Отворите главни мени

Велико Лаоле је насеље у Србији у општини Петровац на Млави у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1735 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Велико Лаоле коју су чинила насељена места: Бистрица, Буровац, Бусур, Ћовдин, Крвије, Мало Лаоле, Шетоње, Табановац, Велико Лаоле, Везичево и Ждрело. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав Општине Петровац на Млави.

Велико Лаоле
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБраничевски
ОпштинаПетровац на Млави
Становништво
 — 2011.Пад 1735
Географске карактеристике
Координате44°18′34″ СГШ; 21°26′03″ ИГД / 44.3095° СГШ; 21.434166° ИГД / 44.3095; 21.434166Координате: 44°18′34″ СГШ; 21°26′03″ ИГД / 44.3095° СГШ; 21.434166° ИГД / 44.3095; 21.434166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина138 м
Велико Лаоле на мапи Србије
Велико Лаоле
Велико Лаоле
Остали подаци
Поштански број12306
Позивни број012
Регистарска ознакаPT

Садржај

Порекло становништваУреди

Оснивачи села су породице Кумријићи славе св. Јован. Стаңковићи славе св. Михољдан. Диздари славе св. Јована и Крстићи славе св. Ђорђа, сви досељени са Косова у првој половини XVIII века.

Према пореклу ондашње становништво Велике Лаоле из 1903. године може се овако распоредити:

  • Тимочко-крајинских досељеника има 7 породица са 138 кућа.
  • Шумадијских досељеника има 4 породице са 90 кућа.
  • Косовско-метохијских досељеника има 4 породице са 71 кућом.
  • Из Старе Србије има 2 породице са 30 кућа.
  • Из Влашке има 2 породице са 59 кућа.
  • Са Хомоља има 1 породица са 18 кућа.
  • Из Војводине има 2 породице са 16 кућа.
  • Из Бугарске 1 породица са 3 куће.
  • Из Македоније 1 породица са 2 куће. (подаци датирају из 1903. године)[1]

ДемографијаУреди

У насељу Велико Лаоле живи 1567 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (42,3 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 542 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,55.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.940
1953. 3.076
1961. 3.143
1971. 2.951
1981. 2.910
1991. 2.694 2.242
2002. 1.925 2.520
2011. 1.735
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.880 97,66 %
Југословени
  
18 0,93 %
Роми
  
8 0,41 %
Румуни
  
5 0,25 %
Хрвати
  
1 0,05 %
Словенци
  
1 0,05 %
Муслимани
  
1 0,05 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. Љ. Јовановић: Насеља српских земаља
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди