Отворите главни мени

Црква (грађевина)

грађевина намењена верским потребама

Црква је грађевина намењена обављању хришћанских верских обреда. Црква се састоји из три дела:

Унутар цркве налазе се иконе и фреске које приказују свеце.

Садржај

Порекло цркаваУреди

Потреба за хришћанском архитектуром је израсла из правилних сусрета у првим хришћанским приватним кућама. У тренутку када је величина појединог друштва прерасла приватне просторе у којима се сусретало- почела је градња зграда које су била намењене за богослужења. Ка великом замаху у градњи простора за богослужбе дошло је после миланског едикта цара Константина I.

Први векУреди

Први хришћани су били исто тако као Исус Xрист становници Палестине и њихове богослужбе су се одвијале у јерусалимском храму у месним синагогама. Храмско богослужење је садржавало ритуал чији је део била жртва, рачунајући жртву животиња за грех. Нови закон има много места која показују на учешће у храмским богослужењима.

 
Катедрала Нотр Дам у Ремсу.

О настанку синагоге не знамо много, али се сматра да се развила из јавних богосложења током изгона из Вавилона у 6. веку п. н. е. Ово богослужење није имало жртву већ само читање из „Торе“ и „пророка“ са образлагањима. На неким местима се овакви обреди одигравају у приватним кућама, док је на другим местима то био повод за настанак велелепних грађевина. На таковим богослужењима је по јеванђељју узео учешће и Исус. У оваквој пракси су учествовали и наставили је и први хришћани је после првог жидовског рата дошло до одељивања синагоге и цркве која се све више састојала из хришћана поводом пагана.

На хришћанску богослужбу имало је утицај нарочито синагогално богослужење јер све до садашње литургије у већини цркви полазе од управо синагогалног уређења такових религијских сусрета.

Цркве у 2 и 3 векуУреди

Сиријски град Дура-Европос на западној обали Еуфрата на римској граници било је опседано Партима 257. године. И том приликом је уништена унутрашњост града али је била сачувана црква и синагога које су украћене зидним сликарством и обе су зграде биле промењене из приватних кућа. Црква у Дура-Европос има просторије за давање крста са великом крстионицом.

Златни век базиликаУреди

Са миланским едиктом и изразитом потпором коју је Константин I дао цркви дошко је до великог замаха у градњи црквене архитектуре која је постала узор за наступајуће векове и оставила је стопе у хришћанској архитектури до данашњих дана. Ка класичним базиликама које су саграђене у Риму спадају базилика светог Ивана поводно дедикована као базилика Спаситеља, базилика Светог Петра и базилика Св. Павла изван зидина. Град Рим је даљим базиликама био у доба старог и у почетку средњег века, сасма запуњен. Даљи градови у којима је дошло до велике експанзије у градњи базилика спадала је и Равена у 5. веку и ту се налазе базилика Сан. Витале и базилика Сант Аполинер.

Источни тип црквеУреди

Источни тип цркве на основи грчког уписаног крста са куполом у средини има свој почетак у изградњи града Константинопоља и нарочито изградња храма Аја Софија која је утичала на изградњу источних типова цркава све до данашњих дана.

Средњи векУреди

У западној Европи у току средњег века формирали су се архитектонске форме цркава у изразито два стила. Први од њих је романски стил који је радио са простим полукружним луком. Своје име вуче из античког Рима а сам изглед ових романских цркви је прост и једноставан и зидне површине нису нарочито декорисане. Други од стилова који се развио је готика која је избрушена архитектонска уметност и која употребљава изломљени лук као основни елеменат у изградњи. Овај стил је карактеристичан најме за катедрале. Изглед цркве је велелепан и одводи погледе у висину. Нове врсте лукова су омогућавале одважније конструкције сводова и веће структурисане зграде. За готику су карактеристични осликани зидови и велике стаклене површине које су испуњене витражима.

Нови векУреди

После готике и њене мистичности као и негацији земаљског света открива се вредност и форма антике и налазе се мирне и уравнотежене ренесансне форме које у основи не доносе нове типове сакралне архитектуре и још увек се ту јавља базилика као тип објекта који се примењује и у данашње време док се декорација ослања на инспирацијама у античкој уметности. Насупрот томе се у доба барока јављају чулно најучинковитија решења како у просторним схватањима тако и у вајарској и сликарској декорацији сакралне архитектуре тога доба у интересу пропаганде протиреформације као и везивања маса за цркву када људска тежња да испуни простор долази до свога највећег утицаја.

19. а 20. векУреди

У 19. и 20. веку црква тежи да задржи своје утицаје поред осталог и градњом великих црквених објеката у којим се искориштавају најмодерније конструкције за градњу и методе као што су армиране бетонске конструкције, електроакустике и климатизације. На неколико изнимних случајева ради се по правилу на неуспела решења и еклектицистичким резултатима из средњовековних решења без доприноса да се развија савремена архитектура.

Архитектура цркава у СрбијиУреди

Архитектонски, цркве се разликују у зависности од поднебља, времена настанка и припадности. На тлу Србије постоје цркве из разних раздобља и разних стилова. Ране цркве су грађене као римске базилике, затим под утицајем романике (која је на тлу Србије прерасла у грчко-византијски стил), да би се касније развили рашки и моравски стил. У Србији нема готских цркава, које су карактеристичне за католичку западну Европу. Након турске окупације, у Србији се цркве више не граде, осим цркава брвнара. После ослобођења од Турака, књаз Милош започиње свеобухватну обнову Србије, што подразумева и градњу нових цркава, које су углавном у барокном стилу. Долазак Карађорђевића на власт поклапа се са тражењем националног стила у архитектури, тако да цркве све више личе на оне које су се градиле пре турских освајања, а тај стил се, уз врло мало осавремењавања, одржао све до почетка 21. века.

Цркве у православљуУреди

Православна архитектура има литургично значење, симболику саме литургије. Историја црквене архитектуре је дуга и оставила је велику разноликост националних израза и стилива, зависно од врмена у коме су цркве настајале. Свим православним храмовима, заједничка је идеја да је „храм место на коме, кроз учествовање у светој литургији цркве, ми улазимо у заједницу са царстом Божијим“. Православни храмови се обично деле на три дела:припрату или предворије (нартекс), средњи део храма-брод (наос) и олтар. Сва три дела су често украшена фрескама и иконама, од којих су често многе од изузетне уметничке вредности, као на пример фреска Бели анђео. У православљу се сматра да црква не треба да постане сврха само као грађевина, већ да мора да нам помогне да изградимо духовну везу са Богом.

Православне цркве се разликују и по броју купола. Цркве имју по 2, 3, 5, 7, 13 купола.

  • 2 - две куполе представљају Божју и људску природу Исуса Христа
  • 3 - три лица Свете Троице
  • 5 - Исуса Христа и четири евангелиста
  • 7 - седам дара светого Духа, 7 дана Божјег творења
  • 13 - Исуса Христа и 12 апостола

ОлтарУреди

Хришћански храмови се постављају у правац исток-запад. Источни део храма је олтар (католичке цркве су окренуте према западу, па тако да је код њих олтар на западу). Сматра се да је то најсветији део храма. У олтару се налази :часна трпеза-престо, проскомидија и ђаконик. на часној трпези се морају налазити:антиминс, Свето Јеванђеље, крст, дарохранилица у којој се налазе честице за причешћивање болесника, мироносница-потребна за свето крштење, чираци са свећама, кандило и службеник. Проскомидија је место у олтару, где се чува све што је потребно за богослужење:путир, дискос, копље, кашичица, одела за службу... Назив ђаконик је настао отуда што је ђакон задужен да се стара око поменутих предмета.

ПевницаУреди

У делу храма пред олтаром, обично одвојеним са једним или два степеника од наоса цркве, се налази певница, северна и јужна. У малим црквама се понекад налази само једна. За певницом у току богослужења се налазе појци који активно учествују на служби. Одговарају на јектеније, певају или читају одређене црквене текстове. Како је прописано типиком.

ГалеријаУреди

Црквена архитектураУреди

Црквена архитектура означава архитектуру хришћанских цркава. У себи спаја широк распон верских и световних уметничких стилова који су утицали на развој изгледа и конструкције црквених зграда од постанка хршћанства до данас.

Рано хришћанствоУреди

Црква је грађевина за обављање хришћанских обреда. Најстарији тип је базилика, по узору на римске базилике. Почеле су се градити у 4. веку Имале су најчешће три брода одељена ступовима, и галерију, апсиду и улазни део (атријум). Између апсиде и уздужних бродова је попречни брод (трансепт) и црква добива облик тзв. латинскога крста. На Истоку (Сирија) појављују се торњеви. Граде се отпочетка спомен-цркве над гробовима мученика и на светим местима. У 6. веку у византијској архитектури превладава тип кружне грађевине с куполом (Аја Софија у Цариграду).

ПредроманикаУреди

Као стилско раздобље у западноевропској уметности од раног средњег века до 11. века појавила се предроманика, која спаја антику и рано хришћанство с новонасталим приликама након пропасти Римског царства и ступања на европску позорницу нових, дотад барбарских народа.

РоманикаУреди

Око године 1000. наступа романика која траје до око 1250., и шири се целом Европом посредством бенедиктинаца. Цркве задржавају облик латинскога крста, зидови су масивни, а главна су обељежја једноставност и логичност конструкције те богата хоризонтална рашчлањеност.

ГотикаУреди

У 13. веку у Француској се развија готика, нов стил с новим начином градње, посебним шиљастим луковима и издуженим сводовима. Повећава се број бродова и апсида, јављају се стубови и лукови (контрафоре) и велики прозори с витражима.

РенесансаУреди

Крајем 14. века развија се у Италији ренесанса, која се ослања на античке узоре (полукружне лукове, стубове с капителима, канелуре пиластере итд.). Први пут се јавно истичу архитекте.

Барок и рококоУреди

У 16. веку ренесанса прелази у барок, који траје до 18. века и поклапа се противреформацијом. Истиче се раскош и богатство, уједињује се архитектура, вајарство и сликарство. Карактеристике су богатство декорација, бујност и немир у приказима и наглашена пластичност Стил који следи у завршној фази барока назива се рококо.

Класицизам, еклектицизам стилова и модернаУреди

После класицизма, који се огледа у једноставности класичних грчких и римских облика и мотива, а траје од средине 18. века до прве четвртине 19. века преовладава враћање на старо – неороманика, неоготика и неоренесанса. Тек у 20. веку престаје тај еклектицизам и настаје модерна архитектура, са слободним и маштовитим облицима.

ПостмодернаУреди

Стил друге половине 20. века и почетка 21. века дискретно евоцира неокласицизам. Главна одлика је постмодерна једноставност, огољеност и сиромаштво облика. Користе се нови материјали: челик, стакло, бетон.

Делови црквеУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ UNESCO World Heritage: Vatican City[1], Приступљено 30. 4. 2013.

ЛитератураУреди

  • Рачунарски програм „Освећење времена“, Бит пројект-Београд, 1999.
  • Делом или у потпуности према чланку у чешкој Википедији

Спољашње везеУреди