Стуб

Стуб је архитектонско-грађевински дрвени, метални, камени или зидани вертикални подупирач ваљкастог облика који преноси терет надграђен на чврсту подлогу.^[1] Другим речима, стуб је компресиони члан. Термин стуб се посебно односи на велику округлу потпору (осовину стуба) са капителом^[2]^[3] и базом или постољем^[4] који је начињен од камена или изгледа тако.^[5]^[6] Стуб може имати и квадратни или полигонални пресек или другачији. Посебне врсте стубова су стубац,^[7]^[8] каријатида^[9]^[10]^[11] и дирек, док су стубу блиски пилон и пиластер. Да би се остварила инжењерска решења отпорна на ветар или земљотресе, стубови могу бити дизајнирани да се одупиру бочним силама. Други компресиони чланови се такође често називају „стубовима” због сличних стресних услова. Стубови се често користе за подупирање греда или лукова на којима почивају горњи делови зидова или таваница. У архитектури се „стуб” односи на такав структурни елемент који такође има одређене пропорционалне и декоративне карактеристике. Стуб може бити и декоративни елемент који није неопходан за структуралне сврхе. Многи стубови су „заручени”, тј. чине део зида.

Основни делови стуба

су стопа, стабло и капител. Поред тога, стубови могу имати много другим мањих делова, од којих су неки само због питања лепоте.

Стуб не сме да превазилази две висине, а висина треба да буде већа од 15 ширина стуба.

Објашњење

Стуб у српском језику означава све врсте пресека^[1]. Док се у хрватском језику користе термини стуб за квадратни пресек а ступ за само кружни пресек, у српском језику се облик ступ не употребљава^[1]^[12].

Поред основног значења стуба срећу се и следећи појмови:

Стубац је масивни стуб најчешће квадратног пресека.
Каријатида је стуб у облику женске фигуре.
Дирек је традиционалан назив за дрвене стубове у народном градитељству.
Пилон масивни стуб најчешће квадратног пресека и прислоњен уз зид.
'Пиластер'. ISBN 0-442-02462-2. . или „полустуб“ јесте избочина у зиду, која само спреда изгледа као стуб, док је суштински део зидне конструкције.^[13]^[14]^[15]^[16]

Постоје и слободно стојећи стубови (нпр. Слободно стојећи стуб Марка Аурелија у Риму), који имају исту улогу као скулптуре, тј. то су чисто уметничка дела.

Историјат

Први стубови се јављају још у неолиту као дрвени, необрађени или обрађени елементи који имају улогу носача кровне греде.

Прави камени стубови јављају се у Старом Египту (Имхотеп око 2600. п. н. е.) и они већ имају препознатљиве облике лотоса, папируса, палме или снопа прућа. У својим храмовима Египћани граде хипостилне дворане (грч.: hypo = под, испод, i stulos = стуб - „подупрт стубовима"), значи дворане испуњене масивним ступовима који су у основи шири у пресеку. На неким храмовима користе стубове без стопе и капитела како би изгледали виткији, а њихов утисак је несвакидашњи.

Минојски дрвени ступови (нпр. Палата у Кнососу) на Криту били су сужени при дну, за шта се веровало да је због тежње за утиском прозрачности грађевине. Данас се сматра да је су они произашли из потреба боље сеизмичке постојаности.

Персијски стубови имали су капителе с комбинацијом две истоветне животиње, а досезали су и 30 м у висину (Персеполис).

Врхунац занимања за стуб јавља се у Старој Грчкој, где се према стубу одређује стил градње. Тако настају Дорски ред, Јонски ред и Коринтски ред. Последњи ће, као најкитњастији, посебно бити привлачан старим Римљанима.

Стуб је имао значајну улогу и у каснијим епохама (византијска архитектура, романика, готика, ренесанса, барок), где су коришћена искуства древних стубова.

Остале врсте стубова

У новије време стубови се изграђују и за друге намене:

Електрични стуб за који се користи и одомаћени назив „бандера“ служи за придржавање електричних проводника односно за електрификацију.
Телефонски стуб се такође назива „бандера“ а служи за развођење телефонских водова.
Стубови се користе и као носачи ТВ антена, ТВ предајника, радио предајника или предајника мобилне телефоније.

Збирка слика

Египатски стубови масивног вида
Дорски стуб са канелурама
Слободно стојећи стуб Марка Аурелија у Риму
Бинбирдирек („Хиљаду и један стуб“), византијски подземни резервоар за воду у Константинопољу

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в Речник Матице српске
^ Architectural Elements, Emory University http://www.samothrace.emory.edu/visualizing-the-sanctuary/entering-the-sanctuary/architectural-elements. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) Архивирано 2016-03-16 на сајту Wayback Machine
^ „Architectural Elements | Samothrace”. Архивирано из оригинала 2016-03-16. г. Приступљено 2016-11-02.
^ „Column - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. Merriam-webster.com. 2012-08-31. Архивирано из оригинала 2013-10-04. г. Приступљено 2013-07-04.
^ Mani, B. R. (2012). Sarnath : Archaeology, Art and Architecture. Archaeological Survey of India. стр. 60.
^ Majumdar, B. (1937). Guide to Sarnath. стр. 41.
^ Abbett, Robert W. (1957). American Civil Engineering Practice. III. New York: John Wiley & Sons. стр. 26—32.
^ Urquhart, Leonard Church (1959). Civil Engineering Handbook (4th изд.). New York: McGraw-Hill Book Company. стр. 8—75.
^ Καρυᾶτις in Bailly, Anatole (1935) Le Grand Bailly: Dictionnaire grec-français, Paris: Hachette
^ Hersey, George (1988). The Lost Meaning of Classical Architecture. MIT Press. стр. 69. . Cambridge, MA, 1998
^ Alderman, Liz (7. 7. 2014). „Acropolis Maidens Glow Anew”. The New York Times. Приступљено 9. 7. 2014.
^ # Dr. M. Prelog, Prof. J. Damjenov, Prof. R. Ivanović, Likovne umjetnosti Zagreb 1963.
^ Smith, Fred; Cartmill, Matt (20. 9. 2011). The Human Lineage. John Wiley & Sons. стр. 601. ISBN 978-1118211458.
^ Wittkower, Rudolf (1940). „Alberti's Approach to Antiquity in Architecture”. Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. London: Warburg Institute. 4 (1/2: Oct., 1940 - Jan., 1941): 3. JSTOR 750120. S2CID 195049595. doi:10.2307/750120.
^ Ching, Francis D. K (1995). A Visual Dictionary of Architecture. стр. 266. . Van Nostrand Reinhold Company. ,.
^ Mark Jarzombek, „Pilaster Play” (PDF), Thresholds, 28 (Winter 2005): 34—41

Литература

Chisholm, Hugh, ed. (1911). Engaged Column (11th изд.). . Encyclopædia Britannica. 9 . Cambridge University Press. pp. 404–405.
Stierlin, Henri The Roman Empire: From the Etruscans to the Decline of the Roman Empire, TASCHEN, 2002
Alderman, Liz (7 July 2014). "Acropolis Maidens Glow Anew". The New York Times. Retrieved 9 July 2014.
Stokstad, Marilyn; Cothren, Michael (2014). Art History (Volume 1 ed.). New Jersey: Pearson Education, Inc. p. 110.
Arnold, Dieter. The encyclopedia of ancient Egyptian architecture. Cairo: American University in Cairo Press, 2003.
Fletcher, Banister; Cruickshank, Dan, Sir Banister Fletcher's a History of Architecture (20th изд.). Architectural Press. 1996. ISBN 0-7506-2267-9. Непознати параметар |DUPLICATE_url= игнорисан (помоћ). 1996 (first published 1896). . Cf. Part One, Chapter 3.
Hill, Marsha (2007). Gifts for the gods: images from Egyptian temples. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 9781588392312.
—— (1921). The Palace of Minos: a comparative account of the successive stages of the early Cretan civilization as illustrated by the discoveries at Knossos. Volume I: The Neolithic and Early and Middle Minoan Ages. Архивирано из оригинала 06. 01. 2013. г. Приступљено 18. 06. 2019.
Sir Arthur Evans, 1921–35. The Palace of Minos: A Comparative Account of the Successive Stages of the Early Cretan Civilization as Illustrated by the Discoveries at Knossos, 4 vols. in 6 (reissued 1964).
James Bettley and Nikolaus Pevsner , Essex. The buildings of England. Yale University Press. 2007.
William Chambers (1973), Chambers's encyclopaedia, Volume 1, International Learning Systems Corp
Lockwood, Luke Vincent (1913). The Furniture Collectors' Glossary. Walpole Society. „ARCATURE . — A small arcade formed by a series of little arches. It may be blind or open.”
Lemoine, B. Les Passages Couverts. ISBN 9782905118219. . Paris: Délégation à l'action artistique de la ville de Paris [AAVP], 1990. .
Mitchell, I., Tradition and Innovation in English Retailing, 1700 to 1850, Routledge, Oxon
Byrne-Paquet, L. The Urge to Splurge: A Social History of Shopping. ECW Press. стр. 92—95. . Toronto, Canada,
Pevsner, N. (1979). A History of Building Types. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01829-4.
Goy, R.J. (2015). Florence: A Walking Guide to Its Architecture. Yale University Press.
Codini, E.K. (ed), Architettura a Pisa nel Primo Periodo Mediceo, Gangemi, 2003.
Sassatelli, R., Consumer Culture: History, Theory and Politics, Sage, 2007, p. 27; Although the author specifically names Piccadilly Arcade, it is possible that she intended Burlington Arcade in Piccadilly.
„Part 1: 1880-1913”. arcade (на језику: енглески). 2019-02-22. Приступљено 2020-04-26.
Mitchell, I., Tradition and Innovation in English Retailing, 1700 to 1850, Routledge, Oxon, p. 140
Byrne-Paquet, L. The Urge to Splurge: A Social History of Shopping. ECW Press. стр. 90—93. . Toronto, Canada,
Bogdanov, I.A. , Bolshoi Gostiny dvor v Peterburge. SPb, 2001
„Market Arcade”. Visit Buffalo Niagara (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-30.
Sommer, Mark (18. 2. 2017). „European-like Market Arcade is a 'show stopper'”. Buffalo News (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-30.
Mumcuoglu, Madeleine; Garfinkel, Yosef (2021). „Royal Architecture in the Iron Age Levant”. Jerusalem Journal of Archaeology. Hebrew University of Jerusalem. 1 (1): 450–481 [464–472]. doi:10.52486/01.00001.15 (неактивно 16. 3. 2025). Приступљено 16. 12. 2021.
„Can royal architecture prove biblical Judah was a kingdom?”. Rossella Tercatin for The Jerusalem Post. 21. 11. 2021. Приступљено 16. 12. 2021.
Brown, Percy (1959). Indian Architecture (Buddhist And Hindu). стр. x.
John James. The Creation of Gothic Architecture – an Illustrated Thesaurus: The Ark of God. . vols. 5, London and Hartley Vale, 2002/2008.
Gradidge, Roderick (1981). Edwin Lutyens: Architect Laureate. London: George Allen and Unwin. ISBN 0-04-720023-5.
„archsculptbooks.com”. Архивирано из оригинала 7. 7. 2011. г. Приступљено 29. 12. 2016.
„Fallen Caryatid Carrying Her Stone”. The Collection Online. Metropolitan Museum of Art. Приступљено 29. 1. 2015.
Heinlein, Robert A. (1961). Stranger in a Strange Land. Putnam. ISBN 978-0-441-79034-0.
Bresc-Bautier, Geneviève (2008). The Louvre, a Tale of a Palace (на језику: енглески). Musée du Louvre Éditions. ISBN 978-2-7572-0177-0.

Спољашње везе

[П-1] а ^б ^в Речник Матице српске

[2] Architectural Elements, Emory University http://www.samothrace.emory.edu/visualizing-the-sanctuary/entering-the-sanctuary/architectural-elements. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) Архивирано 2016-03-16 на сајту Wayback Machine

[3] „Architectural Elements | Samothrace”. Архивирано из оригинала 2016-03-16. г. Приступљено 2016-11-02.

[4] „Column - Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. Merriam-webster.com. 2012-08-31. Архивирано из оригинала 2013-10-04. г. Приступљено 2013-07-04.

[BRM-5] Mani, B. R. (2012). Sarnath : Archaeology, Art and Architecture. Archaeological Survey of India. стр. 60.

[6] Majumdar, B. (1937). Guide to Sarnath. стр. 41.

[7] Abbett, Robert W. (1957). American Civil Engineering Practice. III. New York: John Wiley & Sons. стр. 26—32.

[8] Urquhart, Leonard Church (1959). Civil Engineering Handbook (4th изд.). New York: McGraw-Hill Book Company. стр. 8—75.

[9] Καρυᾶτις in Bailly, Anatole (1935) Le Grand Bailly: Dictionnaire grec-français, Paris: Hachette

[10] Hersey, George (1988). The Lost Meaning of Classical Architecture. MIT Press. стр. 69. . Cambridge, MA, 1998

[11] Alderman, Liz (7. 7. 2014). „Acropolis Maidens Glow Anew”. The New York Times. Приступљено 9. 7. 2014.

[ПР-12] # Dr. M. Prelog, Prof. J. Damjenov, Prof. R. Ivanović, Likovne umjetnosti Zagreb 1963.

[13] Smith, Fred; Cartmill, Matt (20. 9. 2011). The Human Lineage. John Wiley & Sons. стр. 601. ISBN 978-1118211458.

[wittLBAP-14] Wittkower, Rudolf (1940). „Alberti's Approach to Antiquity in Architecture”. Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. London: Warburg Institute. 4 (1/2: Oct., 1940 - Jan., 1941): 3. JSTOR 750120. S2CID 195049595. doi:10.2307/750120.

[15] Ching, Francis D. K (1995). A Visual Dictionary of Architecture. стр. 266. . Van Nostrand Reinhold Company. ,.

[16] Mark Jarzombek, „Pilaster Play” (PDF), Thresholds, 28 (Winter 2005): 34—41

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]