Костолац

Костолац
Костолац;
	Термоелектрана Костолац А
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Град	Пожаревац
Градска општина	Костолац
Становништво
— 2011.	9569
— густина	980/км2
Географске карактеристике
Координате	44° 42′ 26″ СГШ; 21° 10′ 05″ ИГД / 44.707166° СГШ; 21.168° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	69 м
Површина	9,764 км2
	Костолац Костолац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	12208
Позивни број	012
Регистарска ознака	ПО

Костолац је градско насеље и седиште градске општине Костолац која се налази у саставу града Пожаревца у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 9569 становника. На месту данашњег Костолца се налазио важан римски град Виминацијум. Костолац је центар Стига, а у његовој околини се налазе термоелектране и рудници угља.

ДемографијаУреди

У насељу Костолац је 2002. живело 6973 пунолетна становника на 3186 домаћинстава (2,92 члана по домаћинству), а просечна старост становништва је била 35,7 година (34,8 код мушкараца и 36,6 код жена).

Ово насеље је углавном насељено Србима.

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	2.946
1953.	4.332
1961.	4.981
1971.	6.678
1981.	9.274
1991.	10.365	9.993
2002.	9.313	9.631
2011.	9.569

Етнички састав према попису из 2011.‍^[2]

Срби	6.284	65,67%
Роми	2.245	23,46%
Македонци	40	0,42%
Хрвати	33	0,34%
Црногорци	21	0,22%
Мађари	17	0,17%
Словенци	17	0,17%
Власи	13	0,14%
Немци	10	0,10%
Румуни	9	0,09%
Југословени	8	0,08%
Муслимани/Бошњаци	7	0,07%
Руси	2	0,02%
Бугари	1	0,01%
непознато/неизјашњени	819	8,55%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	38	57
80+	35	54
75—79	70	132
70—74	163	198
65—69	186	227
60—64	171	228
55—59	186	213
50—54	324	336
45—49	402	389
40—44	329	310
35—39	307	340
30—34	283	288
25—29	345	310
20—24	382	365
15—19	365	365
10—14	330	345
5—9	313	304
0—4	306	317
Просек :	34,8	36,6

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.165	1.423	1.573	1.886	2.789	3.178	3.186

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	712	773	596	684	224	104	44	22	8	19	2,92

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.586	1.004	2.297	134	136	15
Женски	3.812	722	2.300	574	201	15
УКУПНО	7.398	1.726	4.597	708	337	30

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.026	14	0	1.120	69
Женски	1.139	9	0	321	92
УКУПНО	3.165	23	0	1.441	161
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	501	26	28	31	28
Женски	139	6	91	186	10
УКУПНО	640	32	119	217	38
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	6	15	24	21
Женски	4	8	14	73	117
УКУПНО	5	14	29	97	138
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	19	0	0	123
Женски	20	0	0	49
УКУПНО	39	0	0	172

Костолачка култураУреди

Простирање Костолачке културе

Костолачка култура је енеолитска култура, која назив добија по археолошком локалитету код Костолца, а област коју обухвата је шира од познатије Баденске културе, јер захвата Карпатски басен, Централнобалканско подручје и румунско Подунавље. Милоје Васић је 1906. и 1908. публиковао налазе из Костолца, али и налазе исте културе из Прахова и Винче. Костолачка култура, насупрот свом генетском претходнику - Баденској култури, гради солидне надземне објекте, трајније природе, које обнавља више пута. Куће су правоугаоне и велике. У начину градње се наслеђују познонеолитске традиције. Под је масиван, набијен, углачан, зидови су од плетера, вертикалних стубова облепљени блатом. Архитектура је прилагођена конфигурацији терена.

Примењује се скелетно сахрањивање и кремација. Код скелетног је реч о згрченцима у раци, а код кремације пепео је или у урни или се спаљени остаци стављају у јаму и покривају поклопцем. Керамичке посуде карактеристичнеза костолачку културу су:

Зделе - калотасте и без дна, коничне, профилисане
Шоље са тракастом дршком
Фишбуте нем. Fischbutte - судови елипсоидног облика

Орнаментика је носилац стила, веома је специфична. Новину представља појава нем. Furchenstich технике, формирају се уже или шире траке трзајем шиљастог инструмента, који се употпуњује белом инкрустрациом (висећи троуглови, цик-цак линије, полумесечасти зарези итд).

Носиоци ове културе углавном су се бавили земљорадљом и сточарством. Узгајају се пшеница и јечам, гаје се (овца и говече). Металургија стагнира .^[4]

СпортУреди

ФК Рудар Костолац, основан 1933. и тренутно се такмичи у Српској лиги Запад.
РК Рудар Костолац, основан 1970. и тренутно се такмичи у Суперлиги Србије.

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
^ Праисторија југословенских земаља, Енеолит, Сарајево, 1979—1986.

Спољашње везеУреди

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[4] Праисторија југословенских земаља, Енеолит, Сарајево, 1979—1986.

[1]

[2]

[3]

[4]