Војска Југославије

оружана сила Савезне Републике Југославије

Војска Југославије (скраћено ВЈ) је била оружана сила Савезне Републике Југославије. Постојала је од 20. маја 1992. до 4. фебруара 2003. године. Настала је од оних делова Југословенске народне армије који су се након распада СФРЈ (и завршетка војних повлачења из бивших југословенских република) затекли на територији Савезне Републике Југославије. Војска Југославије је, непосредно после званичног проглашења Државне Заједнице Србија и Црна Гора, преименована у Војску Србије и Црне Горе. Војска Југославије је учествовала у борбама са албанским терористима на Косову и Метохији, а потом и на југу Србије. Током НАТО агресије на СРЈ, ВЈ се сукобила са јединицама Северноатланстког пакта на простору СРЈ.

Војска Југославије
Seal of the Yugoslav Army (1992–2003).svg
Амблем ВЈ
Основана20. мај 1992.
Распуштена4. фебруар 2003. (11 год.)
Видови војскеVojska Jugoslavije - KoV.svg Копнена војска (КоВ)
Vojska Jugoslavije - RViPVO.svg Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (РВиПВО)
Seal of the Yugoslav Navy (1992–2003).svg Ратна морнарица (РМ)
Главни штабБеоград
Вођство
Председник1992—1993. Добрица Ћосић
1993—1997. Зоран Лилић
1997—2000. Слободан Милошевић
2000—2003. Војислав Коштуница
Начелник Генералштабагенерал-пуковник Живота Панић
генерал-пуковник Момчило Перишић
генерал армије Драгољуб Ојданић
генерал-пуковник Небојша Павковић
генерал-пуковник Бранко Крга
Бројно стање
Војно способниод 19
Обавезни војни рок12 месеци
Број расположивих
за војну службу
3.000.000, година 15—49
Број способних
за војну службу
2.300.000, година 15—49
Број годишње стасалих
за војну службу
101.547
Активни састав206.000 (2003)
Резервни састав680.000 (2003)
Трошкови
Проценат БДП4,6%[тражи се извор]
Индустрија
Домаћи набављачиЗастава Оружје
  • Крушик
  • ТРЗО „Чачак“
  • „Утва“ Панчево
  • ВТРЗ „Мома Станојловић“
  • ФАП
  • ЕДЕПРО
  • СДПР Југоимпорт
Сродни чланци
ЧиновиЧинови и ознаке Војске Југославије
Српска војна историја

Coat of arms of the Nemanic Dynasty.svg Српска војска у средњем веку

War Ensign of Serbia (1838).svg Војска Кнежевине Србије
Flag of Montenegro (1852–1905).svg Црногорска књажевска и краљевска војска
Flag of the Royal Serbian Army.svg Српска краљевска војска
Flag of the Royal Yugoslav Army (Latin).svg Југословенска војска

Yugoslav Partisans flag (1942-1945).svg Народноослободилачка војска Југославије
Logo of the JNA.svg Југословенска народна армија

War Flag of Serbian Krajina.svg Српска војска Крајине
Flag of the Army of the Republic of Bosnia and Herzegovina.svg Армија Републике Босне и Херцеговине
Emblem of the Army of Republika Srpska.svg Војска Републике Српске

Seal of the Yugoslav Army (1992–2003).svg Војска Југославије
Logo of the Army of the Republic of North Macedonia.svg Армија Републике Северне Македоније
Flag of the Armed Forces of Bosnia and Herzegovina.jpg Оружане снаге Босне и Херцеговине
Seal of the Army of Serbia and Montenegro.svg Војска Србије и Црне Горе
Vojska Crne Gore.svg Војска Црне Горе
Emblem of the Serbian Armed Forces.svg Војска Србије

ОрганизацијаУреди

Војска Југославије била је подељена на видове, видови на родове и службе, а родови и службе на врсте и специјалности.

Видови ВЈ су били:

ФормацијеУреди

Војска Југославије је организована у армијском систему где је свака армија држала своју армијску област. Армије су наставком велике реорганизације ЈНА подељене на корпусе, а они на бригаде. Осим армија у ВЈ су постојали и центри за обуку пешадије, возача, оклопних и механизованих јединица и артиљераца, Гардијска бригада и 46. заштитна моторизована бригада, као засебне јединице и установе.

Копнена војскаУреди

Копнена војска (скраћено КоВ) је била најбројнији вид Војске Југославије. Укупно је у активном саставу имала 3 армије, 7 корпуса, 34 бригаде. У резервном саставу било је 27 моторизованих, 42 пешадијске и 6 артиљеријских бригада. Од наоружања и опреме располагала је са око 1300 тенкова, 568 борбених возила пешадије и оклопних транспортера, 1200 топова, 200 вишецевних бацача ракета, 1665 минобацача, 135 ПО лансирних система, 2000 противавионских топова и 60 ракетних противавионских система. Бројност копнене војске је била око 85.000 активних припадника.

Прва армијаУреди

Прва армија је држала северни део Савезне Републике Југославије. Команда Прве армије је била у Београду а касарне у Београду, Панчеву, Новом Саду, Сомбору, Крагујевцу, Сремској Митровици, Шапцу и Ваљеву.

Друга армијаУреди

Друга армије је држала југозападни део СРЈ са командом у Подгорици. Базе и касарне су биле у Подгорици, Даниловграду, Никшићу, Ужицу, Чачку, Новом Пазару, Рашкој и Кремни.

Трећа армијаУреди

Трећа армија је држала источни, централни и јужни део СРЈ са командом у Нишу. Базе и касарне су биле у Нишу, Приштини, Крушевцу, Лесковцу, Врању, Пироту, Прокупљу и Куршумлији.

Ратно ваздухопловство и противваздушна одбранаУреди

Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (скраћено РВиПВО) је у свом саставу имало око 16700 активних припадника. Људство је подељено у 4 ловачке, бомбардерске и извиђачке и 3 хеликоптерске ексадриле, као и 8 противавионских ракетних пукова. Укупно се располагало са око 200 ваздухоплова и око 50 хеликоптера.

ЧиновиУреди

Као настављач војске СФРЈ (ЈНА) чинови у Војсци Југославије су се рангирали као у ЈНА после 1980.

Војску је сачињавао стални и резервни састав. Стални састав сачињавао се од професионалних војника (професионалних подофицира и официра, подофицира и војника по уговору) и војника на одслужењу војног рока. Резервни састав чинили су официри, подофицири и војници у резерви и жене војни обвезници.

Грб и ознаке припадностиУреди

Аутор грба и других ознака припадности Војске Југославије је уметник Владимир Лабат Ровњев[1][2][3], данас се користи као део симбола Фрушкогорског печата Епархије сремске[4].

Значајни датуми (празници) Војске ЈугославијеУреди

Дани видова Војске ЈугославијеУреди

Дани родова Војске ЈугославијеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ www.nedeljnik.rs | Серија грбова Владимира Лабата
  2. ^ www.instagram.com | 1
  3. ^ www.instagram.com | 2
  4. ^ www.fdsvar.org | Симбол Фрушкогорског печата и крст у преплету
  5. ^ Аћимовић, Н Празници Војске Југославије, Београд: Новинско издавачка установа „Војска“. 1977. ISBN 978-86-335-0030-2. стр. 308... UDK 355, 16(491.1)

Спољашње везеУреди