Бор (град)
Бор је градско насеље и седиште града Бора и Борског округа у источној Србији. Према попису из 2022. у насељу је било 28.822 становника (према попису из 2011. било је 34.160 становника).
| Бор | |
|---|---|
 Бор- колаж слика (Панорама- поглед из ваздуха, Конак кнеза Милоша у Брестовачкој Бањи, Дом културе у Бору, Дампер у парк музеју, Хотел „Језеро" код Борског језера, Рударско-топионичарски басен Бор, Технички факултет у Бору) | |
 Застава Бора
 Грб Бора
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Борски округ |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2022. |  28.822 [1] |
| — густина | 605,25 ст./km2 |
| Агломерација | 40.845 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 04′ 33″ С; 22° 05′ 56″ И / 44.075865° С; 22.098835° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 353 m |
| Површина | 47,62 km2 |
.svg)  Бор Бор на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Александар Миликић (СНС) |
| Поштански број | 19210 19211 19212 19218 |
| Позивни број | 030 |
| Регистарска ознака | BO |
Бор је рударски и индустријски град са развијеном обојеном металургијом.
Град је основан 1945. године, а само насеље негде око 1800. године[2]. Плански је насељаван стручном радном снагом у време Југославије те је стога изузетно шароликог етничког састава.
ГеографијаУреди
У непосредној близини града су Брестовачке Бања, Борско језеро и планина Стол.
У граду Бор је један од највећих рудника бакра у Европи.
Бор има цивилни аеродром који тренутно нема активне комерцијалне летове[3]. Град Ниш је од Бора преко Зајечара и Књажевца удаљен 128km европским путем Е771, док је преко Параћина удаљен 192km европским путевима Е761 и Е75. Београд је удаљен 272 km путем Е761 и Е75.
Бор је удаљен око 30 km од Зајечара, 60 km од Неготина, око 60 km од Мајданпека и 120 km од Кладова.
Најближи гранични прелази су Ђердап 1 - Гвоздена Капија код Кладова са Румунијом и Вршка Чука код Зајечара са Бугарском.
ИсторијаУреди
Овај чланак је недовршен. |
У оквиру Римског царства, Бор је био у саставу провинције Горње Мезије, чији је главни град био Виминацијум (данашњи Костолац). Од четвртог до шестог века, град је био део Источно римског царства (Византије). Ова територија је затим променила много господара. Прво су је освојили Гепиди, а у њиховом поседу је остала до бугарског освајања. Затим је поново ушла у састав Византије, а потом и Краљевине Угарске.
Насеље Бор је настало уз рудник бакра који је 1903. године отворио Ђорђе Вајферт. Од тада Бор почиње нагло да се развија и расте. У периоду од 1933. до 1940. године Бор је добио ново насеље, Нова (Јужна) колонија, подигнута је болница и нова школа, а рудник је прерастао у један од највећих у Европи. Године 1931. имао је 4.749 становника[4]. Статус града Бор је добио тек након Другог светског рата, 30. маја 1947. године када је имао 11.000 становника. Овде се налази Народна библиотека Бор.
За проналажење борског рудишта су заслужни Феликс Хофман, Фрања Шистек и Ђорђе Вајферт. Хофман је крајем 1862. године почео тражити руде по источној Србији. После четрдесет година рада на рударству, успео је да пронађе борско рудиште. У борској цркви се налази фреска на којој се налазе три рудара у клечећем положају, који су творци рудника: Феликс Хофман (научни), Фрања Шистек (технички) и Ђорђе Вајферт (финансијски).
ДемографијаУреди
Према последњем попису из 2022. године у Бору је живело 28.822 становника што је за 5.338 мање (-15,63%) у односу на 2011. када је на попису било 34.160 становника. У насељу живи 23.821 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,46 година (41,93 код мушкараца и 44,89 код жена).[1]
Према подацима пописа из 2002. у насељу има 14.044 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године) али уз присуство великог броја нација и националних мањина.
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 80 | 75 | ||
| 80+ | 121 | 209 | ||
| 75—79 | 263 | 403 | ||
| 70—74 | 625 | 732 | ||
| 65—69 | 832 | 956 | ||
| 60—64 | 865 | 1.022 | ||
| 55—59 | 1.055 | 1.053 | ||
| 50—54 | 1.706 | 1.748 | ||
| 45—49 | 1.707 | 1.758 | ||
| 40—44 | 1.718 | 1.644 | ||
| 35—39 | 1.369 | 1.499 | ||
| 30—34 | 1.276 | 1.396 | ||
| 25—29 | 1.383 | 1.396 | ||
| 20—24 | 1.398 | 1.415 | ||
| 15—19 | 1.522 | 1.401 | ||
| 10—14 | 1.409 | 1.205 | ||
| 5—9 | 1.193 | 1.082 | ||
| 0—4 | 955 | 916 | ||
| Просек : | 36,5 | 38,2 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 15.920 | 4.912 | 9.631 | 580 | 701 | 96 |
| Женски | 16.707 | 3.721 | 9.629 | 2.078 | 1.217 | 62 |
| УКУПНО | 32.627 | 8.633 | 19.260 | 2.658 | 1.918 | 158 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 8.746 | 51 | 1 | 2.068 | 3.319 |
| Женски | 6.688 | 41 | 0 | 525 | 1.843 |
| УКУПНО | 15.434 | 92 | 1 | 2.593 | 5.162 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 320 | 225 | 472 | 82 | 497 |
| Женски | 90 | 64 | 878 | 370 | 216 |
| УКУПНО | 410 | 289 | 1.350 | 452 | 713 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 74 | 468 | 293 | 195 | 190 |
| Женски | 200 | 441 | 304 | 471 | 859 |
| УКУПНО | 274 | 909 | 597 | 666 | 1.049 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 154 | 1 | 0 | 336 | |
| Женски | 218 | 1 | 0 | 167 | |
| УКУПНО | 372 | 2 | 0 | 503 | |
ПривредаУреди
Године 1902. у Бору је пронађен рудни минерал ковелин, богат бакром. Откривање и даље истраживање лежишта финансирао је Ђорђе Вајферт, захваљујући коме се рудник убрзо почео развијати.
Привреда Бора и околине се од оснивања града базирала на рударству и преради обојених метала. Концепт Концепт привреде тадашње СФРЈ да се улаже у металску и прерађивачку индустрију оставио је трајни печат на град Бор и источну Србију. Изграђена је топионица капацитета од 140 хиљада тона бакра годишње, подигнута снажна флотација, а потом су уследила опсежна улагања у инфраструктуру: акумулација вештачког језера за потребе рударства и туризма и пратеће привредне гране. Прилив радне снаге је био обиман, па се број становника стално повећавао. Рударско топионичарски басен Бор (РТБ Бор) је достигао у једном моменту 22 хиљаде запослених. Економски врхунац града је био осамдесетих година 20. века када је постао концерн који је имао своја представништва у Немачкој и Сједињеним Америчким Државама. Деведесетих година 20. века, са распадом СФР Југославије, комбинат бакра долази у тешку економску ситуацију у којој се налази до 2010. године. Између 2000. и 2010. године, РТБ Бор је обилато помаган од субвенцијама и другим олакшицама због великог значаја за читав регион. У истом периоду, држава је покушала у два наврата да приватизује концерн и нађе партнера који би инвестирао у даљи напредак производње. Геолошка истраживања су потврдила да у околини Бора има богатих лежишта бакра и других метала што отвара могућности за привредни раст не само овог краја него читаве Србије. Рударско-топионичарски басен Бор је крајем 2018. године званично прешао у руке већинског власника "Зиђина" из Кине[8]
Лежиште бакраУреди
Лежиште бакра у Бору је једно од највећих, како балканских, тако и европских лежишта бакра. Од 1902. па све до 1959. године, из овог лежишта откопано је преко 30 милиона тона руде и добијено 1,05 милиона тона бакра. Бор је данас једини рудник бакра који је остао активан у бившој Југославији, са годишњом производњом од око 2 милиона тона руде, односно око 30.000 тона бакра. Осим бакра, из овог лежишта се добија у просеку око 800кг злата годишње.[9]
Месне заједницеУреди
Градско насеље Бор чини 12 месних заједница:[10]
- Месна заједница Брезоник (Козарачка улица 3)
- Месна заједница Север (улица Војске Југославије 19)
- Месна заједница Стари центар (улица Божина Јовановића 3)
- Месна заједница Старо Селиште (улица Албанске Споменице 13)
- Месна заједница Ново Селиште (улица Његошева 5а)
- Месна заједница Бакар (улица Моша Пијаде 76а)
- Месна заједница Рудар (улица Моша Пијаде 76)
- Месна заједница Младост (улица Црновршке бригаде 2)
- Месна заједница Напредак (улица Црновршке бригаде 36)
- Месна заједница Металург (улица Љубе Нешића 23)
- Месна заједница Нови центар (улица Добривоја Радосављевића Бобија 15)
- Месна заједница Слога (улица Ђорђа Симеоновића 2)
ОбразовањеУреди
У Бору постоји више основних и средњих школа, основна музичка школа и факултет.
Основне школе:[11]
- Основна школа „Вук Караџић"
- Основна школа „Свети Сава"
- Основна школа „Бранко Радичевић"
- Основна школа „Душан Радовић“ (раније "9. Српска ударна бригада")
- Основна школа "3. октобар"
- Основна музичка школа „Миодраг Васиљевић"
Основна и средња школа"
Средње школе:[12]
- Гимназија „Бора Станковић"
- Машинско-електротехничка школа
- Економско-трговинска школа
- Техничка школа
- Академија „Доситеј" - Медицинска школа (истурено одељење)
Факултет у Бору припада Београдском Универзитету:
СпортУреди
Побратимљени градовиУреди
Познате личностиУреди
- Слободан Божиновић (1947—2005) Један од најбољих хармоникаша у Србију и Влашко музици.
- Иван Гвозденовић (1978) фудбалски тренер, бивши играч и капитен Црвене звезде
- Александар Миљковић бивши фудбалер Партизана, а садашњи фудбалер Пјуника.
- Никола Трујић Бивши фудбалер Партизана,Војводине, Смедерева, Напредака из Крушеваца, Вождоваца, Телеоптика, и садашњи фудбалер Докса Катокопија.
- Бобана Момчиловић Величковић (1990—2020) Бивша репрезентивка Србије у стрељаштву.
РеференцеУреди
- ^ а б „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 28. 5. 2023.
- ^ „Историјски развој | Град Бор” (на језику: српски). Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ „Srbija dobija još jedan aerodrom! - Naši u svetu”. Архивирано из оригинала 15. 01. 2020. г. Приступљено 09. 02. 2020.
- ^ Мате Ујевић, Хрватска енциклопедија, трећи свезак, Загреб 1942. — страна 70
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ „Кинеска компанија преузима рудник Бор”. ин4с-Кинеска компанија преузима рудник Бор. Приступљено 19. 5. 2020.
- ^ „Рударско-топионичарски басен Бор”. званични веб сајт Рударско-топионичарског басена Бор. Архивирано из оригинала 22. 05. 2020. г. Приступљено 19. 5. 2020.
- ^ Месне заједнице bor.rs Приступљено 13. јануара 2022.
- ^ Основне школе у Бору osnovneskole.edukacija.rs Приступљено 14. јанура 2022.
- ^ Државне средње школе у Бору osnovneskole.edukacija.rs Приступљено 14. јанура 2022.
- ^ „Asocijacija rukometnih klubova superlige”.
ЛитератураУреди
- Јовановић, Божин; Ђурђевић, Миодраг (2005). Сто година борског рударства 1903-2003. Бор: Рударско-топионичарски басен Бор и Београд: "Мегатренд" универзитет примењених наука.
- Радуловић, Мирослав (2015). Бор у 500 слика: 1947—2009. Бор: Грађанска читаоница Европа у Бору
