Приштина

Град у Србији

Приштина је највећи град и административни центар Косова и Метохије, као и Косовског управног округа. Пети је град у Србији по површини, а четврти по броју становника у ширем подручју. Налази се у непосредној близини планине Гољак, на североистоку Косова.

Приштина
Flag of Pristina.svg
Застава
Stema e Komunës Prishtinë.svg
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ГрадПриштина
Стара именаВицијанум
Становништво
Становништво
 — 2011.145.149
 — густина253,76 ст./km2
Агломерација (2011.)198.897
Географске карактеристике
Координате42° 39′ 52″ СГШ; 21° 09′ 54″ ИГД / 42.66444° СГШ; 21.16511° ИГД / 42.66444; 21.16511Координате: 42° 39′ 52″ СГШ; 21° 09′ 54″ ИГД / 42.66444° СГШ; 21.16511° ИГД / 42.66444; 21.16511
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина625 m
Површина572 km2
Приштина на мапи Србије
Приштина
Приштина
Приштина на мапи Србије
Остали подаци
ГрадоначелникПерпарим Рама (ДСК)
Поштански број10000
Позивни број+383 (0)38
Регистарска ознакаPR/ПР (Република Србија)
01 (Република Косово)
Веб-сајт
www.prishtinaonline.com

Насељено људима од праисторије, подручје Приштине је било дом неколико илирских народа. Дардански краљ Бардил окупио је разна племена у 4. веку п. н. е. и успоставио Краљевину Дарданију. Наслеђе класичног доба представља насеље Улпијана, које се сматрало једним од најутицајнијих римских градова на Балканском полуострву. Након поделе Римског царства, ова област је између 5. и 9. века била део Византије. Средином 9. века уступљена је Првом бугарском царству, пре него што је почетком 11. века поново пала под окупацију Византије, а затим крајем 11. века постала део Другог бугарског царства.

Касније у средњем веку, Приштина је била важан град у средњовековној Србији и краљевски посед српских краљева. Након што је Османско царство освојило Балкан, Приштина је постала значајан рударски и трговински центар због свог стратешког положаја у близини богатог рударског града Новог Брда. Град је био познат по пијацама и предметима којима се тргује, као што су козја кожа и длака, поред барута.

Приштина је привредни, финансијски, политички и трговински центар Косова и Метохије, највише захваљујући свом положају. Такође је једно од најважнијих транспортних чворишта у Србији за ваздушни, железнички и друмски саобраћај. Аеродром Приштина је међу највећима у региону. Низ брзих пруга и ауто-путева повезују град са суседном Албанијом и Северном Македонијом.

Етимологија

Порекло имена града је непознато. Назив града могуће да је изведен од речи pryskati дијалекта прасловенског језика која означава извор (воде) што је такође потврђено на моравским дијалектима чешког; изводи се из глагола pryskati, који значи „прскати” или „прскање”.[1] Назив Приштина се појављује и као засеок у близини Теслића у Босни и Херцеговини.

Ерик П. Хамп је повезао данашњи назив са индоевропском изведеницом pṛ-tu- + stein на протоалбанском језику који се говорио у региону пре владавине римског цара Трајана (1—2. век).[2] Тиме се претпоставља да је назив настао пре доласка Словена на Балканско полуострво.[3] Ернст Ајхлер увидео је везу са царем Примусом Јустинијаном за кога се сматра да је саградио град, док термин „Приштина” види као назив који је настао од његовог имена.[4]

Марко Сној предлаже извођење из словенског облика Prišьčь, посесивни придев личног имена Prišьkъ и деривативни суфикс -ина. Назив је највероватније патронима личног имена Prišь, сачувано као презиме лужичкосрпског Priš и пољског Przybysz, хипокористички словенског личног имена Pribyslavъ.[5] Према Александру Лома, Марково тумачење имена представља ретки и релативно касни процес формирања речи.

Погрешно тумачење имена Приштина повезује се са српском речи „пришт”. Ово објашњење не може бити тачно, јер су словенски називи места који се завршавају на -ина никада не потичу од заједничке именице. Становници овог града себе називају Приштевци на локалном српском дијалекту.[6]

Географија

 
Поглед на Приштину са југа ка северу

Приштина се простире преко Лабског и Косова поља до планине Гољак на североистоку Косова.[7] Водене површине обухватају Грачаничко и Батлавско језеро, као и реку Лаб.[7] Парк Грмија лежи на истоку Приштине и простире се на северу од села Лукаре и Којловица до југа код села Бадовац.[8]

Приштина је једно од урбаних подручја са највећом несташицом воде на Косову и Метохији.[9] Њено становништво мора да се носи са свакодневним ограничењима воде због недостатка кише и снежних падавина, због чега је градско водоснабдевање у ужасном стању.[9] Два главна резервоара за водоснабдевање су Батлавско и Грачаничко језеро.[9] Међутим, постоје многи проблеми са ова два резервоара који збрињавају 92% становништва Приштине.[10] Због ових проблема, власти су појачале свој труд да поправе ситуацију и да се постарају да овакве кризе више не погоде град.[11]

Клима

Према Кепеновој класификацији климе, Приштина спада под периферију океанске климатске зоне са просечном годишњом температуром од 10,6 °C.[12] Најтоплији месец је август са просечном температуром која се достиже 21,8 °C, док је најхладнији јануар са просечном температуром која иде до −0,6 °C.[12] Приштина има умерену климу са просечно 2909,69 сунчаних сати годишње.[12] Јул је најсунчанији месец у години са просечно око 11,5 сунчаних сати дневно, а за разлику од њега, просечни сунчани сати су мањи од 4,5 сати дневно у јануару.[12]

Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Максимум, °C (°F) 3,3
(37,9)
5,4
(41,7)
10,1
(50,2)
15,3
(59,5)
19,8
(67,6)
24,1
(75,4)
26,8
(80,2)
27,4
(81,3)
21,6
(70,9)
16,2
(61,2)
10,3
(50,5)
4,4
(39,9)
15,39
(59,69)
Просек, °C (°F) −0,6
(30,9)
1,1
(34)
5,1
(41,2)
10,1
(50,2)
14,8
(58,6)
18,9
(66)
21,5
(70,7)
21,8
(71,2)
16,5
(61,7)
11,2
(52,2)
5,9
(42,6)
0,8
(33,4)
10,59
(51,06)
Минимум, °C (°F) −3,7
(25,3)
−2,5
(27,5)
0,6
(33,1)
4,9
(40,8)
9,7
(49,5)
13,8
(56,8)
16,1
(61)
16,3
(61,3)
11,8
(53,2)
7
(45)
2,5
(36,5)
−2
(28)
6,21
(43,17)
Количина падавина, mm (in) 47
(1,85)
45
(1,77)
62
(2,44)
73
(2,87)
80
(3,15)
67
(2,64)
54
(2,13)
40
(1,57)
49
(1,93)
48
(1,89)
50
(1,97)
60
(2,36)
675
(26,57)
Дани са падавинама 7 6 8 9 10 9 7 6 6 6 7 8 89
Сунчани сати — дневни просек 4,7 5,3 7,1 9,1 10,1 11,2 11,5 11,0 8,6 6,7 5,7 4,5 7,96
Извор: [12]

Историја

Праисторија и стари век

 
Рушевине Улпијане у југоисточној Приштини. Град је одиграо битну улогу у развоју неких од најзначајнијих градова Дарданије.

Подручје Приштине је од праисторије насељено људима неколико неолитских култура. Значајније културе које су настањивале ову област су Старчевачка, Винчанска, Бубањ-Хум и Баденска култура.[14]

Област на којој се налази Приштина била је насељена дуги низ година.[15] Налази ранијих култура пронађени су у насељима око Приштине — Предионица, Каљаја, Поље урни и Гладнице.[15][16] У 4. веку п. н. е. краљ Бардил је окупио разна илирска племена и створио Краљевину Дарданију.[17][18][19] Након што је Римско царство освојило Илирију 168. године п. н. е, Римљани су колонизовали и основали неколико градова у овој области.

 
Остаци насеља Улпијане.

Улпијана је била један од најзначајнијих римских градова на Балкану, а у 2. веку п. н. е. постала је муниципијум. Године 518. град је претрпео огромну штету од земљотреса. За време Римљана насеље се звало Вицијанум, а под садашњим именом спомиње се од 13. века у српским изворима.[20] Након што је Римско царство подељено на Западно и Источно, ова област је наредних векова била у власти Византије. Цар Јустинијан I обновио је град и преименовао га у „Јустинијана Секунда”, али са доласком словенских племена у 6. веку град је поново почео да пропада.[20] Средином 9. века уступљен је Првом бугарском царству.

Средњи век

 
Манастир Грачаница саграђен је 1321. у близини града.

Почетком 11. века након што је град пао под власт Византије, област је била део провинције под називом Бугарска. Између 11. и средине 13. века више пута је била део Другог бугарског царства. Приштина пуни просперитет постиже у зрелом средњем веку када је била део Краљевине Србије и касније Српског царства, а њоме владали краљеви Стефан Милутин, Стефан Урош III, Стефан Душан, Стефан Урош V и Вук Бранковић.[21][22] Оближњи Манастир Грачаница саграђен је 1321. године, у време владавине краља Милутина.[23][24]

Први историјски податак који помиње Приштину под овим именом долази из 1342. године, када ју је византијски цар Јован VI Кантакузин назвао „селом”.[25] Приштина је била позната по својим пијацама и производима од козје коже и длаке. Већ 1485. године локалне занатлије су почеле производити барут. Прва џамија је изграђена крајем 14. века, док је област била под српском влашћу.

 
Споменик јунацима Косовске битке на Газиместану.

Косовска битка, вођена 15. јуна 1989. недалеко од Приштине, није много утицала на сам град, али је убијен велики број становништва уз кнеза Лазара. У близини Приштине подигнут је споменик на Газиместану (висок 25 m) који обележава место на коме је вођена Косовска битка. Османлије су овде отворили путеве за даље освајачке походе у Европи. Будући да се налази на путу између Дубровника и Цариграда, Приштина у 14. и 15. веку доживљава процват као трговачки центар, захваљујући оближњем граду Ново Брдо и рудницима Јањево и Трепча.[26] На прелазу из 15. века, у време Српске деспотовине, Приштина је била позната по трговини сребром, са многим трговцима пореклом из Дубровачке републике.[27]

Османско царство први пут заузима Приштину 1396. године, али је заједно са делом земље Бранковића уступа Стефану Лазаревићу који је њоме владао све до 1402. године, када се измирио са својим рођацима и препустио им власт. У каснијим сукобима између Бранковића и Лазаревића, трупе Краљевине Угарске, које су помагале деспоту Стефану, спалиле су Приштину 1409. године, а тада су страдали и дубровачки грађани. Привредно слабљење Приштине почело је 1448. године, када су на Османслије поразиле војску Угарске Јанка Хуњадија.[15]

Падом Новог Брда 1441. године, Приштином су управљале Османлије, под чијом је власти била пуна четири и по века. Дефтер из 1487. године забележио је 412 хришћанских и 94 муслиманских породица у Приштини, која је у то време била административни део Вучитрнског санџака.[15] За време Османлија, српске власти су у Приштини имале конзулат, у коме су извесно време радили Милан Ракић и Бранислав Нушић. У ово време, подручје Приштине било је подлежно великом процесу исламизације.[15]

 
Чаршија у Приштини с краја 19. или почетка 20. века

Током Великог турског рата крајем 17. века, грађани Приштине под вођством католичког свештеника Петара Богданија обећали су лојалност аустријској војсци и снабдевали њене трупе. Богдани је уложио снаге од 6.000 бораца аустријској војсци која је стигла у Приштину. Под аустријском окупацијом, Царска џамија је накратко претворена у језуитску цркву.[15] После аустријског пораза у јануару 1690. године, становници Приштине били су препуштени османским и татарским трупама које су се светиле локалном становништву као казну за сарадњу са Аустријанцима. Француски официр који је путовао у Приштину приметио је убрзо након тога „Приштина из даљине изгледала импресивно, али изблиза је била маса блатњавих улица и кућа од земље”.[15]

Година 1874. била је прекретница. Те године је почела са радом железничка пруга између Солуна и Косовске Митровице, док је седиште призренског вилајета пресељено у Приштину. Ова привилегована позиција главног града османског вилајета кратко је трајала. Од јануара до августа 1912. године Приштина је ослобођена од османлијске власти албанским побуњеничким снагама на челу са Хасаном Приштином. Међутим, Краљевина Србија се успротивила плану за Велику Албанију, залагавши се за поделу европске територије Османског царства међу четири балканске савезнице.[28][29] Српске снаге су 22. октобра 1912. године заузеле Приштину. Међутим, незадовољна својим уделом у Првом балканском рату, Бугарска је 1915. године окупирала Косово и Метохију, заузевши Приштину.[30] Крајем октобра 1918. године 11. француска колонијална дивизија преузела је Приштину, а 1. децембра 1918. вратила је град назад ономе што је тада постало „прва Југославија”.

Југославија и модернизација

 
Окружно начелство у Приштини, 1913.

Септембра 1920. Декрет о колонизацији нових јужних земаља омогућио је српским колонистима преузимање великих османских поседа у Приштини. У међуратном периоду дошло је до првог одласка албанског и турског говорног становништва.[15][30] Између 1929. и 1941. године Приштина је била део Вардарске бановине Краљевине Југославије. Град је погодила велика поплава 11. маја 1938. године.[31]

Дана 17. априла 1941. Југославија се безусловно предала Силама осовине. Бенито Мусолини је 29. јуна прогласио Велику Албанију, са већином Косова и Метохије под италијанском окупацијом уз своју савезницу, Албанију. Уследило је масовно убијање Срба, посебно колониста, као и одлазак десетина хиљада српског становништва.[32] Након капитулације Италије, Нацистичка Немачка је преузела контролу над градом. У мају 1944. године 281 локалних Јевреја било је ухапшено у јединицама 21. СС брдске дивизије Скендербег, коју су чинили углавном муслимански Албанаци. Јевреји су касније депортовани у Немачку, где су многи убијени.[33][34] Неколико преживелих јеврејских породица у Приштини на крају је отишло у Израел 1949. године. Након Другог светског рата и присилних миграција, број становника у Приштини пао је за 9.631 становника.

Године 1945. основана је Федеративна Народна Република Југославија, која је 1947. одлучила да Приштина постане главни град Аутономне Косовско-Метохијске Области, а тиме је отпочео период убрзаног развоја града и читавог региона.[15] Уставом Југославије из 1963. АКМО је уздигнута на степен покрајине, поставши Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Први Статут АПКМ усвојен је 10. априла 1963. године.[35] Покрајина је добила шира овлашћења у области судства, привреде и социјалне политике. Иако је тиме био остварен виши степен аутономије, албански део покрајинског руководства није био задовољан новим уставним решењима као ни самим именом, те је 1968. године оно промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је Метохија уклоњена из назива.

 
Комплекс станова из комунистичког доба у Приштини.

Као главни град и седиште владе, Приштина је преузела велики део југословенских развојних фондова усмерених на Косово и Метохију. Тиме се становништво и привреда брзо променила. Године 1966. у Приштини је било неколико асфалтираних путева, старе куће су имале текућу воду, али је колера и даље представља проблем. Призрен је и даље био највећи град на Косову и Метохији. Огромна улагања у државне институције, као што је новоосновани Универзитет у Приштини, изградња нових стамбених блокова високих зграда и нова индустријска зона на периферији Приштине, привукла је велики број миграната. Тиме је окончан дуг период када је институција вођена као испостава Универзитета у Београду и дала велики подстицај образовању и култури на албанском језику на Косову и Метохији. Албанцима је такође било дозвољено да користе заставу Албаније.[15]

У року од једне деценије, Приштина је скоро удвостручила своје становништво са око 69.514 (1971) на 109.208 (1981).[15] Ово златно доба екстерно финансираног брзог раста прекинуто је економским колапсом Југославије и студентским побунама 1981. године. Приштина је, као и остатак Косова, ишла је ка све већој привредној и социјалној кризи. Године 1989. укинута је аутономија Косова под владом Слободана Милошевића, након које су уследили пораст српског национализма и масовно напуштање града од стране етничких Албанаца.[15]

Рат на Косову и Метохији и скорашња историја

 
Гробови умрлих током рата на Косову и Метохији у Приштини.

Године 1989. Влада Југославије, на челу са председником Слободаном Милошевићем, смањила је аутономију Покрајине, те наметнула оштро репресивни режим широм Косова и Метохије, док су Албанци већином били избачени из државних предузећа и индустрија.[15] У овом периоду основана је Ослободилачка војска Косова која се борила против српских и југословенских снага. У марту 1999. немири су ескалирали у рат на Косову и Метохији, а Приштина је била поштеђена великих разарања у поређењу са градовима као што су Ђаковица или Пећ. Међутим, због свог стратешког значаја, одређени број војних циљева погођен је у Приштини током ваздушне кампање НАТО-а, укључујући пошту, полицијски штаб и војне касарне.

У Приштини је касније дошло до распрострањеног насиља. Српске и југословенске снаге гранатирале су неколико делова и, у сарадњи са паравојним формацијама, спровеле протеривања етничких Албанаца које је пратила пљачка и уништавање имовине Албанаца. Многи од протераних упућени су ка возовима који су довезени до главне станице у Приштини са експлицитном сврхом депортовања на границу са Северном Македонијом, где су били приморани да оду у егзил.[36]

 
Реновирани центар Приштине.

Већина албанског становништва побегла је из града да би избегли политику Србије и њене паравојне јединице. Прве трупе НАТО-а које су почетком јуна 1999. године ушле у Приштину биле су норвешке специјалне снаге и војници британске Специјалне ваздушне службе.[37][38] Незаконито су заузимани станови, а ромске четврти иза градског парка су запаљене. На крају рата, Срби су постали жртве насиља које су починили албански екстремисти. У више наврата Србе су убијале гомиле екстремиста зато што су само говорили српски у јавности или се изјашњавали као Срби.[39] Насиље је достигло врхунац мартовским погромом 2004. године, када су албански екстремисти протерали велики број Срба из Приштине, али и са читавог простора Косова и Метохије.[40] Због континуираног насиља око 40.000 српског становништва побегло је из Приштине, док је данас само неколико десетина њих остало у граду.[41]

Као главни град и седиште администрације Уједињених нација (УНМИК), Приштина је имала велике користи од високе концентрације међународног особља са расположивим приходима и међународних организација са значајним буџетима. Многа средстава за обнову од донатора, међународних организација и албанске дијаспоре подстакла је привредни процват, али краткотрајан.[42] Мноштво нових кафића, ресторана и приватних предузећа отворено је да задовољи потребу за почетком новог доба за Приштину.

Након што је Република Косово једнострано прогласило независност 2008. године,[43] у Приштини су смештени привремени органи власти — Влада и Скупштина Републике Косово.[44] Политичари из Српске листе учествују и у Скупштини и у Влади.[45]

Становништво

Становништво града Приштине
Год. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2011. 2021.
Поп.44.08951.45769.810105.273148.656199.654198.897218.782
± % п.г.—    +3,14%+3,89%+4,19%+3,51%+2,99%−0,02%+0,96%
Извор: [46]

Према попису из 2011. године, град Приштина има 198.897 становника, што га чини најнасељенијим местом на Косову и Метохији.[47] Урбано становништво Приштине је било око 160.000, а рурално око 37.000.[47] Такође је трећи најгушће насељен град на Косову и Метохији.[48]

У погледу етничке припадности, становнике Приштине чинило је 97,77% Албанаца, 1,08% Турака, 0,28% Ашкалија, 0,22% Срба, 0,2% Бошњака, 0,1% Горанаца и 0,03% Рома.[49] Од укупног броја, 98,09% становника говорило је албански као матерњи језик. Остали говорни језици у Приштини били су турски (1,04%), српски (0,25%) и ромски (0,03%).[49] По вероисповести је било 193.474 (97,27%) муслимана, 1.170 (0,59%) католика, 480 (0,24%) православаца, 344 (0,17%) других вероисповести и 660 (0,33%) нерелигиозних.[49][50]

Србија је секуларна држава без службене религије. Слобода мисли, савести, уверења и веросиповести загарантована је Уставом Србије. Ислам и хришћанство су најраспрострањеније религије међу грађанима Приштине. Преосталих 1,9% становништва изјаснило се нерелигиозно, припадницима друге религије или није дало адекватан одговор.[50]

Привреда

 
Приштина је дом највећих предузећа на Косову и Метохији.

Приштина представља срце привреде Косова и Метохије и од виталног је значаја за стабилност покрајине. Терцијарни сектор је најважнији за привреду града и запошљава више од 75% радне снаге Приштине.[51] 20% радно способног становништва чини секундарни сектор, а следи примарни сектор са само 5%.[51]

Приштина је примарна туристичка дестинација на Косову и Метохији.[52] Позната је као универзитетски град, а прима студенате из суседних земаља као што су Албанија, Северна Македонија и Црна Гора. Туризам у Приштини је 2012. године привукао око 100.000 страних посетилаца,[53] што представља 74,2% туризма читавог Косова и Метохије.[54] Највише страних туриста долази из Албаније, Турске, Немачке, Сједињених Америчких Држава, Словеније, Црне Горе, Северне Македоније, а сваке године расте број посетилаца из других земаља.[55]

Има велики број луксузних хотела, модерних ресторана, барова, пабова и веома великих ноћних клубова, док је највише позната по великом броју кафе-барова. Највећи хотели су Swiss Diamond и Grand Hotel који се налазе у центру града.[56] Други велики хотели су Emerald Hotel, Sirius Hotel и Hotel Garden.

Неке од најпосећенијих знаменитости у близини града су Батлавско језеро и Мермерна пећина, које су такође међу најпосећенијим местима у покрајини.[57] Приштина је одиграла веома важну улогу током Другог светског рата, јер је била склониште за Јевреје, чија се гробља сада могу посетити.[58][59][60]

Инфраструктура

Саобраћај

 
Саобраћај у Приштини током ноћи.

Приштина представља економско и финансијско срце Косова и Метохије, делимично због великог броја становника, модерне инфраструктуре и географског положаја. У последњих неколико година доживела је значајна побољшања и развој који је у великој мери модернизовао и побољшао привреду, инфраструктуру и пре свега ваздушни, железнички и друмски саобраћај.[61]

Приштина је најважнија и најфреквентнија путна раскрсница на Косову и Метохији јер све главне брзе железнице и ауто-путеви пролазе кроз град. Већина ауто-путева на Косову и Метохији је у великој мери завршена, делимично у изградњи или у процесу планирања. Ауто-путем 6 Приштина је повезана са Скопљем,[62] док је Ауто-пут 7 повезује са Драчом и паневропским коридором 10.[63]

Аеродром Приштина је главна капија покрајине, а превози скоро два милиона путника годишње са везама за многе дестинације широм различитих земаља и градова Европе, са најчешћим линијама за Аустрију, Немачку, Швајцарску, као и за Словенију, Турској и Уједињеном Краљевству.[64]

Приштина је чвориште друмског, железничког и ваздушног саобраћаја. Градски аутобуси, возови и авиони заједно раде на одржавању високог нивоа повезаности међу местима на Косову и Метохији, али и шире. Анализа Саобраћајне полиције показала је да је од 240.000 аутомобила регистрованих на Косову и Метохији, око 100.000 (41%) из области Приштине.[65]

Град има две железничке станице. Железничка станица Приштина се налази западно од центра, док је Железничка станица Косово Поље главно железничко чвориште Косова и Метохије.[66]

Образовање

Приштина је центар образовања у покрајини и дом многих јавних и приватних основних и средњих школа, факултета, академија и универзитета, који се налазе у различитим деловима града. Универзитет у Приштини је највећи и најстарији универзитет у граду, основан у 20. веку.[67] Међутим, због политичких преокрета, дошло је до две неповезане институције које користе исто име. Активности на албанском језику се обављају на првобитној локацији (Универзитет у Приштини), док се Универзитет у Приштини на српском језику преселио у Косовску Митровицу.[68][69]

Финансије, уметност, новинарство, медицина, стоматологија, фармација, ветеринарски програми и инжењеринг су међу најпопуларнијим областима у којима странци могу да се баве у граду. Ово доводи многе младе студенте из других градова и земаља у Приштину. Град је познат по неколико образовних институција као што су Универзитет у Приштини, Факултет уметности Универзитета у Приштини и Академија наука и уметности Косова.[70]

Међу првим познатим школама у граду биле су оне отворене током османског периода.[71] Становницима је било дозвољено да похађају ове школе, од којих су већина биле верске, док је само неколико њих било секуларне.[71]

Град има више библиотека, од којих неколико садржи значајне збирке историјских и културних докумената. Најважнија библиотека у погледу збирки историјских докумената је Народна библиотека Косова.[72][73]

Медији

Медије у Приштини чине неке од најважнијих новина, највећих издавачких кућа и најгледанијих телевизијскх станица на Косову и Метохији. Такође је највећи комуникациони центар медија у покрајини. Скоро све главне медијске организације на Косову и Метохији имају седиште у Приштини.[74] Телевизијска индустрија је значајан послодавац у привреди града, док своја седишта у Приштини имају четири главне радиодифузне мреже на Косову и Метохији: RTV21, Kohavision, Klan Kosova, као и јавни медијски сервис грађана Косова и Метохије — Радио-телевизија Косова (РТК). Све дневне новине у Приштини имају читалачку публику широм покрајине.[75] Важан догађај који је утицао на развој медија био је 2005. године када је Универзитет у Приштини основао Факултет новинарства у оквиру Филолошког факултета у који је уписан велики број младих.[76]

Култура

 
Музеј Косова и Метохије је прва институција културног наслеђа на Косову и Метохији, основана са циљем очувања, рестаурације-конзервације и презентације покретног културног добра.

Као главни град Аутономне Покрајине Косова и Метохије, Приштина је центар културног и уметничког развоја свих Срба и Албанаца који живе на овом подручју. Дом је највећих културних институција покрајине, као што су Народно позориште у Приштини и Музеј Косова и Метохије. Народна библиотека Косова има више од 1,8 милиона књига, часописа, мапа, атласа, микрофилмова и других материјала.[77][78]

У Приштини ради много страних културних институција, укључујући албански Албанолошки институт, француски Алијанс франсез,[79] Британски савет,[80] немачки Гете институт[81] и Фондацију Фридриха Еберта.[82] У Приштини је такође основана информативна канцеларија Савета Европе.[83]

Знаменитости

 
Богиња на трону је један од најдрагоценијих археолошких артефаката Србије, а усвојен је као симбол Приштине.
Сахат-кула је била средство информисања грађана како би знали када да се моле, као и трговци када да затворе своје продавнице (лево) Етнолошки музеј (десно)

Од 426 заштићених историјских споменика на Косову и Метохији, 21 се налази у Приштини.[84] Велики број ових споменика долази из византијског и османског доба.[85]

Почевши од 1945. године, власти Југославије су почеле да граде модерну Приштину.[86] Ова модернизација довела је до великих промена у структури зграда, њиховој функцији и околини.[87]

Међутим, сачувани су бројни типови споменика, укључујући четири џамије, обновљену православну цркву, турско купатило, јавну чесму, сахат-кулу, неколико традиционалних кућа, као и грађевине архитектуре под европским утицајем, попут Музеја Косова и Метохије.[88] Ове знаменитости симболизују историјски и културни карактер Приштине, јер су развијени током векова у духу освајачких империја (Римско, Византијско, Османско и Аустро-угарско царство).[85]

Библиотека „Хивзи Сулејмани” основана је пре 70 година и једна је од највећих библиотека по броју књига у свом инвентару који износи близу 100.000. Све те књиге су у служби за регистроване читаоце библиотеке.[89]

Дарданска дама и Богиња на трону су артефакти који је пронађени током ископавања 1955.[90] у близини Улпијане,[91] предграђа Приштине. Направљени су од глине око 3500. године п. н. е. у неолитском периоду.[92] У Приштини се налази Велики хамам и кућа Емина Ђикуа која је постала Етнографски музеј. Приштина такође има свој Градски архив који је основан 1950-их година и чува сву евиденцију града и региона.[89]

Музика

 
Позната певачица Дуа Липа ћерка је родитеља пореклом из Приштине.

Српска музика се сматра веома богатом жанровима и њиховим развојем током времена. Али пре развоја жанрова, кључна тачка је богат фолклор Косова и Метохије, од којих већина нажалост није дигитализована и сачувана у архивама. Значај фолклора огледа се у две главне категорије: сматра се ризницом културног наслеђа Србије и помаже у расветљавању њене историје.[93][94] Фолклор је такође послужио као инспирација и утицај у многим областима, укључујући композицију музике у наредним генерацијама.[95]

Неки међународно познати извођачи који су рођени или одрастали у Приштини су Рита Ора, Дуа Липа и Ера Истрефи.

Фестивали

 
Питер Донохо за клавиром у Приштини, 2013.

Фестивали и свечани догађаји су једна од ствари које становништво Приштине посећује у великом броју. Упркос генерално малој површини, Приштина има знатан број фестивала и свечаних догађаја. Разноликост фестивала омогућава људима различитих укуса да се нађу у овом граду. Домаћин је само три активна позоришта, од којих је најзначајније Народно позориште, које се налази у центру града, а основано је 1946.[96] Народно позориште је такође највиши рангирани позоришни институт на Косову и Метохији који има највећи број продукција. Приказало је више од 400 представа које је гледало више од три милиона гледалаца.[97]

Филмски фестивал у Приштини приказује значајне међународне филмове произведене на Балкану и шире, али и скреће пажњу на сопствену филмску индустрију. Настао је 2008. године као начин промовисања сопствене културе.[98][99]

Један од највећих фестивала је Клавирски фестивал Шопен који је основан 2010. године поводом 200. годишњице рођења Фредерика Шопена.[100] Временом је постао традиционални клавирски фестивал који се одржава током пролећа сваке године. Сматра се националним благом.[101] Током првих пет година рада, понудио је интерпретације светски познатих пијаниста као што су Питер Донохо, Јанина Фјалковска, али и локалних уметника.[101][102] Настоји да промовише уметност интерпретације, као вредност музике.

Фестивал ДАМ један је од најзначајнијих културних догађаја у Приштини. Музички је фестивал који се одржава једном годишње и окупља младе и талентоване домаће и иностране музичаре из целог света. Ради на обогаћивању културне сцене спајањем традиционалног и савременог. Основао га је тадашњи студент уметности, сада познати телевизијски продуцент, музичар, новинар и менаџер Филхармонијског оркестра Косова и Метохије, Дардан Селимај.[103]

У августу 2018. одржан је први Sunny Hill Festival у градском парку Грмија који се од тада одржава сваке године, а организује га певачица Дуа Липа заједно са својим оцем, Дукађином Липом. На фестивалу наступају истакнути међународни и локални извођачи, а сам фестивал је убрзо постао један од симбола града.[104] Сав остварени приход од фестивала намењен је хуманитарној организацији Sunny Hill Foundation.[105]

Спорт

Приштина је центар спорта на Косову и Метохији, где су активности организоване на аматерским и професионалним нивоима.[106] Фудбал је најпопуларнији спорт у граду. Представља га ФК Приштина, која игра своје домаће утакмице на Стадиону Фадиљ Вокри. Кошарка је такође један од популарнијих спортова у Приштини, а представља је КК Приштина,[107] која је најуспешнији кошаркашки клуб на Косову и Метохији и део Балканске лиге у кошарци. Суперлиги се касније придружио још један тим из Приштине — РТВ 21.[108]

Улична кошарка је од 2000. године традиционално организовани спортски и културни догађај у Парку природе Грмија. Поред успеха у дворанској кошарци, екипа Че Бара освојила је титулу шампиона државног првенства 2013.[109] Рукомет је такође веома популаран. Представници Приштине признати су на међународном нивоу и играју међународне утакмице.

Познати Приштевци

Неки од најпознатијих Приштеваца су:

Партнерски градови

Референце

  1. ^ Loma, Aleksandar (2013), Топонимија Бањске хрисовуље [Toponymy of the Banjska Chrysobull], Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts, стр. 181, ISSN 0351-9171 
  2. ^ Mehmeti, Col. „This Time In Linguistics History: Eric Hamp and Albanian Linguistics”. Linguistic Society of America. 
  3. ^ Curtis, Matthew (2012). Slavic-Albanian Language Contact, Convergence, and Coexistence. Ohio State University. стр. 42. ISBN 978-1-2675-8033-7. 
  4. ^ Namenforschung : ein internationales Handbuch zur Onomastik. 1. Teilband. Ernst Eichler. Berlin: De Gruyter. 1995. ISBN 978-3-11-020342-4. OCLC 435630850. 
  5. ^ SNOJ, Marko. 2007. Origjina e emrit të vendit Prishtinë. In: BOKSHI, Besim (ed.). Studime filologjike shqiptare: konferencë shkencore, 21—22 nëntor 2007. Prishtinë: Akademia e Shkencave dhe e Arteve e Kosovës. 2008. стр. 277–281.
  6. ^ The Linguist: Journal of the Institute of Linguists (на језику: енглески). The Institute. 2003. стр. 101. 
  7. ^ а б „Plani Zhvillimor Komunal i Prishtinës 2012–2022” (PDF) (на језику: албански). Komuna e Prishtinës. стр. 10—18. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 30. 8. 2021. Приступљено 2. 10. 2021. 
  8. ^ „Report on the state of nature” (PDF). UNDP. Приступљено 2. 3. 2014. 
  9. ^ а б в „Winter Drought Threatens Kosovo Capital's Water”. Balkan Insight. 21. 2. 2014. Приступљено 2. 3. 2014. 
  10. ^ „ANNUAL PERFORMANCE REPORT OF WATER SERVICE PROVIDERS IN KOSOVO,IN 2012” (PDF). Water and Waste Regulatory Office. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 6. 3. 2014. Приступљено 2. 3. 2014. 
  11. ^ Zogjani, Nektar (2014-01-08). „Uji Për Prishtinën Në Dorë Të Zotit”. Gazeta Jeta në Kosovë. Приступљено 2. 3. 2014. 
  12. ^ а б в г д „Climate: Pristina”. Climate-Data. Архивирано из оригинала на датум 2. 10. 2021. Приступљено 2. 10. 2021. 
  13. ^ „Pristina: Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961–1990”. Republic Hydrometeorological Service of Serbia. Архивирано из оригинала на датум 28. 7. 2020. Приступљено 9. 9. 2020. 
  14. ^ Ajdini, Sh.; Bytyqi, Q.; Bycinca, H.; Dema, I.; et al. (1975), Ferizaj dhe rrethina, Beograd, стр. 43—45 
  15. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Warrander, Gail (2007). Kosovo: The Bradt Travel Guide. Bradt Travel Guides Ltd., 23 high street, chalfont st peter, bucks SL9 9QE, England: The Globe Pequot Press Inc. стр. 85—88. ISBN 978-1-84162-199-9. Приступљено 18. 5. 2013. 
  16. ^ Chapman 2000, стр. 239
  17. ^ The Cambridge Ancient History: The fourth century B.C. Volume 6 of The Cambridge Ancient History, Iorwerth Eiddon Stephen Edwards, ISBN 0-521-85073-8, ISBN 978-0-521-85073-5, Authors: D. M. Lewis, John Boardman, Editors: D. M. Lewis, John Boardman, Second Edition, Cambridge University Press, 1994 ISBN 0-521-23348-8, ISBN 978-0-521-23348-4.
  18. ^ Adams, Douglas Q. (1997). James P. Mallory, ур. Encyclopedia of Indo-European Culture. Fitzroy Dearborn. ISBN 978-1-884964-98-5. 
  19. ^ Wilson, Nigel Guy (2006). Encyclopedia Of Ancient Greece. Taylor & Francis Group. ISBN 978-0-415-97334-2. 
  20. ^ а б Archaeological Guide of Kosovo Ministry of Culture, Youth and Sport, Archaeological Institute of Kosovo, Pristina 2012
  21. ^ Zadruga, Srpska Književna (1913). Izdanja. стр. 265. 
  22. ^ Lekić, Đorđe (1995). Kosovo i metohija tokom vekova: Zublja. стр. 22. 
  23. ^ Panić-Surep, Milorad (1965). Yugoslavia: Cultural Monuments of Serbia. стр. 167. 
  24. ^ Vlahović, Petar (2004). Serbia: The country, people, life, customs. стр. 392. ISBN 9788678910319. 
  25. ^ Milic, Danica; Novakovic, Relja; Popovic, Toma; Radevic, Milorad (1975). Istorijski Casopis. Belgrade: Istorijski institut. стр. 71. Приступљено 19. 1. 2022. 
  26. ^ Milic, Danica; Novakovic, Relja; Popovic, Toma; Radevic, Milorad (1975). Istorijski Casopis. Belgrade: Istorijski institut. стр. 45—46. Приступљено 19. 1. 2022. 
  27. ^ Milic, Danica; Novakovic, Relja; Popovic, Toma; Radevic, Milorad (1975). Istorijski Casopis. Belgrade: Istorijski institut. стр. 66. Приступљено 19. 1. 2022. 
  28. ^ Bogdanović, Dimitrije (новембар 2000) [1984]. „Albanski pokreti 1908—1912.”. Ур.: Antonije Isaković. Knjiga o Kosovu. 2. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. Приступљено 9. 1. 2011. »... ustanici su uspeli da ... ovladaju celim kosovskim vilajetom do polovine avgusta 1912, što znači da su tada imali u svojim rukama Prištinu, Novi Pazar, Sjenicu pa čak i Skoplje ... U srednjoj i južnoj Albaniji ustanici su držali Permet, Leskoviku, Konicu, Elbasan, a u Makedoniji Debar ...« 
  29. ^ Josef Redlich, Baron d'Estournelles, M. Justin Godart, Walter Shucking, Francis W. Hirst, H. N. Brailsford, Paul Milioukov, Samuel T. Dutton (1914). „Report of the International Commission to Inquire into the Causes and the Conduct of the Balkan Wars”. Washington D.C.: Carnegie Endowment for International Piece. стр. 47. Приступљено 10. 1. 2011. »This demonstration of Turkish weakness encouraged new allies, the more so that the promises of Albanian autonomy, covering the four vilayets of Macedonia and Old Servia, directly threatened the Christian nationalities with extermination.« 
  30. ^ а б Elsie, Robert (2010). Historical Dictionary of Kosovo. estover road plymouth PL6 7PY, United Kingdom: Scarecrow Press, Inc. стр. xxxiv. ISBN 978-0-8108-7231-8. Приступљено 18. 5. 2013. 
  31. ^ "Политика", 13. мај 1938
  32. ^ Sabrina P. Ramet The three Yugoslavias: state-building and legitimation, 1918—2005
  33. ^ Fischer, Bernd Jürgen (1999). Albania at War, 1939—1945. West Lafayette, Indiana: Purdue Research Foundation. стр. 187. ISBN 978-1-55753-141-4. 
  34. ^ Mojzes, Paul (2011). Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the 20th Century. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. стр. 94–95. ISBN 978-1-4422-0665-6. 
  35. ^ "Статут Аутономне Покрајине Косова и Метохије", Приштина: Службени лист, 1963.
  36. ^ „Kosovo Albanians 'driven into history'. British Broadcasting Corporation (BBC). 1. 4. 1999. Архивирано из оригинала на датум 27. 3. 2021. Приступљено 1. 2. 2013. 
  37. ^ „Krigere og diplomater”. norli.no. Архивирано из оригинала на датум 7. 3. 2016. Приступљено 17. 11. 2015. 
  38. ^ „Tittel”. norli.no. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2014. Приступљено 17. 11. 2015. 
  39. ^ „Serbs shot in mob attack”. The Guardian. Приступљено 17. 8. 2018. 
  40. ^ „The Violence: Ethnic Albanian Attacks on Serbs and Roma”. Human Rights Watch. Приступљено 17. 8. 2018. 
  41. ^ „EuroNews Serbs in Kosovo vote in Gracanica and Mitrovica published February 3, 2008 accessed February 3, 2008”. Euronews.net. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 4. 7. 2010. 
  42. ^ „Albania – Kosovo Highway Project”. Road Traffic Technology. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2021. Приступљено 18. 1. 2022. 
  43. ^ „Kosovo proglasilo nezavisnost”. b92.net. 17. 2. 2008. Приступљено 29. 8. 2022. 
  44. ^ Jakupi, Adem (26. 5. 2022). „Protest u Prištini: Zatraženo da Skupština odobri povlačenje 30 odsto sredstava iz Kosovskog penzionog fonda”. aa.com. Приступљено 29. 8. 2022. 
  45. ^ „Srbi u Skupštini Kosova”. danas.rs. 30. 3. 2017. Приступљено 29. 8. 2022. 
  46. ^ „Division of Kosovo”. Population statistics of Eastern Europe and former USSR. Архивирано из оригинала на датум 2. 10. 2021. Приступљено 2. 10. 2021. 
  47. ^ а б „Regjistrimi i Popullsisë, Ekonomive Familjare dhe Banesave në Kosovë 2011 – Rezultatet Përfundimtare: Të Dhënat Demografike sipas Komunave” (PDF) (на језику: албански). Kosovo Agency of Statistics. стр. 14. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 3. 2016. Приступљено 4. 10. 2021. 
  48. ^ „Kosovo Census Atlas” (PDF). Kosovo Agency of Statistics (KAS). стр. 10. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 17. 5. 2021. Приступљено 7. 10. 2021. 
  49. ^ а б в „Regjistrimi i Popullsisë, Ekonomive Familjare dhe Banesave në Kosovë 2011–Rezultatet përfundimtare” (PDF) (на језику: албански). Kosovo Agency of Statistics (KAS). стр. 143—149. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 10. 1. 2020. Приступљено 2. 10. 2021. 
  50. ^ а б „Religious composition of Kosovo 2011”. pop-stat.mashke.org (на језику: албански). 
  51. ^ а б „Bizneset dhe rrethina e biznesit”. kk-arkiva.rks-gov.net (на језику: албански). 
  52. ^ +Jugoslav Spasevski. „Kosovo”. Tourist Destinations. Приступљено 17. 11. 2015. 
  53. ^ „Hotel Statistics in Q3 2013 (Alb. Statistikat e hotelierisë TM3 2013)” (PDF). Kosovo Agency of Statistics. 2013. стр. 9. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2014-03-02. Приступљено 2014-03-06. 
  54. ^ „Kosovo Agency of Statistics, 'Hotel Statistics in Q3 2013' (PDF). Kosovo Agency of Statistics. 2013. стр. 9. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2014-03-02. Приступљено 2014-03-06. 
  55. ^ „Kosovo Agency of Statistics, 'Statistikat e hotelierisë TM3 2013' (PDF). Kosovo Agency of Statistics. 2013. стр. 13. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2014-03-02. Приступљено 2014-03-06. 
  56. ^ Hajdini, Florina (4. 12. 2011), Luksi Zviceran Arrin në Prishtinë (Swiss luxury arrives in Pristina) (на језику: Albanian), Gazeta Jeta në Kosovë, Приступљено 2013-08-27 
  57. ^ „12 thousand foreign tourists visited Kosovo (alb. 12 mijë turistë të huaj e vizituan Kosovën)”. 2013. Архивирано из оригинала на датум 2018-12-03. Приступљено 2014-03-06. 
  58. ^ „Kosovo Virtual Jewish History Tour”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 28. 5. 2017. 
  59. ^ „Kosovo's Jewish Cemetery Restored By University Students (PHOTOS)”. The Huffington Post. Приступљено 17. 11. 2015. 
  60. ^ Material Culture and the history of the city of Prishtina (Alb. Kultura materiale dhe historia e qytetit të Prishtinës), [1]
  61. ^ Komuna e Prishtinës: Investime të mëdha në infrastrukturë Архивирано 2010-07-27 на сајту Wayback Machine.
  62. ^ „ROUTE 6: HIGHWAY PRISHTINA - SKOPJE” (PDF). kfos.org (на језику: енглески). 2015. стр. 29—35. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2016-03-22. Приступљено 2019-01-02. 
  63. ^ „ROUTE 6: HIGHWAY PRISHTINA - SKOPJE” (PDF). kfos.org (на језику: енглески). 2015. стр. 13—28. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2016-03-22. Приступљено 2019-01-02. 
  64. ^ „Statistics on passengers and flights at PIA Adem Jashari 2016” (PDF). caa-ks.org (на језику: енглески). Civil Aviation Authority of Kosovo. 2. 1. 2019. стр. 7. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 2. 2017. 
  65. ^ Arber Sylejmani (2013-08-05). „240 mijë vetura në "rks", 100 mijë vetëm në Prishtinë”. Info Arkiva. Приступљено 2019-07-17. 
  66. ^ „Trains - Arrival & Transport in Pristina - In Your Pocket city guide - essential travel guides to cities in Kosovo”. inyourpocket.com. Архивирано из оригинала на датум 2014-03-02. Приступљено 2014-03-02. 
  67. ^ Đurić, Slađana (2000). „Izmesteni univerzitet”. Republika magazine, No. 240-241. 
  68. ^ „Izmesteni univerzitet”. 1999 Yurope online communications. Приступљено 3. 11. 2018. 
  69. ^ „Republika”. www.yurope.com. Приступљено 2018-11-03. 
  70. ^ „Kosovo non-majority communities within the primary and secondary educational systems”. www.osce.org. 
  71. ^ а б "The History, Culture and Identity of Albanians in Kosovo", Immigration and Refugee Board of Canada, The History, Culture and Identity of Albanians in Kosovo, 1 May 1997,accessed 23 February 2014.
  72. ^ kultplus (2013). „BKUK shënoi 69-të vjetorin e themelimit”. 
  73. ^ BKUK (2009). „65-vjet të Biblotekës Kombëtare dhe Universitare të Kosovës” (PDF). Bibloletra. 2: 10. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2014-05-01. 
  74. ^ Kosovo Media Institute Архивирано 2019-07-17 на сајту Wayback Machine Major media organizations in Kosovo and their addresses.
  75. ^ „OSCE”. Приступљено 17. 11. 2015. 
  76. ^ „Fakulteti i Filologjisë - Ballina”. Приступљено 17. 11. 2015. 
  77. ^ „CONSERVATION BASIS FOR THE "HISTORIC CENTRE" OF PRISHTINË” (PDF). децембар 2012. стр. 12. 
  78. ^ „Një e ardhme për të kaluarën e Pishtinës” (PDF) (на језику: Albanian). Kosova Stability Initiative, European Stability Initiative. стр. 8. Приступљено 23. 2. 2014. 
  79. ^ „Alliance Française de Prishtina”. Приступљено 28. 5. 2017. 
  80. ^ „British Council - Kosovo”. kosovo.britishcouncil.org. Приступљено 28. 5. 2017. 
  81. ^ „Sprachlernzentrum in Prishtina”. www.slzprishtina.org. Архивирано из оригинала на датум 25. 5. 2017. Приступљено 28. 5. 2017. 
  82. ^ „Welcome, Office Prishtina, Friedrich-Ebert-Stiftung e.V. - Home”. www.fes-prishtina.org. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2017. Приступљено 28. 5. 2017. 
  83. ^ „Home”. Council of Europe Office in Pristina. Приступљено 28. 5. 2017. 
  84. ^ „Një e ardhme për të kaluarën e Pishtinës” (PDF) (на језику: албански). Kosova Stability Initiative, European Stability Initiative. стр. 9. Приступљено 23. 2. 2014. 
  85. ^ а б Limani, Jeta. „Kulla of Mazrekaj family in Dranoc” (PDF). стр. 2. 
  86. ^ Warrander, Gail; Verena Knaus (2010). Kosovo. Bradt Travel Guides Ltd., UK. стр. 3. ISBN 978-1-84162-331-3. 
  87. ^ „CONSERVATION BASIS FOR THE "HISTORIC CENTRE" OF PRISHTINË” (PDF) (на језику: енглески, албански и српски). децембар 2012. стр. 3. 
  88. ^ „Conservation Basis for the "historic Centre" of Prishtinë” (PDF) (на језику: енглески, албански и српски). децембар 2012. стр. 16. 
  89. ^ а б Letërnjoftim i shkurtër për kulturën e kryeqytetit Архивирано 2015-04-05 на сајту Wayback Machine Short notice of capital culture. Приступљено 25 February 2014.
  90. ^ 'Tjerrtorja' Archaeological Site (listed since 1955). Retrieved 1 March 2014
  91. ^ Goldsworthy, Adrian Keith; Haynes, Ian; Adams, Colin E. P. (1997). The Roman army as a community. Journal of Roman Archaeology. стр. 100. ISBN 1887829342.  Retrieved 2 March 2014.
  92. ^ Idhulli i Dardanisë apo Hyjnesha në fron Dardanian idol or Goddess on the Throne. Приступљено 22 February 2014.
  93. ^ Rudi, Rafet (2002). Sprova Estetike - Muzika e shekullit XX (Esthetical Challenges" - Music of the 20th Century). Dukagjini. стр. 135. 
  94. ^ „Portali Shqiperia”. 
  95. ^ „Gazeta Jeta në Kosovë - Kosovë - Gazeta Jeta në Kosovë”. Gazeta Jeta në Kosovë. 
  96. ^ „The National theatre of Kosovo”. 
  97. ^ „Profili”. Приступљено 17. 11. 2015. 
  98. ^ „PriFest in exile, Minister of Culture responsible”. PriFest. 
  99. ^ „PriFest cancelled owing to lack of state support”. Cineuropa. 
  100. ^ Luzha, Besa. „Chopin Piano Fest Prishtina”. WordPress. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2014. Приступљено 23. 2. 2014. 
  101. ^ а б Selmani, Arber. „'Chopin Fest' eshte pasuri shteterore”. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2014. Приступљено 1. 3. 2014. 
  102. ^ „"Chopin Piano Fest", në kujtim të Verdit”. Koha Net. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2014. Приступљено 23. 2. 2014. 
  103. ^ „DAM Festival-KadMusArts”. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2014. Приступљено 30. 12. 2018. 
  104. ^ Marshall, Alex (2018-08-17). „Can a Music Festival Make Kosovo Cool?”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала на датум 2018-08-17. Приступљено 2021-05-08. 
  105. ^ „How Dua Lipa went from aspiring singer to one of today's top global female pop stars”. ABC News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 2018-10-11. Приступљено 2021-05-08. 
  106. ^ „Departamenti i Sportit:Profili”. Приступљено 1. 3. 2014. 
  107. ^ „Sigal Prishtina hap etapën e re në basketboll”. Архивирано из оригинала на датум 8. 9. 2014. Приступљено 1. 3. 2014. 
  108. ^ „ETC SUPERLIGA”. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2014. Приступљено 1. 3. 2014. 
  109. ^ „Che Bar kampione e Kosovës në Streetball”. Архивирано из оригинала на датум 14. 07. 2019. Приступљено 1. 3. 2014. 
  110. ^ „Sister Cities of Ankara”. ankara.bel.tr. Ankara. Приступљено 2020-05-11. 
  111. ^ „Kardeş Şehirler”. bursa.bel.tr (на језику: турски). Bursa. Приступљено 2022-01-06. 
  112. ^ „Des Moines to Become Sister Cities with Pristina, Kosovo”. dsmpartnership.com. Greater Des Moines Partnership. 2018-11-09. Приступљено 2020-05-11. 
  113. ^ „Statistical Yearbook of the City of Zagreb 2018” (PDF). zagreb.hr. Zagreb. стр. 33. Приступљено 2020-05-11. 
  114. ^ „Islamabad to get new sister city”. dawn.com. Dawn. 2016-01-05. Приступљено 2021-10-13. 
  115. ^ „Relations Internationales”. namurinternational.be (на језику: француски). Namur. Приступљено 2020-05-11. 

Литература

Спољашње везе