Браничевски управни округ
Браничевски управни округ се налази у источном делу Републике Србије.
Браничевски управни округ | |
---|---|
Држава | Србија |
Регион | Јужна и источна Србија |
Историјске области | Звижд, Клисура, Млава, Пожаревачка Морава, Стиг, Хомоље |
Админ. центар | Пожаревац |
Површина | 3.865 km2 |
Становништво | 2022.[1] |
— број ст. | 156.367 |
— густина ст. | 40,46 ст./km2 |
Позивни број | +381 (0)12 |
Општине и градови | 8 Велико Градиште Голубац Жабари Жагубица Кучево Мало Црниће Петровац на Млави Град Пожаревац (Костолац, Пожаревац) |
Број насеља | 189 (4 градских и 185 сеоска) |
Званични веб-сајт |
Седиште округа је градско насеље Пожаревац, позната раскрсница путева, кроз који и данас воде бројне саобраћајнице. Има укупно 183.625 становника (попис 2011). Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 156.367 становника[1]
Средином XIX века, у време осамостаљивања српске државе, Пожаревац постаје, поред Крагујевца, друга престоница кнеза Милоша Обреновића. Кнез Милош Обреновић је још за живота подигао себи, у Пожаревцу, споменике:
- Саборну цркву (1819. године), конак - дворац (1825. Године)
- нову чаршију (1827. Године) и
- ергелу Љубичево (1860. године).
Културне знаменитости Браничевског округа су:
- Виминацијум, Костолац
- Народни музеј у Пожаревцу (први саграђен након београдског)
- Етно парк Тулба (јединствени музеј у природи)
- Галерија слика Милене Павловић-Барили (познате сликарке и песникиње надреализма)
- Манастири Рукумија, Сестрољин. Туман, Брадача, Заова, Горњак, Витовница, Нимник
- Голубачки Град, СО Голубац
- Краку лу Јордан, с. Волуја СО Кучево
Природне знаменитости Браничевског округа су:
- пећине у СО Кучево: пећина Церемошња, пећина Равништарка, Дубочка пећина, Шевичка пећина
- врело реке Млаве, Жагубица
- Крупајско врело, Крепољин
- Горњачка клисура
Привредни капацитети овог округа концентрисани су у близини градова Пожаревац и Костолац.
Начелник округа је био Горан С. Петровић (одлуком Владе Републике Србије од 28. јуна 2007. године). Садашњи начелник округа је Александар Ђокић (постављен Решењем Владе РС број 119-8806/2013 од 16.10.2013. године)
Територијална организација
уредиБраничевски управни округ чини један град и седам општина:
Грб | Општина/град | Седиште | Површина (km²)[2] | Становништво (2022)[3] | Број насеља[2] |
---|---|---|---|---|---|
Пожаревац | Пожаревац | 477 | 68.648 | 27 | |
Велико Градиште | Велико Градиште | 344 | 15.455 | 26 | |
Голубац | Голубац | 367 | 6.599 | 24 | |
Жабари | Жабари | 264 | 9.261 | 15 | |
Жагубица | Жагубица | 760 | 9.712 | 18 | |
Кучево | Кучево | 721 | 11.806 | 26 | |
Мало Црниће | Мало Црниће | 269 | 8.986 | 19 | |
Петровац на Млави | Петровац на Млави | 655 | 25.900 | 34 | |
Браничевски управни округ | Пожаревац | 3.857 | 156.367 | 189 |
Демографија
уредиПрема последњем попису становништва из 2022. у Браничевском управном округу живело је 156.367 становника што је за 27.258 мање (-14,84%) у односу на попис из 2011. године када је било 183.625 становника. Етничку већину чине Срби, а од мањина издвајају се Власи, Роми и Румуни.
Највећа насеља
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ а б „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
- ^ а б „Општине и региони у Републици Србији” (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику Србије. 2020. Приступљено 04. 02. 2024.
- ^ а б „Национална припадност : подаци по општинама и градовима — Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Републички завод за статистику Србије. 2023. Приступљено 04. 02. 2024.
- ^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 04. 02. 2024.