Територијална организација Србије
Предложено је да се садржај овог чланка обједини у чланак Административна подјела Србије. (Расправа) |
Овај чланак или један његов део није ажуриран. Ажурирајте овај чланак како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације. Погледајте страницу за разговор за више информација. |
Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године.[1] Према Закону, територијалну организацију Србије као територијалне јединице чине: општине (њих 145), градови (28) и Град Београд (тј. 174 јединице локалне самоуправе) и аутономне покрајине — као облици територијалне аутономије.
Територију локалних самоуправа чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе утврђене су границама одговарајућих катастарских општина са њене територије.
Насељено место је део територије јединице локалне самоуправе, који има изграђене објекте за становање и привређивање, основну комуналну инфраструктуру и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. Насељено место може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе.
Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника.
Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, а изузетно и мање. Територија града може бити подељена на градске општине. Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.
Регион Београда (Град Београд) има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину Града Београда, градоначелника Града Београда, Градско веће Града Београда и Градску управу Града Београда. Територија Града Београда је подељена на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела Града Београда на градске општине утврђује се Статутом Града Београда.
Органи општина су: скупштина општине, председник општине, општинска управа и општинско веће
Органи градова: Скупштина градова, градоначелник, градска управа и градско веће
Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999. године после рата на Косову и Метохији, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Србија (описани у овом чланку) функционишу једино у срединама које већински настањују Срби.
Управни окрузи
уредиУправни окрузи су облик организације државне управе Републике Србије, намењени декоцентрацији органа државне управе.[2] Немају надлежности локалне самоуправе нити су део територијалне организације Републике Србије. Те су основна сходно Закону о државној управи је одређено да се управни округ образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе.
Успостављени су Уредбом о управним окрузима, која је донета у складу са Законом о државној управи 27. фебруара 2006. године. Том уредбом су успостављени следећи управни окрузи:[3]
-
Територијална организација и окрузи у Србији 1993. године
-
Територијална организација и окрузи у Србији 2001. године
-
Територијална организација и окрузи у Србији 2005. године
-
Територијална организација и управни окрузи у Србији 2009. године
-
Територијална организација и управни окрузи у Србији 2010. године
-
Судови опште надлежности у Србији 2008. године
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Закон о територијалној организацији Републике Србије”. parlament.rs (на језику: српски). 29. 12. 2007. Приступљено 26. 11. 2018.
- ^ Миленковић 2013, стр. 312.
- ^ [1]