Отворите главни мени

Манастир Тумане

православни манастир Епархије браничевске
(преусмерено са Манастир Туман)

Манастир Тумане је православни манастир Епархије браничевске Српске православне цркве. Налази у Голубачкој долини на самој обали истоименог потока, 12 km удаљен од Голупца.

Манастир Тумане
ManastirTuman.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаЕпархија браничевска
Оснивање14. век
ОснивачМилош Обилић
МестоГолубац
Држава Србија
Споменик природе Бигрена акумулација код манастира Тумане

ПредањеУреди

За име манастира везано је неколико предања за Милоша Обилића, прослављеног косовског јунака. Милош је рођен у оближњем селу Кобиље, а имао свој дворац у оближњем селу Двориште.[1] Приликом одласка у лов нехотице је ранио испосника Зосима Синајита који је пребивао у оближњој пећини. Када га је понео видару на лечење пустињак му рече Ту мани тј. Нема лека - пусти да ту умрем. Да окаје грех Милош подиже задужбину- манастир у који положи Зосимове мошти. Док је зидао манастир стиже кнежев позив да дође у бој. Ту мани, па дођи на Косово. Од двоструког ту мани манастир добија име Туман.

ИсторијаУреди

Не зна се тачно време изградње манастира. Први пут се појављује у попису 1572/3. године. Попис из времена султана Мурата III одређује локацију манастира код села Туман. У манастиру су (1891) редовно одржавани "нарочити парастоси" Милошу Обилићу - као задужбинару.

У другој половини 16. века настало је у овом манастиру једно књижевно дело - Тумански апокрифни зборник. У време Кочине крајине, манастир је паљен од стране Турака. Обновљен је 1797. године а 1879. године је манастир доста оштећен у земљотресу. Године 1883. извршена је санација, а 1910. године срушена је црква. Балкански ратови су одложили градњу нове цркве, па је садашња подигнута тек 1924. године.

Манастирски посед је био сиромашан, и као такав износио 1889. године: 14 хектара оранице и 395 хектара шуме.[2]

Године 1934. у Туман је пресељено руско монашко братство из манастира Миљкова. Од 1966. године Туман је женски опстежитељски манастир.

Архитектура црквеУреди

Манастирска црква посвећена је Светом архангела Гаврилу, зидана је у српско-византијском стилу. У наосу цркве се налази кивот са моштима Светог Зосима Синајита. Манастирски комплекс чине још и велики конак, мали конак, испосница изнад које се налази капела преподобног Зосима Синајита.

БратствоУреди

У манастиру је само сахрањен двоструки доктор наука Радоје Арсовић, потоњи монах и светац Јаков Арсовић (1893-1946),[3][4] чије су мошти откривене као нетрулежне.[5] До смрти је био сабрат манастира Жиче, који су бомбардовали савезници пред крај рата.

Свети Тадеј Витовнички је био духовник манастира једно време. Дуго година настојатељица манастира је била схи-игуманија Серафима Милорадовић (1933-2016).[6]

РеференцеУреди

  1. ^ "Мале новине", Београд 1891. године
  2. ^ "Отаџбина", Београд 1889. године
  3. ^ Жички монах отац Јаков Арсовић
  4. ^ „Монах Јаков Арсовић, свети сведок покајања”. Архивирано из оригинала на датум 22. 03. 2015. Приступљено 12. 01. 2015. 
  5. ^ „Обретене нетрулежне мошти оца Јакова Арсовића”. Архивирано из оригинала на датум 19. 01. 2015. Приступљено 19. 01. 2015. 
  6. ^ Упокојила се у Господу схи-игуманија Серафима туманска (28. јун 2016)

Види јошУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди