Град Панчево
Град Панчево је један од градова у Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. град заузима површину од 759 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 63.225 ha, а на шумску 1.085 ha).
| Град Панчево | |
|---|---|
 Зграда скупштине града Панчева
| |
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Јужнобанатски округ |
| Седиште | Панчево |
| Становништво | |
| Становништво |  115.910 (2022)
|
| Географске карактеристике | |
| Површина | 759 km2 |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Градоначелник | Александар Стевановић (СНС) |
| Веб-сајт | Град Панчево |
Средиште града као и округа је градско насеље Панчево. Град Панчево се састоји од 10 насеља: 2 градска (Качарево, Панчево) и 8 сеоских насеља. Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2022. године у граду је живело 115.910 становника[1] (према попису из 2011. било је 123.414 становника).[2] У граду се налази 19 основних и 8 средњих школа.
НасељаУреди
ГрадскаУреди
| # | Насеље | Статус | Град |
| 1 | Качарево | градско насеље | Панчево |
| 2 | Панчево1 | г. н. | Панчево |
| 3 | Старчево | г. н. | Панчево |
Напомене:
СеоскаУреди
| # | Насеље | Статус | Град |
| 1 | Банатски Брестовац | сеоско насеље | Панчево |
| 2 | Банатско Ново Село | с. н. | Панчево |
| 3 | Глогоњ | с. н. | Панчево |
| 4 | Долово | с. н. | Панчево |
| 5 | Иваново | с. н. | Панчево |
| 6 | Јабука | с. н. | Панчево |
| 7 | Омољица | с. н. | Панчево |
Етничка структураУреди
Популација и бројније етничке групе по ранијим пописимаУреди
По подацима из 1743. године, већина насељених места на данашњем општинском подручју Града Панчева имала је српску већину, док је сам град Панчево имао мешовито српско-немачко становништво. Због колонизације Немаца (а и других народа) на ово подручје, процентуални удео српског становништва се знатно смањио, тако да су почетком 20. века на данашњем општинском подручју Града Панчева Немци били бројнији од Срба, док су у самом граду Панчеву Срби и даље остали најбројнија етничка група (по подацима из 1910. године у граду Панчеву је било 41,88% Срба и 35,89% Немаца).
| Година | Број становника | Срби | Немци | Румуни | Мађари | Словаци | Хрвати | Роми | Остали |
| 1910. | 62.491 | 31,00% | 36,72% | 15,77% | 10,30% | 2,05% | 2,20% | 0,53% | 1,43% |
| 1930. | 63.158 | 36,15% | 38,50% | н. п. | 7,37% | н. п. | н. п. | н. п. | 17,96% |
| 1960. | 93.744 | 64,40% | 0,00% | 7,71% | 8,17% | 2,30% | 2,99% | 0,22% | 14,21% |
| 1991. | 122.534 | 68,92% | 0,24% | 4,03% | 4,02% | 1,39% | 1,35% | 0,79% | 19,26% |
| 2002. | 127.162 | 76,38% | 1,09% | 3,19% | 3,17% | 1,24% | 0,91% | 1,09% | 12,93% |
| 2011. | 123.414 | 79,00% | 0,16% | 2,57% | 2,77% | 1,14% | 0,71% | 1,71% | 11,94% |
Познате личностиУреди
- Нађа Хигл
- Оља Ивањицки
- Снежана Бабић Снеки
- Душан Борковић
- Зоран Гајић
- Жикица Милосављевић
- Миленко Топић
- Анђелко Ђуричић
ГалеријаУреди
Трг слободе
Зграда Магистрата у Панчеву, садашњи градски музеј.
Светионик на реци Тамиш у Панчеву
Тамишки кеј
Кеј у Панчеву, река Тамиш.
Ресторан „Ветрењача” поред Тамиша
Железничка станица Тамиш
Железничка станица Тамиш
Панчево, улица Николе Тесле
Сунчани сат
Корзо
Православни крст у градском парку
Болница
Статуа Стевана Шупљикца испред болнице
Манастир Војловица, Панчево.
Стари део Панчева 2006. год.
Закова кућа
Зграда аутобуске станице у Панчеву (2006)
Кип Светог Флоријана
Римокатоличка црква у Панчеву
БИГ шопинг центар
Храм Преображења Господњег
Трг Краља Петра I
Зграда аутобуске станице у Панчеву (2020)
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
- ^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.