Отворите главни мени

Млава је река у Србији. Дугачка је 158 km и десна је притока Дунава. Пловна je последњиx 3km.

Млава
Reka Mlava02.JPG
Поглед с градског моста у Петровцу
Опште информације
Дужина158 km
Басен17.830 km2
Пр. проток10 ​m3s
СливЦрноморски
Пловностпоследњиx 3km
Водоток
УшћеДунав
Географске карактеристике
Држава/е Србија
НасељаПожаревац, Костолац
ПритокеВитовница, Крупаја

Садржај

НастанакУреди

 
Жагубичко врело

Млава настаје као Тисница у Кучајским планинама у источној Србији, под врхом Велики Крш. Река тече на север и протиче поред источних падина планине Бељаница, кроз скоро ненасељено подручје. Након што стигне до Хомоља, у Тисницу се на висини од 320 m улива јако Жагубичко врело и од те тачке река је надаље позната као Млава. Мерећи од Жагубичког врела, река је дугачка 232 km.

ЕтимологијаУреди

Име реке Млаве потиче из прасловенскеог језика, од ријечи млава, што значи немир, бука вика.

Горњи токУреди

Млава на почетку тече ка североистоку, али се брзо окреће ка северу. Протиче поред Жагубице, центра регије, и села Изварица (где са десне стране прима Јошаничку реку), Рибаре, Сиге и Ладне Воде.

У овом делу, Млава је пробила дугу Горњачко-рибарску клисуру, која потиче од Рибара, затим се шири у Крепољинско проширење (где се налази село Крепољин) и опет се сужава. Избивши на крају клисуре код села Ждрело близу манастира Горњак, Млава напушта Хомољски регион.

Средњи токУреди

У овом делу долина Млаве се шири како река протиче поред села Шетоње, где са леве стране прима притоке Мето и Шетоњску реку, Мало Лаоле (са десне стране Бистричка река), Велико Лаоле и стиже до градића Петровац на Млави, центра регије Млава. Река наставља на север, пролази поред села Каменово, Трновче и Рашанац и улази у равничарски регион Стиг.

Доњи токУреди

 
Ушће Топле Млаве

У доњем току Млава постаје пловна река при ушћу и дели се у много паралелних токова и изазива честе поплаве, па иако се много насеља налази близу реке, ниједно није на њеној обали. Села која се налазе близу Млаве су: Велико Село, Топоница, Калиште, Мало Црниће, Велико Црниће, Салаковац, Трњане, Набрђе, Бубушинац и Брадарац. У овом делу се у Млаву уливају њене две највеће притоке Чокордин са леве стране и Витовница са десне. Један рукавац Млаве протиче неколико километара од Пожаревца.

Последња два насеља на току Млаве су село Дрмно и градић Костолац. У оба места се налазе рудници угља и налазе се у центру Костолачког басена. Млава не утиче у главно корито Дунава, већ у његов јужни рукавац Дунавац на висини од 65 m, који окружује мочварна ада Острво, највеће острво у Србији. У кишовитим годинама Млава се пробије кроз средину острва и подели га на два дела. Неки географи називају овај систем Могила, док се Дунавац сматра финалним делом тока Млаве, све док се он не врати назад у Дунав, источно од туристичког одмаралишта Рам.

 
Мапа басена

КарактеристикеУреди

Слив Млаве заузима површину од 17.830 km² и припада сливу Црног мора. Просечан проток у години на ушћу Млаве је 10 m³/s. Велики потенцијал Млаве за производњу електричне енергије у Горњачко-рибарској клисури је неискоришћен. Брана би такође помогла да се спрече поплаве ниже од вештачког језера које би било створено.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди