Отворите главни мени

Приштина (алб. Prishtinë, Prishtina) је највећи град Аутономне Покрајине Косова и Метохије и њихов административни центар, као и центар Косовског округа. Град има већинско албанско становништво, поред осталих мањих заједница. Са општинском популацијом од 204.937 становника, Приштина је други град по величини са претежно албанском популацијом.[1][2] Приштина је четврти највећи град у Србији. Град лежи на североисточном делу Косова, близу планине Гољак.

Приштина
Priština collage.jpg
Колаж слика Приштине (Панорама града, Национални музеј, Национална библиотека, Царска џамија, Катедрала Мајке Терезе, Скендербег споменик, Зграда владе, Академија наука и уметности, Народно позориште)
Грб Приштине
Грб Приштине
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
Стара именаВикијанум
Становништво
Становништво
 — 2011.145.149
 — густина253,76 ст./km2
Агломерација204.937
Географске карактеристике
Координате42°39′52″ СГШ; 21°09′54″ ИГД / 42.664444° СГШ; 21.165° ИГД / 42.664444; 21.165Координате: 42°39′52″ СГШ; 21°09′54″ ИГД / 42.664444° СГШ; 21.165° ИГД / 42.664444; 21.165
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина625 м
Површина572 км2
Приштина на мапи Србије
Приштина
Приштина
Остали подаци
ГрадоначелникШпенд Ахмети (СПК)
Поштански број10000
Позивни број+383 (0)38
Регистарска ознакаPR/ПР
Веб-сајт
kk.rks-gov.net/prishtina

Током палеолитског доба, оно што је сада подручје Приштине било је укључено у Винчанску културу. Приштина је била дом неколико Илира и Римљана током антике. Краљ Бардилис је увео различита племена на подручје Приштине у 4. веку пре нове ере, стварајући Дарданску краљевину.[3][4][5] Наслеђе антике је још увек евидентно у граду, који представља древни град Улпијана, који се сматра једном од најважнијих римских градова на Балканском полуострву. У средњем веку, Приштина је била важан град у средњовековној Србији, као и краљевско имање Стефана Милутина, Стефана Уроша III, Стефана Душана, Стефана Уроша и Вука Бранковић.[6]

Када су Османлије освојиле Балканско полуострво, Приштина је била важан рударски и трговачки центар због своје стратешке позиције у близини богатог рударског града Новог Брда. Град је био познат по својим трговачким сајмовима и предметима, као што су козја кожа и козје длаке, као и барут.[7] Прва џамија у Приштини саграђена је крајем 14. века под српском владавином.[8] Толеранција и коегзистенција религије и културе била је у делу друштву вековима.

Приштина има свој међународни аеродром код места Слатина, испод планине Голеш и универзитет. У Приштини је од 2005. до 2010. грађена Катедрала Мајке Терезе, највећи римокатолички храм на Балкану.

Садржај

ЕтимологијаУреди

Назив града могуће да је изведен од речи pryskati дијалека прасловенског језика која означава извор (воде) што је такође потврђено на моравским дијалектима чешког; изводи се из глагола pryskati, који значи „прскати” или „прскање” (прскати на садашњем српском).[9] Назив Приштина се појављује и као засеок у близини Теслића у Босни и Херцеговини.

Марко Сној предлаже извођење из словенског облика Prišьčь, посесивни придев од личног имена Prišьkъ и деривативни суфикс -ина којем припада Икс и његовом роду. Име је највероватније патроника личног имена Prišь, сачувано као презиме лужичкосрпског Priš и пољског Przybysz хипокористички словенског личног имена Pribyslavъ.[10] Према Александру Лома, Марково тумачење имена представља ретки и релативно касни процес формирања речи.

Погрешно тумачење имена Приштина повезује се са српском речи „пришт”, што значи „чир” или „тумор”, што се односи на „кључање”. Међутим, ово објашњење не може бити тачно, пошто словенска имена места која се завршавају на -ина која одговарају или било којем придевнику или име становника којем недостаје овај суфикс изграђују се од личних имена или означавају човека и никад не изводе, у овим условима, од обичне именице. Становници овог града себе називају Prishtinali на локалном гегијско-албанском језику или Приштинци на локалном српском дијалекту.

ГеографијаУреди

Положај градаУреди

 
Поглед града од југа ка северу

Приштина покрива површину од 572 km². Стратешки постављен на североисточни део Косова, град се налази близу Гољак планина. Због статуса главног града Аутономне Покрајине Косова и Метохије, Приштина је доживела пораст у претеклих неколико година, због чега је повезана са Косово Пољем. По путу налази се на 520 km јужно од Београда, 90 km северно од Скопља, 250 km североисточно од Тиране и 300 km источно од Подгорице.

Приштина је једна од урбаних подручја са најтежим недостатком воде у земљи.[11] Становништво града мора да се носи са свакодневним воденим ивицама услед недостатка падавина и снега која је оставила водовод града у ужасном стању. Садашњи водни ресурси не испуњавају потребе становништва у Приштини. Снабдевање водом долази из два главна резервоара Батлавског и Грачаничног језера. Међутим, постоје многи проблеми са водоснабдевањем који долазе од ова два резервоара који снабдевају 92 % становништва у Приштини.[12] Као такви, власти су повећале своје напоре како би решиле ситуацију и осигурале да таква криза опет не удари град.[13]

Након рата 1999. године, град се драматично променио. Градски парк Приштине је у потпуности промењен новим каменим стазама, високим дрвећем, постављено је цвеће и изграђен је јавни простор за децу. У последње време ново зелено место под називом Таук Башаке је изграђено на пола пута између Гермије и Градског парка. После реконструкције трга Мајке Терезе, постављено је много дрвећа и цвећа. Многи стари објекти испред зграде владе су ослобођени да обезбеде отворени простор.

КлимаУреди

Приштина има умереноконтиненталну климу, са поморским утицајима. Град карактеришу топла лета и релативно хладне, често снежне зиме.

Клима Приштина (1961—1990)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 15,8
(60,4)
20,2
(68,4)
26,0
(78,8)
29,0
(84,2)
32,3
(90,1)
36,3
(97,3)
39,2
(102,6)
36,8
(98,2)
34,4
(93,9)
29,3
(84,7)
22,0
(71,6)
15,6
(60,1)
39,2
(102,6)
Максимум, °C (°F) 2,4
(36,3)
5,5
(41,9)
10,5
(50,9)
15,7
(60,3)
20,7
(69,3)
23,9
(75)
26,4
(79,5)
26,7
(80,1)
23,1
(73,6)
17,1
(62,8)
10,1
(50,2)
4,1
(39,4)
15,5
(59,9)
Просек, °C (°F) −1,3
(29,7)
1,1
(34)
5,0
(41)
9,9
(49,8)
14,7
(58,5)
17,8
(64)
19,7
(67,5)
19,5
(67,1)
15,9
(60,6)
10,6
(51,1)
5,1
(41,2)
0,4
(32,7)
9,8
(49,6)
Минимум, °C (°F) −4,9
(23,2)
−2,8
(27)
0,2
(32,4)
4,2
(39,6)
8,5
(47,3)
11,4
(52,5)
12,5
(54,5)
12,3
(54,1)
9,4
(48,9)
5,0
(41)
0,9
(33,6)
−3,1
(26,4)
4,4
(39,9)
Апсолутни минимум, °C (°F) −27,2
(−17)
−24,5
(−12,1)
−14,2
(6,4)
−5,3
(22,5)
−1,8
(28,8)
0,5
(32,9)
3,9
(39)
4,4
(39,9)
−4,0
(24,8)
−8,0
(17,6)
−17,6
(0,3)
−20,6
(−5,1)
−27,2
(−17)
Количина падавина, mm (in) 38,9
(1,531)
36,1
(1,421)
38,8
(1,528)
48,8
(1,921)
68,2
(2,685)
60,3
(2,374)
51,6
(2,031)
44,0
(1,732)
42,1
(1,657)
45,4
(1,787)
68,2
(2,685)
55,5
(2,185)
597,9
(23,539)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) 13,6 12,3 11,4 12,1 12,8 11,9 8,3 7,9 7,5 8,6 12,3 14,5 133,2
Дани са снегом 10,2 8,3 6,2 1,5 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,5 3,4 8,1 38,2
Релативна влажност, % 83 77 70 65 67 67 63 62 68 74 80 83 71
Сунчани сати — месечни просек 70,8 96,0 143,0 184,0 227,9 246,3 299,3 289,6 225,8 173,5 96,9 70,2 2.123,3
Извор: Republic Hydrometeorological Service of Serbia[14]

ИсторијаУреди

Ранија историјаУреди

 
Рушевине Улпијане у југоисточној Птиштини. Град је одиграо битну улогу у развоју неких од најзначајнијих градова Дарданије

Најранији трагови људског живота на овом подручју долазе из палеолитског периода, са даљњим траговима у мезолиту и неолиту. У регији су деловале културе Старчева, Винче, Бубањ-Хам и Бадена.[15]

Област на којој се налази Приштина, била је насељена скоро 10.000 година.[16] Налази раног неолита откривени су још 8. века пре нове ере, у областима око Приштине, што укључује Матичане, Граланицу и Улпијану.[16][17] У 4. веку пре нове ере, краљ Бардилис је окупио различита илирска племена у региону, стварајући Дарданску краљевину.

 
Остаци насеља Улпијане

После Римског освајања Илирије 168. године пре нове ере, Римљани су колонизовали и основали неколико градова у региону који су назвали Дарданија. Улпијана је била један од најзначајнијих римских градова на Балкану и у 2. веку пре нове ере постала је муниципијум. Град је претрпео огромну штету од земљотреса 518. године. За време Римљана насеље се зове Викијанум, а под садашњим именом спомиње се од 13. века у српским изворима.[18] Византијски цар Јустинијан I обновио је град у великом сјају и преименовао га у Јустинијана Секунда, али са доласком словенских племена у 6. веку град је поново пао у стање пропадања.

Средњи векУреди

 
Натпис изнад улаза у Царску џамију подигнут за време Османске владавине

Будући да се налази на путу између Дубровника и Цариграда, Приштина у 14. и 15. веку доживљава процват као трговачки центар, захваљујући оближњем руднику и граду Ново Брдо и рудницима Јањево и Трепча. У 14. веку краљ Милутин имао је дворе преко пута данашњег Музеја Косова.[19][20] Тај простор све до бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године није грађен, разлог је чекање на време кад ће бити довољно новца за археолошке радове. Кратко време била је и престоница српских средњовековних владара. У њој је била столица Бранковића пре Косовске битке и извесно време после ње. У Приштини су Дубровчани имали јаку колонију трговаца и пословних људи. Вук Бранковић је 1387. издао повељу којом је уредио положај Дубровчана у својој области. Највећи број Дубровчана у Приштини забележен је 1438. године — 218. После Косовске битке Вук Бранковић и чланови његове породице су предали Дубровчанима да носе у Дубровник на чување значајну количину сребра, златно посуђе и друге драгоцености.

Први историјски податак који помиње Приштину својим именом долази из 1342. године, када је византијски цар Јован VI Кантакузин описао Приштину као „село”. Током 14. и 15. века, Приштина се развила као важан рударски и трговачки центар захваљујући близини богатог рударског града Ново Брдо, као и због положаја на балканским трговинским путевима. Стари град који се протеже између река Велушка и Приштевка које су данас прекривене, постао је важан занатски и трговачки центар. Приштина је била позната по својим годишњим сајмовима и производима од козје коже и козје длаке. Око 50 различитих заната било је практиковано од штављења коже, израде ремена и ткања свиле, као и заната везаних за војску — оружара, ковача и произвођача седла. Већ 1485. занатлије из Приштине, почеле су производити барут. Трговина је напредовала и постојала је растућа колонија дубровачких трговаца која је осигуравала везу између приштинских занатлија и спољњег света. Прва џамија је изграђена крајем 14. века, док је још била под српском влашћу. Дефтер 1487. забележио је 412 хришћанских и 94 муслиманских домаћинстава у Приштини, која су у то време била административни део Вучитрнског санџака.

Турци су први пут заузели Приштину 1396. године, али су је са делом Бранковићевих земаља уступили деспоту Стефану Лазаревићу који их је држао до измирења са својим рођацима 1402, када су они поново завладали Приштином. У обновљеним сукобима Бранковића и Лазаревића, мађарске трупе, које су помагале деспота Стефана, спалиле су Приштину 1409. године, тада су страдали и дубровачки грађани. Привредно опадање Приштине почиње од 1448. године, када су на Косову Турци поразили мађарску војску Јанка Хуњадија. Године 1453, било је још само шест Дубровчана у граду. У Приштини је постојала католичка црква Свете Марије, саграђена пре 1387. године, коју су Дубровчани богато даривали.

 
Споменик косовским јунацима на Газиместану

Падом Новог Брда 1456. године и Приштина потпада под турску власт и остаје под њом пуна четири и по века. Према турском попису из 1477. године у Приштини су биле 393 куће, имала је девет махала, од којих се једна звала Митрополит махала. За време турске власти Србија је у Приштини имала конзулат у коме су извесно време, између осталих, као конзули провели и књижевници Милан Ракић и Бранислав Нушић.

У граду, Чарши или Таш џамију подигао је султан Бајазит I после битке на Косову (1389), у време српских деспота. Уз Царску џамију, коју је подигао султан Мехмед II Фатих (Освајач) 1461. године, је Сахат-кула с почетка 20. века, док је кућа Еминџика типична оријентална градска кућа 19. века.

Споменик на Газиместану (висок 25 m) и два турбета — Муратово и Барјактарево — обележавају, у близини Приштине, место на коме је вођена Косовска битка. Турци су овде 15. јуна 1389. године, поразили војску српског кнеза Лазара, и отворили путеве за даље освајачке походе у Европи.

МодернизацијаУреди

 
Споменик Братству и јединству у центру. Братство и јединство је био популаран мото за време Комунистичке партије Југославије

Година 1874. означила је прекретницу. Те године је почела са радом железничка пруга између Солуна и Косовске Митровице, док је седиште призренског вилајета пресељено у Приштину. Ова привилегована позиција главног града османског вилајета кратко је трајала. Од јануара до августа 1912. године, Приштина је ослобођена од османлијске власти албанским побуњеничким снагама на челу са Хасаном Приштином. Међутим, Краљевина Србија се успротивила плану за Велику Албанију, преферирајући поделу европске територије Османског царства међу четири балканске савезнице.[21][22] 22. октобра 1912. српске снаге су заузеле Приштину. Међутим, незадовољна својим учешћем у првом балканском рату, Бугарска је окупирала Косово 1915. године и заузела Приштину под бугарском окупацијом.[23] Крајем октобра 1918, 11. француска колонијална дивизија преузела је Приштину и 1. децембра 1918. вратила је Приштину назад ономе што је тада постало „прва Југославија” . У септембру 1920, декрет о колонизацији нових јужних земаља омогућио је преузимање великих османлијских поседа српскиим колонистима. У међуратном периоду дошло је до првог одласка албанског и турског говорног становништва. Од 1929. до 1941. Приштина је била део Вардарске бановине Краљевине Југославије.

 
Плакета на ратном споменику у Приштини. У тексту пише: На овој локацији 23. октобра 1944, немачки нацисти су погубили 104 албанске патриоте који су дали своје животе за слободу и независност своје земље — Друштво анти-нацистичких и народноослободилачких ветерана Косова .

Дана 17. априла 1941. Југославија се безусловно предала силама осовине. 29. јуна, Бенито Мусолини је прогласио већу Албанију, са већином Космета под италијанском окупацијом уједињеном са Албанијом. Уследило је масовно убијање Срба, посебно колониста, као и одлазак десетина хиљада Срба.[24] Након капитулације Италије, Нацистичка Немачка је преузела контролу над градом. У мају 1944, 281 локалних Јевреја било је ухапшено у јединицама 21. СС брдске дивизије Скендербег (1. албансксе), која је састављена углавном од муслиманских Албанаца. Јевреји су касније депортовани у Немачку, где су многи убијени.[25][26] Неколико преживелих јеврејских породица у Приштини коначно је отишло у Израел 1949. године. Као резултат Другог светског рата и присилних миграција, број становника у Приштини пао је на 9.631 становника.

Комунистичка одлука да Приштина постане главни град Косова 1947. године означила је период брзог развоја и потпуног уништења. Југословенски комунистички слоган у то време био је уништи стари градити нови. У погрешном покушају да модернизује град, комунисти су кренули да уништавају османски базар и велике делове историјског центра, укључујући џамије, католичке цркве и османске куће. Други споразум потписан између Југославије и Турске 1953, довео је до одласка неколико стотина албанских породица из Приштине. Оставили су иза себе своје домове, имовину и посао. Међутим, ова политика је промењена у складу са новим уставом који је ратификован 1974. Неколико османских градских кућа преживело је модернизацију комуниста, са изузетком оних који су национализовани као данашњи музеј Емин Ђику или зграда Завода за заштиту споменика.

Као главни град и седиште владе, Приштина је покупила велики део југословенских развојних фондова који су се усмерили на Косово. Као резултат тога, градска популација и њена економија су се брзо променили. Године 1966, у Приштини је било неколико асфалтираних путева, старе куће у граду су имале текућу воду, али је колера и даље представља проблем. Призрен је и даље био највећи град на Косову. Огромна улагања у државне институције као што је новоосновани Универзитет у Приштини, изградња нових стамбених блокова високих зграда и нова индустријска зона на периферији Приштине привукла је велики број интерних миграната. Ово се завршило дугим периодом када је институција вођена као предстража Београдског универзитета дала велики подстицај образовању и култури на албанском језику на Косову. Албанцима је такође било дозвољено да користе албанску заставу.

У току једне деценије, Приштина је скоро удвостручила број становника са око 69.514 током 1971. на 109.208 током 1981. Ово златно доба брзог раста који се финансирао извана прекинуто је економским колапсом Југославије и студентским револтима из 1981. године. Приштина, као и остатак Косова, склизнула је у продубљиву економску и социјалну кризу. Године 1989, је укинута аутономија Косова под владом Слободана Милошевића, након које су уследили пораст српског национализма и масовно напуштање града од стране етничких Албанаца.

Рат на Космету и каснијеУреди

 
Гробови умрлих током Рата на Косову и Метохији у Приштини
 
Ратом уништени део Приштине

Након смањења косовске аутономије од стране председника Србије Слободана Милошевића 1989. године, југословенска влада је наметнула оштро репресивни режим широм Косова, са Албанцима који су углавном избачени из државних индустрија и институција. Улога ЛДК била је да, када Ослободилачка војска Косова је почела да напада српске и југословенске снаге од 1996. године, Приштина је остала углавном мирна до избијања рата на Косову и Метохији у марту 1999. Приштина је била поштеђена великих разарања у поређењу са градовима као што су Ђаковица или Пећ. Међутим, због свог стратешког значаја, одређени број војних циљева погођен је у Приштини током ваздушне кампање НАТО, укључујући пошту, полицијски штаб и војне касарне.

У Приштини је избило широко распрострањено насиље. Српске и југословенске снаге гранатирале су неколико округа и заједно са паравојним снагама, спровеле велике протеривања етничких Албанаца праћене распрострањеним пљачкањем и уништавањем албанске имовине. Многи од оних који су протерани били су упућени на возове који су наводно доведени на главну станицу у Приштини, са циљем да се одведу на границу Републике Македоније, где су били присиљени на изгнанство.[27]

 
Модерна Приштина

Већина албанског становништва побегла је из града да би избегли српску политику и паравојне јединице. Прве трупе НАТО-а које су почетком јуна 1999. године ушле у Приштину биле су норвешке специјалне снаге и војници из британске Специјалне ваздушне службе.[28][29] Апартмани су заузети илегално, док су ромски станови иза градског парка били запаљени. НАТО је током рата напао неколико стратешких тачака у Приштини, али изгледа да је озбиљна физичка штета углавном ограничена на неколико специфичних насеља које су гранатирале Југословенске безбедносне снаге. На крају рата Срби су постали жртве насиља албанских екстремиста. У великом броју Срби су убијани од стране многих екстремиста косовских Албанаца због тога што су само јавно говорили српски или били идентификовани као Срби.[30] Насиље је достигло свој врхунац 2004. године када су руље екстремиста косовских Албанаца прелазиле из стамбеног блока у стамбени блок нападајући и претражујући резиденцију преосталих Срба.[31] Због континуираног насиља скоро 45.000 српског становништва побегло је са Косова и Метохије, док је данас само неколико десетина њих преостало у граду.[32]

 
Недовршени Саборни храм Христа Спаса, мета je сталног вандализма и Албански интелектуалци су најавили његово рушење[33]

Као главни град и седиште администрације Уједињених нација (УНМИК), Приштина је имала велике користи од високе концентрације међународног особља са расположивим приходима и међународних организација са значајним буџетима. Многа средстава за обнову од донатора, међународних организација и албанске дијаспоре подстакла је економски процват без премца, али краткотрајан. Мноштво нових кафића, ресторана и приватних предузећа временом је отворено.

СтановништвоУреди

 
Развој популације у последњих сто година

Према последњем попису становништва из 2011, град Приштина има 198.897 становника. Урбано подручје града рачуна 145.419 становника. Током 2000-их, административни окрузи Косова и Метохије и Приштине су се променили под УНМИК и нове општине су створене из неких од приштинских насеља, чиме се ствара више етнички повезаних насеља.

Рурално подручје, као и подручје у близини центра Приштине, у смислу социјо-економских процеса, под утицајем је динамике становништва, како у смислу демографског режима, што је експанзивније, а поред тога и механичког становништва. Овај део општине има високу густину становништва. Густина становништва је 247 становника по квадратном километру.[34] Док је густина насељености приградског подручја општине без Приштине, као урбани центар, 123 становника на километару квадратном.

Као урбани центар са репрезентативним функцијама и њеном економском снагом, променила је структуру становништва. Са околним простором постаје све више концентрација за велику популацију. Док планинско подручје, посебно далеко удаљене области, има расељавање услед депопулације, посебно након рата на Косову и Метохији. Мрежа насеља на територији општине Приштина има одређене специфичности. Дистрибуција насеља зависи од степена економског развоја, природних услова, друштвено-политичких околности, положаја. Једна од карактеристика је и неуједначена расподела насеља.

 
Демографија[35]
Година Становника
1948. 19.631
1953. 24.081
1961. 38.593
1971. 69.514
1981. 108.083
1991. 155.499

Етничке групеУреди

Према попису пописа из 1991. године (бојкотован од стране албанске већине), становништво општине Приштина је било 199.654, укључујући 77,63 % косовских Албанаца, 15,43 % косовских Срба и Црногораца, 1,72 % муслимана по националности и других.[тражи се извор] Овај попис не може се сматрати тачним јер се заснива на претходним подацима и проценама. Приштина је почетком 1999. године имала око 230.000 становника. Било је више од 40.000 Срба и око 6.500 Рома, а остатак косовских Албанаца.

Данас, након што је нова административна подела успостављена 2000-их година, град Приштина има косовске Албанце као етничку већину која износи 98 % од укупног становништва са малим бројем мањина. Српско становништво у граду знатно је пало од 1999. године, пошто су многи Срби који су живели у граду побегли или су протерани након завршетка рата. Такође, многи су се преселили у општину Грачаница која се налази на југу Приштине.

Етнички састав према попису из 1961.[36]
Албанци
  
19.060 49,4 %
Срби
  
12.170 31,5 %
Црногорци
  
2.525 6,5 %
Хрвати
  
404 1 %
остали
  
3.467 8,9 %
Укупно: 38.593
Етнички састав према попису из 1981.[37]
Албанци
  
75.803 70,1 %
Срби
  
16.898 15,6 %
Роми
  
5.101 4,7 %
Црногорци
  
4.169 3,9 %
Муслимани
  
2.504 2,3 %
Турци
  
1.922 1,8 %
Укупно: 108.083
Етнички састав према попису из 2011.[38]
Албанци
  
141.307 97,3 %
Турци
  
2.052 1,4 %
Ашкалије
  
557 0,4 %
Бошњаци
  
366 0,2 %
Укупно: 145.149

РелигијаУреди

Као остатак покрајине, већина становништва сматра себе муслиманима. Мала мањина приштинског верског становништва, хришћанство прихвата у облику римокатолизма и источног православља. Увек се сматрао градом у којем је толеранција и коегзистенција у погледу религије и културе била део друштва у протеклим вековима. Када је град постао под владавином српског царства у средњем веку, православље је било преовлађујућа вера уместо римокатолизма.[39]

Сви становници Приштине имају право на слободу веровања, савести и вероисповиести, које су гарантоване свим особама у Приштини и на Косову и Метохији. Хришћанство је већ дуже време било у Приштини, враћајући се све до времена Краљевине Дарданије и Римског царства. Ислам у Приштини почиње да се шири веома рано, током Османске владавине. Пре Битке на Косову 1369. године цели Балкан је хришћанизовао Западно и Источно Римско царство. Од тада до 1912. године Косовом и Метохијом је управљало Отоманско царство, што је довело до високог нивоа исламизације.

ПривредаУреди

Приштина је економско срце Косова и Метохије и дом многих домаћих и међународних компанија које послују у покрајини. Главни путеви и железнице пролазе кроз Приштину и повезују северни део покрајине за југ и запад са истоком. Подручје Лакриште, бившу индустријску зону у центру Приштине, влада је одредила као високообласно подручје са бројним комплексним зградама. Регулација овог плана почела је 2008. године. Неке од зграда укључују ЕНК торањ (међу највећим на Балкану), Светски трговачки центар, торњеви АКСИС и Артинг Хајрајс.[40]

ТуризамУреди

 
Свис дајмонд Приштина

Приштина је главна туристичка дестинација на Косову и Метохији, као и главна ваздушна капија покрајине.[41] Позната је као универзитетски центар студената из суседних земаља као што су Албанија, Македонија и Црна Гора. У 2012. години туризам у Приштини привукао је 36.186 страних посетилаца.[42] Већина страних туриста долази из Албаније, Турске, Немачке, САД, Словеније, Црне Горе и Македоније, а број посетилаца из других места расте сваке године.[43]

Град има велики број луксузних хотела, модерних ресторана, барова, пабова и веома великих ноћних клубова. Кафе барови су репрезентативна икона Приштине и могу се наћи скоро свуда. Највећи хотели у граду су Швајцарски дијамант и Гранд Хотел Приштина смештени у срцу града. Други главни хотели присутни у Приштини укључују Емералд Хотел, Сиријус Хотел и Хотел Гарден.

Неке од најпосећенијих знаменитости у близини града укључују Батлавско језеро и Мермерну пећину, које су такође међу најпосећенијим местима у покрајини.[44] Приштина је одиграла веома важну улогу током Другог светског рата, што је склониште за Јевреје, чије гробље се сада може посетити.[45][46][47]

СаобраћајУреди

 
Међународни аеродром у Приштини главни је аеродром на Косову и Метохији
 
Саобраћај у Приштини током ноћи

Приштина је превозно средиште пута, железнице и ваздуха на Косову и Метохији. Градски аутобуси, возови и авиони заједно служе за одржавање високог нивоа повезаности између Приштине и многих различитих округа и шире. Анализа саобраћајне полиције показала је да је од 240.000 аутомобила регистрованих на Косову и Метохији око 100.000 (41 %) из Приштине. Пристанишка железничка станица се налази близу центра града.

Р7 ауто-пут је први пут изграђен на Косову и Метохији и повезује албанску границу у селу Вермице са Приштином. Изградња ауто-пута почела је у априлу 2010. године и завршена 2013. године. Р7, дуж А1 ауто-пута А1 у Албанији, одредио је путовање од Приштине до Тиране до 3 сата.[48] Када се заврши преостали део Е80 Приштина-Мердаре, оно ће повезати Јадранско море са Паневропским коридором 10 на европској рути Е80 у близини града Мердаре између спорне косовско-српске границе.

Р6 ауто-пут је тренутно у изградњи. Формирајући део европске трасе Е65, то је други пут изграђен на Косову и Метохији и повезаће Приштину са македонском границом код Ђенерал Јанковића, око 20 km од Скопља.

Међународни аеродром у Приштини налази се 15 km југозападно од Приштине. То је једини међународни аеродром на Косову и Метохији који обрађује више од 1,7 милиона путника годишње и једина лука уласка за авио-путнике на Косово и Метохију.[49] У 2006. години аеродром у Приштини награђен је најбољим аеродромом 2006. за аеродроме са мање од милион путника.[50]

Приштина има две железничке станице. Приштинска железничка станица лежи западно од центра, док је железничка станица Косово Поље косовско-метохијски железнички чвор.[51] Приштину сервисира воз који путује кроз Приштину у Скопље дневно. Станица се налази у индустријској области Приштине.

КултураУреди

 
Косовски музеј је најранија институција културног наслеђа на Косову и Метохији, основана са циљем очувања, рестаурације-очувања и презентације покретног наслеђа у покрајини
 
Национална библиотека Косова је позната по својој јединственој историји, а стил зграде коју је дизајнирао хрватски архитекта Андрија Мутњаковић праћена контроверзама о спољашњем изгледу

Као главни град Аутономне Покрајине Косова и Метохије, Приштина је центар културног и уметничког развоја свих Срба и Албанаца који живе на Косову и Метохији. Приштина је дом највећих културних институција те покрајине, као што су Народно позориште Косова и Метохије, Национална археологија, Музеј етнографије и природних наука, Национална уметничка галерија и Етнолошки музеј. Национална библиотека Косова и Метохије има више од 1,8 милиона књига, часописа, мапа, атласа, микрофилмова и других библиотечких материјала.

У Приштини има много страних културних институција, укључујући албански Албански институт, француски Алијансе Франсис,[52] Британски Савет,[53] немачки Гете институт[54] и Фридрих Еберт фондацију.[55] У Приштини је такође основана информативна канцеларија Савета Европе.[56]

ЗнаменитостиУреди

 
Богиња на трону је један од најдрагоценијих археолошких артефаката земље и усвојен је као симбол Приштине
Сахат кула је служила као средство информисања града како би се људи знали када да се моле, као и трговци који затварају своје продавнице (лево) Етнолошки музеј (десно)

Од 426 заштићених историјских споменика на Косову и Метохији, 21 се налази у Приштини.[57] Велики број ових споменика долази из Византијског и Османског периода.[58]

Почевши од 1945. године, југословенске власти почеле су изградњу модерне Приштине са идејом „униште стару, изгради нову”.[59] Ова модернизација довела је до великих промена у структури зграда, њиховој функцији и околини.[60]

Међутим, сачувани су бројни типови споменика, укључујући четири џамије, обновљену православну цркву, Турско купатило, јавну фонтану, торањ са столом, неколико традиционалних кућа као и зграде архитектуре на европском утицају као што је Музеј Косова и Метохије.[61] Ове знаменитости симболизују историјски и културни карактер Приштине, јер су развијени током векова у духу освајања империја (Римско, Византијско, Османско и Аустро-угарско царство).

Библиотека Hivzi Sylejmani основана је пре 70 година и једна је од највећих библиотека у вези са бројем књига у свом инвентару који броји скоро 100.000. Све те књиге су у служби за регистроване читаоце библиотеке.[62]

Краљица Дарданије и Богиња на престолу су артефакати који је пронађени током неких ископавања 1955.[63] године на подручју Улпијана,[64] предграђа Приштине. Направљени су око 3500. године пре нове ере у неолитској ери и направљени су од глине.[65] У Приштини се налази и Градска купка и кућа Емина Ђака која је трансформисана у Етнографски музеј. Приштина има и своју општинску архиву која је основана педесетих година прошлог века и садржи све евиденције града, општине и региона.

ОбразовањеУреди

 
Академије наука и уметности, почасни чланови су албански-амерички Нобеловци, Ферид Мурад и Мајка Тереза

Приштина је домаћин многим високошколским установама. Финансије, уметност, новинарство, медицина, стоматологија, фармацеутски производи, ветеринарски програми и инжењеринг спадају међу најпопуларнијим пољима за странце који се баве у граду. Ово доводи многе младе ученике из других градова и земаља у Приштину. Позната је по многим образовним институцијама као што су Универзитет у Приштини, Академија уметности и Академија наука. Данас је град угостио велики број интелектуалаца, професора, академика, студената и професионалаца из различитих сфера.

Међу првим школама познатим у граду биле су оне отворене током османског периода.[66] Албанцима је било дозвољено да похађају ове школе, од којих је већина била религијска, од којих је само неколико било секуларно.

МузикаУреди

 
Позната певачица Рита Ора рођена је у Приштини од албанских родитеља

Албанска музика се сматра веома богатом у жанровима и њиховим развојем. Али пре развоја жанрова, кључна тачка коју треба поменути је без сумње богат фолклор Косова, од којих већина нажалост није дигитализована и сачувана у архивама. Значај фолклора огледа се у две главне категорије, сматра се богатством културног наслеђа покрајине и помаже да се просветли албанска историја тог времена, чија је важнос на високом нивоу, посебно када се спомињу околности.[67][68] Фолклор је такође послужио као инспирација и утицај у многим областима, укључујући музичку композицију у наредним генерацијама.[69] фолклорна инспирација и утицај су веома присутни.[70]

Приликом истицања музичког стваралаштва и његовог почетка на Космету, као и односа између њега и музичког стваралаштва у Албанији, иако су имали свој развој у различитим околностима, доказано је да деле неке карактеристике на врло природан начин. Ова чињеница показује да они припадају једном „културном стаблу”.

Неки међународних музичких уметника албанског порекла су рођени и одрастали у Приштини, укључујући Риту Ору, Дуа Липа и Еру Истрефи.

ПозориштеУреди

Град Приштина је домаћин само три активна позоришта, као што су Народно позориште, Ода и Позориште Додона смештена у центру Приштине. Они нуде ућиво наступе сваке недеље. Народно позориште се налази у средишту града, у близини главне зграде владе и основано је 1946.[71] Позориште Ода налази се у згради Омладинског центра, док је позориште Додона смештено у округу Велуша, у близини Трга Ибрахима Ругове.

Народно позориште је највиши рангирани позоришни институт у покрајини који има највећи број продукција. Позориште је једино јавно позориште на Комету и зато га финансира Министарство културе, омладине и спорта. Ово позориште је произвело више од 400 премијера које је гледало више од 3 милиона гледалаца.[72]

Фестивали и сајмовиУреди

 
Питер Донохоу свира клавир у Приштини током 2013.

Фестивали и свечани догађаји су једна од ствари које становништво Приштине посећује у великом броју. Упркос томе што има веома мали територијални простор, Приштина има солидан број фестивала и свечаних догађаја. Разноликост фестивала омогућава људима различитих укуса да се нађу у овом малом граду.

Међународни филмски фестивал у Приштини приказује значајне међународне филмске продукције на Балкану и шире, као што скреће пажњу на сопствену филмску индустрију. Настао је 2008. године као начин промовисања сопствене културе као и уметничке слике.

Један од највећих фестивала је Клавирски фестивал Шопен који је први пут успостављен поводом двестоте годишњице рођења Фредерика Шопена 2010. године од стране Удружења Шопен Косова.[73] Фестивал постаје традиционални клавирски фестивал који се одржава током пролећа сваке године. Сматра се националним благом.[74] У својим петогодишњим наступима понудио је интерпретације светски познатих пијаниста као што су Питер Донохоу, Џенина Фијалковска, косовски албански музичари међународне репутације као што су Ардита Статовци, Алберта Трони и локални таленти.[75][74] Фестивал настоји да промовише уметност интерпретације, одговарајућу вредност музике и техничке карактеристике које га прате. Фестивал је послужио као инспирација за формирање других музичких фестивала попут Ремушице и Камерфеста.

Фестивал ДАМ један је од најзначајнијих културних догађаја у Приптини. Оно је годишњи музички фестивал који окупља младе и талентоване домаће и иностране музичаре из целог света. Овај фестивал ради на обогаћивању културне сцене колизијом традиционалног и савременог. Фестивал је основао тадашњи студент уметности, сада познати телевизијски продуцент, музичар, новинар и менаџер Филхармонијског оркестра Космета, Дардан Селимај.[76]

Приштина је увек имала развој у трговини због свог положаја на балканским трговинским путевима. Сајмови су почели још од средњег века, у време када је био познат по својим годишњим сајмовима и производима од козје коже и козје длаке. Упркос тој чињеници, Приштина уопште није позната по присутности сајмова. Са развојем културе, посебно после последњег рата 1999. године, Приштина је имала напредак у одржавању оваквих догађаја. Сваке године се одржавају разне врсте сајмова. Трајање ових сајмова је обично краткотрајна; неки трају само једно поподне, док други могу да трају око 3 дана, недељу или чак и дуже. Они су расли у величини и важности током година. Ови сајмови се организују сваке године и отворени су за посетиоце и јавност. Број излагача и посетилаца је обично врло висок.

Медији и издаваштвоУреди

Медији у Приштини укључују неке од најважнијих новина, највећих издавачких кућа и најпопуларнијих телевизијских студија на Косову и Метохији. Приштина је највећи комуникацијски центар медија на Косову и Метохији. Скоро све главне медијске организације на Косову налазе се у Приштини.[77] Телевизија се развила у Приштини и значајан је послодавац у економији града. Четири главне емитерске мреже, Радио-телевизија Косова, РТВ21, Кохавижн и Клан Косова имају седиште у Приштини. Радио телевизија Косова (РТК) је једини јавни емитер у Приштини и у покрајини, који и даље финансира држава директно. Сви дневни листови у Приштини имају читаоце по целој покрајини.[78] Важан догађај који је утицао на развој медија је да је на Универзитету у Приштини од 2005. године основан Факултет за новинарство на Филолошком факултету у којем су регистровани велики број младих људи.[79]

СпортУреди

 
Стритболер у парку Грмија

Приштина је центар спорта на Косову и Метохији, где се активности одвијају на аматерским и професионалним нивоима, спортским организацијама и клубовима, које регулишу Олимпијски комитет Косова и Министарство културе, омладине и спорта.[80] Спорт је организован у јединицама под називом Општинске лиге. У Приштини има седам општинских лига. Фудбалски општина састоји се од 18 клубова, клубова кошаркашких општина 5, клубова рукометних општина 2, стола тениса и шахова 6 клубова, Карате Муниципал 15 и клубова тениске општине 2.[81]

Фудбал је најпопуларнији спорт у граду. Представља га ФК Приштина, која игра своје домаће утакмице на Градском стадиону. Кошарка је такође била један од најпопуларнијих спортова у Приштини и представља га КК Приштина,[82] који је најуспешнији кошаркашки клуб на Косову и Метохији и део је Балканске лиге. Придруживање у Суперлеагуе је још један тим из Приштине, РТВ 21.[83]

Стритбол је традиционално организован спортски и културни догађај у парку Грмија од 2000. Осим успеха у затвореном кошаркашким клубовима, Че Бар тим је био крунисан првак државног првенства 2013. Ова победа се подударила са прихватањем стритбала на Косову у ФИБА.[84] Рукомет је такође веома популаран. Приштински представници признати су на међународном нивоу и играју међународне утакмице.

Политичко и административно уређењеУреди

 
Зграда Владе самопроглашене Републике Косово у Приштини

Као главни град Аутономне Покрајине Косова и Метохије, утиче на политичке, културне и економске аспекте земље. Приштина је седиште Владе Косова и Метохије. Градоначелник Приштине је једна од најутицајнијих политичких личности у земљи, као и градска фигура кроз младе у граду. Косово и Метохија су познати по томе што имају најмлађу популацију у Европи, са просеком од 25 година.[85] Током избора 2013. године, Шпенд Ахмети, професор економије, окупио је већину младих из Приштине око своје кампање, такође због чињенице да је био скоро 30 година млађи од бившег градоначелника Иса Мустафа. Његов тим и особље састојали су се од младих, док је Шпенд пружио савременији изглед јавности, представивши се ближе бирачима. Многи млади људи су се одлучили волонтирати на својим састанцима, па је његова кампања уопште представљала новину косовској политици.[86] Шепенд је обећао да ће радити јавним превозом како би уштедели новац од употребе скупих службених аутомобила и до сада је то радио.[87]

Градско већеУреди

Градско веће чини 51 члан. Један од три чланова мора бити жена према Статуту општине усвојеној 2010. године. Градско веће је видело да ЛДК има већину чланова на свим изборима који су до сада одржани. На изборима 2013. године, иако је ЛДК кандидат Иса Мустафа изгубио од Шпенда Ахмети, ЛДК је освојио 18 места у скупштини са самоопредељењем са 10. ПДК је уследио са 8 места, а АКР са 4.[88] Садашњи начелник Градског већа је Халим Халими из ЛДК.[тражи се извор] У фебруару 2014. године, већина Градског већа након дебате гласала је за продају службеног аутомобила у општини како би смањила удаљеност између политичара и становништва.[89]

Познати ПриштинциУреди

Неки од најпознатијих Приштинаца су:

