3. децембар
датум
3. децембар (3.12.) је 337. дан године по грегоријанском календару (338. у преступној години). До краја године има још 28 дана.
Садржај
ДогађајиУреди
| децембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
- 1694 — У Енглеској усвојен закон према којем ће Парламент бити биран сваке треће године.
- 1800 — Француска војска под командом Жана Мороа је поразила аустријско-баварску војску у бици код Хоенлиндена.
- 1910 — У Паризу први пут приказана неонска лампа коју је изумео француски физичар Жорж Клод.
- 1912 — Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату. Рат настављен 3. фебруара 1913, а ново примирје успостављено 23. априла, када су обновљени и мировни преговори у Лондону.
- 1944 — У Атини су почеле борбе између ЕЛАС-а и владиних снага припомогнутим британском војском, што је био почетак Грчког грађанског рата.
- 1962 — Едит Спарлок Сампсон ступила на дужност судије у општинском суду у Чикагу, као прва црнкиња на месту судије у САД.
- 1967 — Јужноафрички хируг Кристијан Барнард у болници „Гроте Шур“ у Кејптауну први пут у историји медицине извршио трансплантацију срца. Пацијент Луис Вашкански потом, са срцем једне 25-годишње девојке страдале у саобраћајној несрећи, живео 18 дана.
- 1971 — Нападом пакистанског ваздухопловства на индијске аеродроме почео је Индијско-пакистански рат због Кашмира.
- 1973 — Сонда Пионир 10 је послала на Земљу прве слике Јупитера из близине.
- 1984 — У граду Бопал у Индији око 4.500 људи умрло, 500 ослепело, а 50.000 отровано гасом исцурелим из фабрике пестицида „Јунион карбајд“.
- 1989 — После пада Берлинског зида у Источној Немачкој оставке поднели лидер Јединствене социјалистичке партије Немачке Егон Кренц и сви чланови партијског Политбироа и Централног комитета владајуће партије.
- 1993 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Анатолиј Карпов.
- 1995 — Бивши председник Јужне Кореје Чун До Хван ухапшен под оптужбом да је одговоран за масакр у граду Квангџу у мају 1979, када је војска убила више од 200 демонстраната.
- 1997 — У Отави су представници 122 земље потписали Конвенцију о забрани противпешадијских мина.
- 2005 — У Београдском Дому омладине основан је локални огранак Викимедијине задужбине (Wikimedia Foundation) - Wikimedia Србије и Црне Горе, као пети огранак у свету.
РођењаУреди
- 1368 — Шарл VI Луди, француски краљ († 1422)
- 1447 — Бајазит II, османски султан
- 1800 — Франце Прешерен, словеначки песник. († 1849).
- 1857 — Џозеф Конрад, енглески књижевник пољског порекла. († 1924).
- 1844 — Владан Ђорђевић, српски хирург, књижевник, државник и дипломата (†1930).
- 1869 — Слободан Јовановић, српски правник, историчар, књижевник и председник Српске краљевске академије. (†1958).
- 1883 — Антон Веберн, аустријски композитор. († 1945).
- 1886 — Мане Сигбан, шведски физичар. († 1978).
- 1887 — Светолик Гребенац је био адвокат и новинар
- 1889 — Исак Самоковлија, босанскохерцеговачки књижевник
- 1918 — Виктор Бубањ учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник авијације ЈНА и народни херој Југославије.
- 1923 — Стјепан Бобек, југословенски фудбалски репрезентативац и стручњак († 2010)
- 1924 — Џон Бекус, амерички информатичар
- 1930 — Жан Лик Годар, француски режисер.
- 1932 — Милунка Лазаревић, српска шахисткиња и новинарка (†2018).
- 1945 — Божидар Димитров, бугарски историчар и министар.
- 1948 — Ози Озборн, енглески музичар.
- 1960 — Дерил Хана, америчка глумица
- 1970 — Кристијан Карембе, француски фудбалски репрезентативац и тренер.
- 1971 — Хаико Херлих, немачки фудбалер и тренер.
- 1973 — Холи Мари Коумс, америчка глумица.
- 1977 — Ксенија Пајчин, српска певачица. († 2010).
- 1977 — Адам Малиш, пољски ски скакач.
- 1981 — Давид Виља, шпански фудбалски репрезентативац
- 1982 — Микаел Есјен, гански фудбалер.
- 1985 — Маркус Вилијамс, амерички кошаркаш.
- 1990 — Кристијан Бентеке, белгијски фудбалер.
- 1995 — Срђан Плавшић, српски фудбалер.
СмртиУреди
- 311 — Диоклецијан, римски цар
- 1888 — Карл Цајс, немачки оптичар и оснивач истоимене компаније
- 1894 — Роберт Луис Стивенсон, шкотски есејиста, романописац и путописац (рођен 1850.)
- 1919 — Пјер Огист Реноар, француски сликар.
- 1952 — Милан Грол, српски књижевник и политичар.
- 1978 — Љубинка Бобић, српска глумица.
- 2000 — Гвендолин Брукс, америчка песникиња.
- 2001 — Герхард Ригнер, аутор телеграма који је објављен као упозорење свету на нацистички план о уништењу јеврејског народа.