3. децембар

3. децембар (3.12.) је 337. дан године по грегоријанском календару (338. у преступној години). До краја године има још 28 дана.

Догађаји

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

• 1694 — У Енглеској усвојен закон према којем ће Парламент бити биран сваке треће године.
• 1800 — Француска војска под командом Жана Мороа је поразила аустријско-баварску војску у бици код Хоенлиндена.
• 1910 — У Паризу први пут приказана неонска лампа коју је изумео француски физичар Жорж Клод.
• 1912 — Турска, Бугарска, Србија и Црна Гора склопиле примирје у Првом балканском рату. Рат настављен 3. фебруара 1913, а ново примирје успостављено 23. априла, када су обновљени и мировни преговори у Лондону.
• 1914 — После повлачења, одмора и прегруписања српске војске током Колубарске битке, генерал Живојин Мишић наређује контраофанзиву.
• 1944 — У Атини су почеле борбе између ЕЛАС-а и владиних снага припомогнутим британском војском, што је био почетак Грчког грађанског рата.
• 1962 — Едит Спарлок Сампсон ступила на дужност судије у општинском суду у Чикагу, као прва црнкиња на месту судије у САД.
• 1967 — Јужноафрички хирург Кристијан Барнард у болници „Гроте Шур“ у Кејптауну први пут у историји медицине извршио трансплантацију срца. Пацијент Луис Вашкански потом, са срцем једне 25-годишње девојке страдале у саобраћајној несрећи, живео 18 дана.
• 1971 — Нападом пакистанског ваздухопловства на индијске аеродроме почео је Индијско-пакистански рат због Кашмира.
• 1973 — Сонда Пионир 10 је послала на Земљу прве слике Јупитера из близине.
• 1984 — У граду Бопал у Индији око 4.500 људи умрло, 500 ослепело, а 50.000 отровано гасом исцурелим из фабрике пестицида „Јунион карбајд“.
• 1989 — После пада Берлинског зида у Источној Немачкој оставке поднели лидер Јединствене социјалистичке партије Немачке Егон Кренц и сви чланови партијског Политбироа и Централног комитета владајуће партије.
• 1993 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Побеђује Анатолиј Карпов.
• 1995 — Бивши председник Јужне Кореје Чун До Хван ухапшен под оптужбом да је одговоран за масакр у граду Квангџу у мају 1979, када је војска убила више од 200 демонстраната.
• 1997 — У Отави су представници 122 земље потписали Конвенцију о забрани противпешадијских мина.
• 2005 — У Београдском Дому омладине основан је локални огранак Викимедијине задужбине (Wikimedia Foundation) - Wikimedia Србије и Црне Горе, као пети огранак у свету.

Рођења

• 1368 — Шарл VI Луди, француски краљ. (прем. 1422)
• 1844 — Владан Ђорђевић, српски лекар, књижевник, политичар и дипломата. (прем. 1930)
• 1447 — Бајазит II, османски султан. (прем. 1512)
• 1800 — Франце Прешерн, словеначки песник. (прем. 1849)
• 1857 — Џозеф Конрад, енглески књижевник пољског порекла. (прем. 1924).
• 1869 — Слободан Јовановић, српски правник, историчар, књижевник и председник Српске краљевске академије. (прем. 1958)
• 1883 — Антон Веберн, аустријски композитор и диригент. (прем. 1945)
• 1886 — Мане Сигбан, шведски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1924). (прем. 1978)
• 1887 — Светолик Гребенац, српски адвокат и новинар. (прем. 1957)
• 1889 — Исак Самоковлија, босанскохерцеговачки књижевник. (прем. 1955)
• 1918 — Виктор Бубањ, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник авијације ЈНА и народни херој Југославије. (прем. 1972)
• 1923 — Стјепан Бобек, хрватски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2010)
• 1924 — Џон Бекус, амерички информатичар. (прем. 2007)
• 1930 — Жан-Лик Годар, француско-швајцарски редитељ и сценариста. (прем. 2022)
• 1932 — Кори Брокен, холандска певачица. (прем. 2016)
• 1942 — Педро Роча, уругвајски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2013)
• 1946 — Јоп Зутемелк, холандски бициклиста.
• 1948 — Ози Озборн, енглески музичар.
• 1960 — Џулијен Мур, америчка глумица и ауторка књига за децу.
• 1960 — Дарил Хана, америчка глумица.
• 1965 — Катарина Вит, немачка клизачица на леду.
• 1968 — Брендан Фрејзер, америчко-канадски глумац.
• 1970
  • Алберт Андијев, руски добровољац и снајпериста у 549. моторизованој бригади Приштинског корпуса Војске Југославије за време рата на Косову и Метохији и НАТО агресији на Југославију 1999. године, као и учесник сукоба у Македонији 2001. године.
  • Кристијан Карембе, француски фудбалер.
• 1971 — Хенк Тимер, холандски фудбалер
• 1973 — Холи Мари Коумс, америчка глумица и ТВ продуценткиња.
• 1974 — Албена Денкова, бугарска клизачица.
• 1974 — Трина, америчка хип хоп музичарка и ТВ личност.
• 1977 — Адам Малиш, пољски ски скакач.
• 1977 — Ксенија Пајчин, српска певачица, плесачица и модел. (прем. 2010)
• 1981 — Давид Виља, шпански фудбалер.
• 1982 — Микаел Есјен, гански фудбалер.
• 1985 — Маркус Вилијамс, амерички кошаркаш.
• 1985 — Аманда Сајфред, америчка глумица, музичарка и модел.
• 1995 — Срђан Плавшић, српски фудбалер.

Смрти

• 311 — Диоклецијан, римски цар
• 1888 — Карл Цајс, немачки оптичар и оснивач истоимене компаније
• 1894 — Роберт Луис Стивенсон, шкотски есејиста, романописац и путописац (рођ. 1850)
• 1919 — Пјер Огист Реноар, француски сликар.
• 1952 — Милан Грол, српски књижевник и политичар.
• 1976 — Марко Фотез, позоришни редитељ, театролог и књижевник. (рођ. 1915)
• 1978 — Љубинка Бобић, српска глумица.
• 2000 — Гвендолин Брукс, америчка песникиња.
• 2001 — Герхард Ригнер, аутор телеграма који је објављен као упозорење свету на нацистички план о уништењу јеврејског народа.

Празници и дани сећања

• Међународни дан особа са инвалидитетом

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума