Википедија

Списак градова у Србији

списак на Викимедији
(преусмерено са Градови у Србији)
Десет највећих градских насеља у Србији по броју становника
Градови и општине у Републици Србији, 2016. су Вршац, Кикинда и Пирот постали градови, 2018. статус града добијају Бор и Прокупље

Градови у Србији су територијалне јединице утврђене Законом о територијалној организацији Републике Србије[1], која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника.

Територија за коју се образује град, представља природну географску целину, економски повезан простор који поседује изграђену комуникацију међу насељеним местима са седиштем града као гравитационим центром.

Према изменама и допунама Закона о територијалној организацији Републике Србије донетом јуна 2018, Република Србија има 28 градова, док главни град Београд има посебан статус.

Градови у Републици Србији према овом закону су:

Град Становника
у ужем подручју [2]		 Становника
у ширем подручју [2]
Београд 1.233.796 1.659.440
Нови Сад 277.522 341.625
Ниш 183.164 260.237
Крагујевац 150.835 179.417
Приштина 145.149 198.897
Суботица 105.681 141.554
Зрењанин 76.511 123.362
Панчево 76.203 123.414
Чачак 73.331 115.337
Крушевац 58.745 128.752
Краљево 68.749 125.488
Нови Пазар 66.527 100.410
Смедерево 64.175 108.209
Лесковац 60.288 144.206
Ужице 52.646 78.040
Врање 55.138 83.524
Ваљево 59.073 90.312
Шабац 53.919 115.884
Сомбор 47.623 85.903
Пожаревац 44.183 75.334
Пирот 38.785 57.928
Зајечар 38.165 59.461
Кикинда 38.065 59.453
Сремска Митровица 37.751 79.940
Јагодина 37.282 71.852
Вршац 36.040 52.026
Бор 34.160 48.615
Прокупље 27.333 44.419
Лозница 19.212 79.327

Градска насеља у СрбијиУреди

По важећем закону о територијалној организацији Републике Србије појам града се односи, искључиво, на тип јединице локалне самоуправе. У Србији се при одређивању статуса градских и осталих насеља користи од пописа становништва 1981. године административно-правни критерујум, по коме се насеља законским прописима проглашавају за градска; по тој дихотомној подели имамо градска насеља (не градове) и остала насеља (не села). По пописима становништва 1953, 1961. и 1971. године постојала је трихотомна подела насеља на основу комбинованог, демографско - статистичког, критеријума у односу броја становника насеља и процентуалног учешћа непољопривредног становништва. На тим пописима су постојала сеоска, мешовита и градска насеља. Градска насеља су могла имати најмање 2.000 становника и то само уколико су поред тога имали и преко 90% непољопривредног становништва. Ову трихотомну поделу код нас је увео познати демограф Милош Мацура.


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

АУреди


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

БУреди


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ВУреди


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ГУреди


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ДУреди


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ЖУреди


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ЗУреди


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ИУреди

  • Ивањица - број становника 2011: 11.715
  • Инђија - број становника 2011: 26.025
  • Ириг - број становника 2011: 4.415


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ЈУреди


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

КУреди


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ЛУреди


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ЉУреди

  • Љиг - број становника 2011: 3.226


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

МУреди


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

НУреди


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ОУреди


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ПУреди


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

РУреди

  • Раља - бриј становника 2011: 2.931
  • Рача - број становника 2011: 2.595
  • Рашка – број становника 2011: 6.574
  • Ресавица - број становника 2011: 2.002
  • Рибница - број становника 2011: 1.624
  • Рудовци - број становника 2011: 1.572
  • Рума - број становника 2011: 30.076
  • Руцка - број становника 2011: 316


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

СУреди


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ТУреди


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ЋУреди


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

УУреди

  • Уб - број становника 2011: 6.191
  • Ужице - број становника 2011: 52.646
  • Умка - број становника 2011: 5.103
  • Уљма - број становника 2002: 3.923


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ФУреди

  • Футог - број становника 2011: 18.641


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ЦУреди


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ЧУреди

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

ШУреди

  • Шабац - број становника 2011: 53.919
  • Шид - број становника 2011: 14.893

Градска насеља на Косову и МетохијиУреди

У списку се налазе званични резултати пописа становништва 2011. године на Косову и Метохији (већи део српског становништва је бојкотовао попис)[3].

Насеља која су од 1948 до 1981. године имала статус градских насеља и разлози за губљење статусаУреди

  • Бајмок - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Батајница - изгубила статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Бежанија - изгубила статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Белошевац - изгубио статус самосталног насеља, сада део Крагујевца.
  • Бешка - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Бивоље - већи део насеља припојен граду Крушевцу почетком 80-их, а део који је остао самостално место губи статус градског насеља.
  • Велики Белаћевац - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Велики Мокри Луг - изгубио статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Ветерник - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Вишњица - изгубила статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Војловица - изгубила статус самосталног насеља, сада део Панчева.
  • Врдник - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Доња Грабовица - изгубио статус самосталног насеља, сада део Ваљева.
  • Горња Топоница - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Градац - изгубио статус самосталног насеља, сада део Ваљева.
  • Грачаница - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Грљан - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Жарково - изгубило статус самосталног насеља, сада део Београд.
  • Железник - изгубио статус самосталног насеља, сада део Београд.
  • Звечка - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Јабука - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Јајинци - изгубили статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Јањево - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Кличевац - изгубио статус самосталног насеља, сада део Ваљева.
  • Клупци - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Кнежевац - изгубио статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Коловрат - изгубио статус самосталног насеља, сада део Пријепоља.
  • Крњача - изгубила статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Кумодраж - изгубио статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Лазарица - већи део насеља припојен граду Крушевцу почетком 80-их, а део који је остао самостално место губи статус градског насеља.
  • Лозничко Поље - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Љубић - већи део насеља припојен насељу Чачак почетком 90-их, а део који је остао самостално место губи статус градског насеља.
  • Мали Мокри Луг - изгубио статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Мало Головоде - већи део насеља припојен граду Крушевцу почетком 80-их, а део који је остао самостално место губи статус градског насеља.
  • Малошиште - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Медошевац - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Миријево - изгубило статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Мужља - изгубила статус самосталног насеља, сада део Зрењанина.
  • Нова Пазова - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Пригревица - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Равна Река - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Ресник - изгубио статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Рипањ - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Сивац - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Станово - изгубило статус самосталног насеља, сада део Крагујевца.
  • Теферич - изгубио статус самосталног насеља, сада део Крагујевца.
  • Трбушани - већи део насеља припојен насељу Чачак почетком 90-их, а део који је остао самостално место губи статус градског насеља.
  • Челарево - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.

Остала насеља која немају статус градских насеља, а имају више од 5.000 становникаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Закон о територијалној организацији Републике Србије Архивирано 2008-01-03 на сајту Archive.today, Службени гласник 129-07, 29. децембар 2007.
  2. ↑ 2,0 2,1 http://media.popis2011.stat.rs/2012/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf
  3. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Косово 2011. Становништво- (подаци по насељима) на Косову Архивирано на сајту Wayback Machine (8. август 2014)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_градова_у_Србији&oldid=23272902”