Отворите главни мени

Кучево је градско насеље и седиште истоимене општине у Браничевском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 3.944 становника.

Кучево
Zapis-0016-Kucevo 20150204 051.jpg
Црква Светог Вазнесења Господњег, сакрални објекат
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБраничевски
ОпштинаКучево
Становништво
 — 2011.Пад 3.944
Географске карактеристике
Координате44°28′42″ СГШ; 21°40′07″ ИГД / 44.47844° СГШ; 21.66860° ИГД / 44.47844; 21.66860Координате: 44°28′42″ СГШ; 21°40′07″ ИГД / 44.47844° СГШ; 21.66860° ИГД / 44.47844; 21.66860
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина156 м
Кучево на мапи Србије
Кучево
Кучево
Кучево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број12240
12241
Позивни број012
Регистарска ознакаPO
Крак Лу Јордан, археолошко место

Географске одликеУреди

Погрешно се сматра срцем Хомоља јер се налази у Звижду, невеликој равници у долини реке Пек. Хомоље је суседна планинска област, са центром у Жагубици. Према последњем попису из 2002. године, Кучево има 4.506 становника. За педесет година у другој половини XX века, број становника се повећао за 1.330 (на попису из 1948. године евидентирано је 3.176 становника). Становништво је етнички мешовито, а на последњем попису било је 4.199 Срба, 143 Влаха, 7 Југословена, 5 Рома, 15 Румуна, а 86 становника се није изјаснило у погледу етничке припадноси.

Кроз ово мало место које краси чист планински ваздух, пошто се налази на висини од 700 метара, врло често туристи из удаљених крајева долазе на краћи одмор. У близини је пећина Церемошња и висораван Кисела вода. У августу месецу сваке године се одржава смотра изворног народног стваралаштва источне Србије, „Хомољски мотиви“.[1]

ИсторијаУреди

Некада су стари љубитељи злата испирали у долини Пека злато које се сливало са врха Мајданпечке висоравни.

У 15. веку Турци су протерали сав српски живаљ који је био стопроцетни у оближњу Румунију.

Након 300-350 година из Румуније су се вратили на дедовину староседеоци Хомољског краја задржавши романизовани дијалект румунског језика. Данас се они називају Власима и чине етно групу са паганским неишчишћеним српским обичајима и претежно су настањени у селима око Кучева, а и шире.

Овде се налазе Црква Светог Вазнесења у Кучеву, Стадион Миодраг Мики Станојевић, Воденица Мишића у Кучеву и Родна кућа народног хероја Слободана Јовића у Кучеву.
Овде се налази Запис липа код цркве (Кучево).

ДемографијаУреди

У насељу Кучево живи 3637 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,8 година (39,4 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 1622 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,78 (попис 2002).

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

 
Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.176
1953. 3.751
1961. 3.956
1971. 4.441
1981. 5.051
1991. 4.846 4.454
2002. 4.506 5.302
2011. 3.944
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
4.199 93,18 %
Власи
  
143 3,17 %
Црногорци
  
17 0,37 %
Румуни
  
15 0,33 %
Хрвати
  
8 0,17 %
Југословени
  
7 0,15 %
Бугари
  
6 0,13 %
Роми
  
5 0,11 %
Муслимани
  
5 0,11 %
Мађари
  
5 0,11 %
Македонци
  
4 0,08 %
Бошњаци
  
3 0,06 %
Руси
  
2 0,04 %
непознато
  
49 1,08 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познати КучевциУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Данас почињу 46. Хомољски мотиви („Вечерње новости“, 26. август 2013)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди