muita novelleja, 1972.
  • Leiri, 1972, novelleja.
  • Keskeiset teokset 1-4, 1975.
  • Mielen lähtölaskenta, 1976, runoja.
  • Toinen sydän, 1978, runoja.
  • Valitut novellit, 1979, novellikokoelma.
  • Jääkiekkoilijan kesä, 1980, romaani.
  • Ylimpänä pieni höyhen, 1980, runoja.
  • Sanojen synty, 1982, etymologinen sanakirja.
  • Novellit, 1985.

Пјесме уреди

  • Runoilijan kuolema, 1985, runoelma.
  • Yhdessä ja yksin, 1986, kootut runot.
  • Kevät kuin aamu, 1987, runoja.
  • Lasiankeriaat, 1990, runoja.
  • Kun, 1991, runoja.

Есеји и расправе уреди

  • Kaksitoista artikkelia, 1967, esseitä.
  • Aleksis Stenvallin elämä, 1973, tutkielma.
  • Kuviteltu kuolema, 1974, esseitä.
  • Goethen tammi, 1978, esseitä.
  • Tuusulan rantatie, 1981, tutkielma.
  • Julma prinsessa ja kosijat, 1986, esseet 1961-1986.
  • Elon saarel tääl, Aleksis Kiven taustoja, 1984.
  • C. G. Mannerheim – Suomen Marsalkka, 1988.
  • Tätä mieltä, 1989, esseitä ja monologeja.
  • Amleth ja muita Hamleteja, 1992, esseitä.
  • Suomalaisten historia vuoteen 1814,1993
  • Huonot tiet, hyvät hevoset - Suomen suuriruhtinaskunta vuoteen 1870, 1994.
  • Ei tule vaivatta vapaus - Suomi 1870–1920, 1995.
  • Suurta olla pieni kansa - Itsenäinen Suomi 1920-1940, 1996.
  • Pohjantähden alla, kirjoituksia Suomen historiasta, 1999.
  • Olavi Paavolainen, 1990, dokumenttikuunnelma.
  • Kirjoittanut osuuden Suurmiehen luonne teokseen Mannerheim Sotilas ja ihminen, Yliopistopaino 1992.

Драме уреди

  • Suomen paras näyttelijä, 1964, kuunnelma.
  • Vapaa iltapäivä, 1965, tv-dramatiikkaa.
  • Sotamies Jokisen vihkiloma, 1965, näytelmä.
  • Taksikuski, 1967, kuunnelma.
  • Uhkapeli, 1968, näytelmä.
  • Maaottelussa, 1969, kuunnelma.
  • Kaupungin valtaus, 1969, tv-dramatiikkaa.
  • Näytelmiä, 1970, näytelmiä.
  • Nuorempi veli, 1970, näytelmä.
  • Hyvää yötä, tohtori Bergbom, 1973, kuunnelma.
  • Aleksis Kivi, 1974, näytelmä.
  • Kaksi komediaa: Sano Oili vaan, Syksy 1939, 1978, kaksi näytelmää.
  • Veitsi, libretto Paavo Heinisen säveltämään Veitsi-oopperaan (Runoelman Runoilijan kuolema pohjalta), kantaesitys 3.7.1989 Savonlinnan oopperajuhlilla.
  • Rintala, Vääpeli Sadon tapaus Meren kirjoittamana kuunnelmana 12.2.90 Uusinta vuodelta 1973.

Извори уреди

  1. ^ „Etusivu”. kansallisbiografia.fi. Приступљено 2021-02-02. 
  2. ^ а б „Veijo Meri Translations into English, The Free Encyclopedia”. www.wikiy.org. Архивирано из оригинала 06. 02. 2021. г. Приступљено 2021-02-02. 
  3. ^ „Finland mourns author Veijo Meri”. Yle Uutiset. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Веијо_Мери&oldid=27484118”