Партнерски градовиУреди

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Prishtina Development Plan Document: http://prishtinaonline.com/uploads/prishtina_pzhk_2012-2022_shqip%20(1).pdf
  2. ^ Official gov't census: http://esk.rks-gov.net/rekos2011/repository/docs/REKOS%20LEAFLET%20ALB%20FINAL.pdf
  3. ^ Edwards, Iorwerth Eiddon Stephen; Gadd, Cyril John; Boardman, John (13. 10. 1994). The Cambridge Ancient History. D. M. Lewis, Nicholas Geoffrey Lemprière Hammond, Simon Hornblower, M. Ostwald, Frank William Walbank, A. E. Astin, Andrew William Lintott, John Anthony Crook, Alan K. Bowman, Elizabeth Rawson, Edward Champlin, Peter Garnsey, Averil Cameron, Dominic Rathbone, Bryan Ward-Perkins, Michael Whitby. Cambridge University Press. стр. 428. ISBN 978-0-521-23348-4. 
  4. ^ Adams, Douglas Q. (1997). James P. Mallory, ур. Encyclopedia of Indo-European Culture. Fitzroy Dearborn. ISBN 978-1-884964-98-5. 
  5. ^ Wilson, Nigel Guy (2006). Encyclopedia Of Ancient Greece. Taylor & Francis Group. ISBN 978-0-415-97334-2. 
  6. ^ Zadruga, Srpska Književna (1913). Izdanja. стр. 265. 
  7. ^ Warrander, Gail; Knaus, Verena. Kosovo. Bradt Travel Guides Ltd, UK. стр. 85. ISBN 978-1-84162-331-3. 
  8. ^ Warrander, Gail; Knaus, Verena. Kosovo. Bradt Travel Guides Ltd, UK. стр. 86. ISBN 978-1-84162-331-3. 
  9. ^ Loma, Aleksandar (2013), Топонимија Бањске хрисовуље [Toponymy of the Banjska Chrysobull], Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts, стр. 181, ISSN 0351-9171 
  10. ^ SNOJ, Marko. 2007. Origjina e emrit të vendit Prishtinë. In: BOKSHI, Besim (ed.). Studime filologjike shqiptare: konferencë shkencore, 21—22 nëntor 2007. Prishtinë: Akademia e Shkencave dhe e Arteve e Kosovës. 2008. стр. 277-281..
  11. ^ „Winter Drought Threatens Kosovo Capital's Water”. Balkan Insight. Приступљено 2. 3. 2014. 
  12. ^ „ANNUAL PERFORMANCE REPORT OF WATER SERVICE PROVIDERS IN KOSOVO,IN 2012” (PDF). Water and Waste Regulatory Office. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 6. 3. 2014. Приступљено 2. 3. 2014. 
  13. ^ Zogjani, Nektar (8. 1. 2014). „Uji Për Prishtinën Në Dorë Të Zotit”. Gazeta Jeta në Kosovë. Приступљено 2. 3. 2014. 
  14. ^ „Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961—1990”. Republic Hydrometeorological Service of Serbia. Приступљено 25. 2. 2017. 
  15. ^ Ajdini, Sh.; Bytyqi, Q.; Bycinca, H.; Dema, I.; et al. (1975), Ferizaj dhe rrethina, Beograd, стр. 43—45 
  16. 16,0 16,1 Warrander, Gail (2007). Kosovo: The Bradt Travel Guide. Bradt Travel Guides Ltd., 23 high street, chalfont st peter, bucks SL9 9QE, England: The Globe Pequot Press Inc. стр. 85—88. ISBN 978-1-84162-199-9. Приступљено 18. 5. 2013. 
  17. ^ Chapman 2000, стр. 239
  18. ^ Archaeological Guide of Kosovo Ministry of Culture, Youth and Sport, Archaeological Institute of Kosovo, Pristina 2012
  19. ^ Panić-Surep, Milorad (1965). Yugoslavia: Cultural Monuments of Serbia. стр. 167. 
  20. ^ Vlahović, Petar (2004). Serbia: The country, people, life, customs. стр. 392. ISBN 9788678910319. 
  21. ^ Bogdanović, Dimitrije (новембар 2000) [1984]. „Albanski pokreti 1908—1912.”. Ур.: Antonije Isaković. Knjiga o Kosovu. 2. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. Приступљено 9. 1. 2011. »... ustanici su uspeli da ... ovladaju celim kosovskim vilajetom do polovine avgusta 1912, što znači da su tada imali u svojim rukama Prištinu, Novi Pazar, Sjenicu pa čak i Skoplje ... U srednjoj i južnoj Albaniji ustanici su držali Permet, Leskoviku, Konicu, Elbasan, a u Makedoniji Debar ...« 
  22. ^ Josef Redlich, Baron d'Estournelles, M. Justin Godart, Walter Shucking, Francis W. Hirst, H. N. Brailsford, Paul Milioukov, Samuel T. Dutton (1914). „Report of the International Commission to Inquire into the Causes and the Conduct of the Balkan Wars”. Washington D.C.: Carnegie Endowment for International Piece. стр. 47. Приступљено 10. 1. 2011. »This demonstration of Turkish weakness encouraged new allies, the more so that the promises of Albanian autonomy, covering the four vilayets of Macedonia and Old Servia, directly threatened the Christian nationalities with extermination.« 
  23. ^ Elsie, Robert (2010). Historical Dictionary of Kosovo. estover road plymouth PL6 7PY, United Kingdom: Scarecrow Press, Inc. стр. xxxiv. ISBN 978-0-8108-7231-8. Приступљено 18. 5. 2013. 
  24. ^ Sabrina P. Ramet The three Yugoslavias: state-building and legitimation, 1918—2005
  25. ^ Fischer, Bernd Jürgen (1999). Albania at War, 1939—1945. West Lafayette, Indiana: Purdue Research Foundation. стр. 187. ISBN 978-1-55753-141-4. 
  26. ^ Mojzes, Paul (2011). Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the 20th Century. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. стр. 94—95. ISBN 978-1-4422-0665-6. 
  27. ^ „Kosovo Albanians 'driven into history'. BBC. 1. 4. 1999. Приступљено 1. 2. 2013. 
  28. ^ „Krigere og diplomater”. norli.no. Архивирано из оригинала на датум 7. 3. 2016. Приступљено 17. 11. 2015. 
  29. ^ „Tittel”. norli.no. Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2014. Приступљено 17. 11. 2015. 
  30. ^ „Serbs shot in mob attack”. The Guardian. Приступљено 17. 8. 2018. 
  31. ^ „The Violence: Ethnic Albanian Attacks on Serbs and Roma”. Human Rights Watch. Приступљено 17. 8. 2018. 
  32. ^ „EuroNews Serbs in Kosovo vote in Gracanica and Mitrovica published February 3, 2008 accessed February 3, 2008”. Euronews.net. Приступљено 4. 7. 2010. 
  33. ^ „Albanian Intellectual: Demolish ‘bad religion’ Serbian Orthodox Temple”. eBritić. 21. 10. 2012. Приступљено 6. 4. 2013. 
  34. ^ „Density of Population.”. Agency of State Archives of Kosovo (на језику: Albanian). 3. 8. 2012. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2014. Приступљено 23. 2. 2014. 
  35. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  36. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  37. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  38. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  39. ^ „Religion in Kosovo”. Архивирано из оригинала на датум 27. 3. 2014. Приступљено 19. 2. 2014. 
  40. ^ „Parkerad hos Webbhotell City Network”. Архивирано из оригинала на датум 18. 11. 2015. Приступљено 17. 11. 2015. 
  41. ^ +Jugoslav Spasevski. „Kosovo”. Tourist Destinations. Приступљено 17. 11. 2015. 
  42. ^ „Hotel Statistics in Q3 2013 (Alb. Statistikat e hotelierisë TM3 2013)” (PDF). Kosovo Agency of Statistics. 2013. стр. 9. 
  43. ^ „Kosovo Agency of Statistics, 'Statistikat e hotelierisë TM3 2013' (PDF). Kosovo Agency of Statistics. 2013. стр. 13. 
  44. ^ „12 thousand foreign tourists visited Kosovo (alb. 12 mijë turistë të huaj e vizituan Kosovën)”. 2013. Архивирано из оригинала на датум 3. 12. 2018. Приступљено 2. 12. 2018. 
  45. ^ „Kosovo Virtual Jewish History Tour”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 28. 5. 2017. 
  46. ^ „Kosovo's Jewish Cemetery Restored By University Students (PHOTOS)”. The Huffington Post. Приступљено 17. 11. 2015. 
  47. ^ Material Culture and the history of the city of Prishtina (Alb. Kultura materiale dhe historia e qytetit të Prishtinës), [1]
  48. ^ KosPress (8. 6. 2010). „"Rruga e Kombit" filloj edhe në Kosovë” (на језику: Albanian). KosPress. Архивирано из оригинала на датум 7. 9. 2010. 
  49. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 12. 1. 2016. Приступљено 17. 5. 2015.  (Civil Aviation Authority of the Republic of Kosovo)
  50. ^ [2] Archived 2008-05-09 at the Wayback Machine
  51. ^ „Trains – Arrival & Transport in Pristina – In Your Pocket city guide – essential travel guides to cities in Kosovo”. inyourpocket.com. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2014. Приступљено 2. 3. 2014. 
  52. ^ „Alliance Française de Prishtina”. Приступљено 28. 5. 2017. 
  53. ^ „British Council – Kosovo”. kosovo.britishcouncil.org. Приступљено 28. 5. 2017. 
  54. ^ „Sprachlernzentrum in Prishtina”. www.slzprishtina.org. Приступљено 28. 5. 2017. 
  55. ^ „Welcome, Office Prishtina, Friedrich-Ebert-Stiftung e.V. - Home”. www.fes-prishtina.org. Приступљено 28. 5. 2017. 
  56. ^ „Home”. Council of Europe Office in Pristina. Приступљено 28. 5. 2017. 
  57. ^ „Një e ardhme për të kaluarën e Pishtinës” (PDF) (на језику: Albanian). Kosova Stability Initiative, European Stability Initiative. стр. 9. Приступљено 23. 2. 2014. 
  58. ^ Limani, Jeta. „Kulla of Mazrekaj family in Dranoc” (PDF). стр. 2. 
  59. ^ Warrander, Gail; Knaus, Verena. Kosovo. Bradt Travel Guides Ltd., UK. стр. 3. ISBN 978 1 84162 331 3. 
  60. ^ „CONSERVATION BASIS FOR THE „HISTORIC CENTRE” OF PRISHTINË” (PDF). децембар 2012. стр. 3. 
  61. ^ „Conservation Basis for the „historic Centre” of Prishtinë” (PDF). децембар 2012. стр. 16. 
  62. ^ Letërnjoftim i shkurtër për kulturën e kryeqytetit Archived 2015-04-05 at the Wayback Machine Short notice of capital culture. Приступљено 25 February 2014.
  63. ^ 'Tjerrtorja' Archaeological Site (listed since 1955). Retrieved 1 March 2014
  64. ^ Goldsworthy, Adrian Keith; Haynes, Ian; Adams, Colin E. P. (1997). The Roman army as a community. Journal of Roman Archaeology. стр. 100. ISBN 978-1-887829-34-2.  Retrieved 2 March 2014.
  65. ^ Idhulli i Dardanisë apo Hyjnesha në fron Dardanian idol or Goddess on the Throne. Приступљено 22 February 2014.
  66. ^ „The History, Culture and Identity of Albanians in Kosovo”, Immigration and Refugee Board of Canada, The History, Culture and Identity of Albanians in Kosovo, 1 May 1997,accessed 23 February 2014.
  67. ^ Rudi, Rafet (2002). Sprova Estetike – Muzika e shekullit XX (Esthetical Challenges" – Music of the 20th Century). Dukagjini. стр. 135. 
  68. ^ „Portali Shqiperia”. 
  69. ^ „Gazeta Jeta në Kosovë – Kosovë – Gazeta Jeta në Kosovë”. Gazeta Jeta në Kosovë. 
  70. ^ „Zeri.info – Rexho Mulliqi- Nismëtar i muzikës artistike në Kosovë”. zeri.info. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2014. 
  71. ^ „The National theatre of Kosovo”. 
  72. ^ „Profili”. Приступљено 17. 11. 2015. 
  73. ^ Luzha, Besa. „Chopin Piano Fest Prishtina”. WordPress. Архивирано из оригинала на датум 10. 1. 2014. Приступљено 23. 2. 2014. 
  74. 74,0 74,1 Selmani, Arber. „'Chopin Fest' eshte pasuri shteterore”. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2014. Приступљено 1. 3. 2014. 
  75. ^ „"Chopin Piano Fest", në kujtim të Verdit”. Koha Net. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2014. Приступљено 23. 2. 2014. 
  76. ^ „DAM Festival-KadMusArts”. 
  77. ^ Kosovo Media Institute Major media organizations in Kosovo and their addresses.
  78. ^ „OSCE”. Приступљено 17. 11. 2015. 
  79. ^ „Fakulteti i Filologjisë – Ballina”. Приступљено 17. 11. 2015. 
  80. ^ „Departamenti i Sportit:Profili”. Приступљено 1. 3. 2014. 
  81. ^ „Sport”. Архивирано из оригинала на датум 28. 11. 2010. Приступљено 2. 3. 2014. 
  82. ^ „Sigal Prishtina hap etapën e re në basketboll”. Архивирано из оригинала на датум 8. 9. 2014. Приступљено 1. 3. 2014. 
  83. ^ „ETC SUPERLIGA”. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2014. Приступљено 1. 3. 2014. 
  84. ^ „Che Bar kampione e Kosovës në Streetball”. Приступљено 1. 3. 2014. 
  85. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 5. 11. 2014. Приступљено 2. 3. 2014. 
  86. ^ „Front Page – Gazeta Tribuna”. Gazeta Tribuna. Приступљено 28. 5. 2017. 
  87. ^ „Gazeta Tema – Gazeta më e lexuar Shqiptare”. www.gazetatema.net. Архивирано из оригинала на датум 21. 9. 2017. Приступљено 28. 5. 2017. 
  88. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 9. 1. 2015. Приступљено 8. 1. 2015. 
  89. ^ „Miratohet shitja e makinës Audi Q7”. Приступљено 28. 5. 2017. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди