Витовница је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 246 становника. Витовница је родни крај познатог српског духовника архимандрита Тадеја.

Витовница
Vitovnica severoistok.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБраничевски
ОпштинаПетровац на Млави
Становништво
 — 2011.Раст 246
Географске карактеристике
Координате44°22′38″ СГШ; 21°31′49″ ИГД / 44.3772° СГШ; 21.5303° ИГД / 44.3772; 21.5303Координате: 44°22′38″ СГШ; 21°31′49″ ИГД / 44.3772° СГШ; 21.5303° ИГД / 44.3772; 21.5303
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина428 м
Витовница на мапи Србије
Витовница
Витовница
Витовница на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број012
Регистарска ознакаPT

ИсторијаУреди

Наводи се 1867. године да парохију Витовницу чине, поред истоименог села са 77 кућа и Мељница (са 260 кућа), Стамница (са 210) и Бистрица (са 122). Што укупно чини тада 669 кућа. За место се каже да је претежно насељено Власима, попут и других у околини. Земља је неплодна звана лапорача. Живи се од шуме коју сељаци секу и продају неконтролисано. Филоксера је пре 1895. године уништила тамошње винограде.[1]

Новембра 1902. године од општине Стамнице, настале су раздвајањем две - Стамница и Витовница. Било је то по жељи његових становника.[2] Витовница је имала у то време скоро 500 становника. Поштар сеоски Петар Лалић је свакодневно преносио пола века (1934) пошту између Витовнице и 11 километара удаљеног Петровца (на Млави).[3]

Школа коју је 1861. године подигао истоимени манастир, је пре 1896. године била затворена (између 1860-1870).[4] Затим је поново прорадила школа, у којој је 1881. године постављена као привремена "учитељка" Персида Јанковић. Затворена је школа 1880. године као "најгора" у срезу. Министар је по затварању школа премештао учитеље одатле, а долазили су незванично оболели учитељи и ту им је било прибежиште.[5] Постављен је 1892. године за учитеља сва четири разреда Велимир Павловић, и ту остао до 1893. године. Умро је месни учитељ Милић Симовић почетком 1894. године, три месеца касније и његов колега Михаило Илић. Уместо Ружице Поповић, колегиница Јелисавета Буквић долази у место 1896. године, а Зорка Тодоровић предаје другом разреду у Витовници 1898. године. Нова витовничка школа је отворена 1904. године, заслугом председника општине Драгутина Јанковића.[6] Године 1904. прво ради манастирски игуман Методије Михајловић. Витановачку децу је до 1906. године учио Сава Димитријевић. У школи 1906. почиње да ради Душан Кострешић, "турски поданик" из места Шљеготин у Босни. Учитељ Душан 1907. године постаје стални, а напушта катедру пред рат 1914. године.

Црква православна је посвећена празнику Велика Госпојина, када се око ње одржава сабор.[7]

ДемографијаУреди

У насељу Витовница живи 148 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,6 година (52,0 код мушкараца и 57,1 код жена). У насељу има 71 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,35.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[8]
Година Становника
1948. 535
1953. 522
1961. 467
1971. 425
1981. 352
1991. 319 244
2002. 167 263
2011. 246
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Власи
  
76 45,50 %
Срби
  
67 40,11 %
Румуни
  
1 0,59 %
Македонци
  
1 0,59 %
непознато
  
2 1,19 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ "Тежак", Београд 1895. године
  2. ^ "Полицијски гласник", Београд 1902-1903. године
  3. ^ "Правда", Београд 1934. године
  4. ^ "Просветни гласник", Београд 1896. године
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1899. године
  6. ^ "Просветни гласник", Београд 1904. године
  7. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди