Витовница
Витовница је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 246 становника. Витовница је родни крај познатог српског духовника архимандрита Тадеја.
Витовница | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Браничевски |
| Општина | Петровац на Млави |
| Становништво | |
| — 2011. |  246 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 22′ 38″ С; 21° 31′ 49″ И / 44.3772° С; 21.5303° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 428 m |
.svg)  Витовница Витовница на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 012 |
| Регистарска ознака | PT |
Историја
уредиНаводи се 1867. године да парохију Витовницу чине, поред истоименог села са 77 кућа и Мељница (са 260 кућа), Стамница (са 210) и Бистрица (са 122). Што укупно чини тада 669 кућа. За место се каже да је претежно насељено Власима, попут и других у околини. Земља је неплодна звана лапорача. Живи се од шуме коју сељаци секу и продају неконтролисано. Филоксера је пре 1895. године уништила тамошње винограде.[1]
Новембра 1902. године од општине Стамнице, настале су раздвајањем две - Стамница и Витовница. Било је то по жељи његових становника.[2] Витовница је имала у то време скоро 500 становника. Поштар сеоски Петар Лалић је свакодневно преносио пола века (1934) пошту између Витовнице и 11 километара удаљеног Петровца (на Млави).[3]
Школа коју је 1861. године подигао истоимени манастир, је пре 1896. године била затворена (између 1860-1870).[4] Затим је поново прорадила школа, у којој је 1881. године постављена као привремена "учитељка" Персида Јанковић. Затворена је школа 1880. године као "најгора" у срезу. Министар је по затварању школа премештао учитеље одатле, а долазили су незванично оболели учитељи и ту им је било прибежиште.[5] Постављен је 1892. године за учитеља сва четири разреда Велимир Павловић, и ту остао до 1893. године. Умро је месни учитељ Милић Симовић почетком 1894. године, три месеца касније и његов колега Михаило Илић. Уместо Ружице Поповић, колегиница Јелисавета Буквић долази у место 1896. године, а Зорка Тодоровић предаје другом разреду у Витовници 1898. године. Нова витовничка школа је отворена 1904. године, заслугом председника општине Драгутина Јанковића.[6] Године 1904. прво ради манастирски игуман Методије Михајловић. Витановачку децу је до 1906. године учио Сава Димитријевић. У школи 1906. почиње да ради Душан Кострешић, "турски поданик" из места Шљеготин у Босни. Учитељ Душан 1907. године постаје стални, а напушта катедру пред рат 1914. године.
Црква православна је посвећена празнику Велика Госпојина, када се око ње одржава сабор.[7]
Демографија
уредиУ насељу Витовница живи 148 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,6 година (52,0 код мушкараца и 57,1 код жена). У насељу има 71 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,35.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 3 | ||
| 80+ | 7 | 12 | ||
| 75—79 | 6 | 9 | ||
| 70—74 | 9 | 8 | ||
| 65—69 | 11 | 8 | ||
| 60—64 | 9 | 9 | ||
| 55—59 | 5 | 10 | ||
| 50—54 | 1 | 2 | ||
| 45—49 | 3 | 2 | ||
| 40—44 | 4 | 4 | ||
| 35—39 | 4 | 4 | ||
| 30—34 | 0 | 2 | ||
| 25—29 | 4 | 0 | ||
| 20—24 | 3 | 2 | ||
| 15—19 | 8 | 3 | ||
| 10—14 | 4 | 1 | ||
| 5—9 | 2 | 4 | ||
| 0—4 | 1 | 2 | ||
| Просек : | 52,0 | 57,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 75 | 17 | 40 | 14 | 3 | 1 |
| Женски | 78 | 4 | 42 | 28 | 4 | 0 |
| УКУПНО | 153 | 21 | 82 | 42 | 7 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 40 | 30 | 0 | 1 | 3 |
| Женски | 27 | 24 | 0 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 67 | 54 | 0 | 1 | 4 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 1 | 0 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 1 | 0 | 0 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 0 | 1 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 2 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 0 | 1 | 3 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Референце
уреди- ^ "Тежак", Београд 1895. године
- ^ "Полицијски гласник", Београд 1902-1903. године
- ^ "Правда", Београд 1934. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1896. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1899. године
- ^ "Просветни гласник", Београд 1904. године
- ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
