Црква (грађевина)

грађевина намењена верским потребама

Црква је грађевина намењена обављању хришћанских верских обреда. Црква се састоји из три дела:

Унутар цркве налазе се иконе и фреске које приказују свеце.

Понекад се реч црква користи аналогно и једноставно за грађевине других религија, као што су џамије и синагоге.[1][2] Црква се такође користи да опише тело или скуп хришћанских верника, а може се користити да се односи на светску хришћанску верску заједницу у целини.[3]

Порекло цркава уреди

Потреба за хришћанском архитектуром је израсла из правилних сусрета у првим хришћанским приватним кућама. У тренутку када је величина појединог друштва прерасла приватне просторе у којима се сусретало- почела је градња зграда које су била намењене за богослужења. Ка великом замаху у градњи простора за богослужбе дошло је после миланског едикта цара Константина I.

Први век уреди

Први хришћани су били исто тако као Исус Христ становници Палестине и њихове богослужбе су се одвијале у јерусалимском храму у месним синагогама. Храмско богослужење је садржавало ритуал чији је део била жртва, рачунајући жртву животиња за грех. Нови закон има много места која показују на учешће у храмским богослужењима.

 
Катедрала Нотр Дам у Ремсу.

О настанку синагоге не знамо много, али се сматра да се развила из јавних богослужења током изгона из Вавилона у 6. веку п. н. е. Ово богослужење није имало жртву већ само читање из „Торе“ и „пророка“ са образлагањима. На неким местима се овакви обреди одигравају у приватним кућама, док је на другим местима то био повод за настанак велелепних грађевина. На таквим богослужењима је по јеванђељу узео учешће и Исус. У оваквој пракси су учествовали и наставили је и први хришћани је после првог жидовског рата дошло до одељивања синагоге и цркве која се све више састојала из хришћана поводом пагана.

На хришћанску богослужбу имало је утицај нарочито синагогално богослужење јер све до садашње литургије у већини цркви полазе од управо синагогалног уређења таквих религијских сусрета.

Цркве у 2 и 3 веку уреди

Сиријски град Дура-Европос на западној обали Еуфрата на римској граници било је опседано Партима 257. године. И том приликом је уништена унутрашњост града али је била сачувана црква и синагога које су украћене зидним сликарством и обе су зграде биле промењене из приватних кућа. Црква у Дура-Европос има просторије за давање крста са великом крстионицом.

Златни век базилика уреди

Са миланским едиктом и изразитом потпором коју је Константин I дао цркви дошло је до великог замаха у градњи црквене архитектуре која је постала узор за наступајуће векове и оставила је стопе у хришћанској архитектури до данашњих дана. Ка класичним базиликама које су саграђене у Риму спадају базилика светог Ивана поводно дедикована као базилика Спаситеља, базилика Светог Петра и базилика Св. Павла изван зидина. Град Рим је даљим базиликама био у доба старог и у почетку средњег века, сасма запуњен. Даљи градови у којима је дошло до велике експанзије у градњи базилика спадала је и Равена у 5. веку и ту се налазе базилика Сан. Витале и базилика Сант Аполинер.

Источни тип цркве уреди

Источни тип цркве на основи грчког уписаног крста са куполом у средини има свој почетак у изградњи града Константинопоља и нарочито изградња храма Аја Софија која је утицала на изградњу источних типова цркава све до данашњих дана.

Средњи век уреди

У западној Европи у току средњег века формирали су се архитектонске форме цркава у изразито два стила. Први од њих је романички стил који је радио са простим полукружним луком. Своје име вуче из античког Рима а сам изглед ових романичких цркви је прост и једноставан и зидне површине нису нарочито декорисане. Други од стилова који се развио је готика која је избрушена архитектонска уметност и која употребљава изломљени лук као основни елеменат у изградњи. Овај стил је карактеристичан најме за катедрале. Изглед цркве је велелепан и одводи погледе у висину. Нове врсте лукова су омогућавале одважније конструкције сводова и веће структурисане зграде. За готику су карактеристични осликани зидови и велике стаклене површине које су испуњене витражима.

Нови век уреди

После готике и њене мистичности као и негацији земаљског света открива се вредност и форма антике и налазе се мирне и уравнотежене ренесансне форме које у основи не доносе нове типове сакралне архитектуре и још увек се ту јавља базилика као тип објекта који се примењује и у данашње време док се декорација ослања на инспирацијама у античкој уметности. Насупрот томе се у доба барока јављају чулно најучинковитија решења како у просторним схватањима тако и у вајарској и сликарској декорацији сакралне архитектуре тога доба у интересу пропаганде протиреформације као и везивања маса за цркву када људска тежња да испуни простор долази до свога највећег утицаја.

19. а 20. век уреди

У 19. и 20. веку црква тежи да задржи своје утицаје поред осталог и градњом великих црквених објеката у којим се користе најмодерније конструкције за градњу и методе као што су армиранобетонске конструкције, електроакустике и климатизације. У неколико изузетних случајева ради се по правилу о неуспелим решењима и еклектицистичким резултатима средњовековних решења без тежње да се развија савремена архитектура.

Архитектура цркава у Србији уреди

Архитектонски, цркве се разликују у зависности од поднебља, времена настанка и припадности. На тлу Србије постоје цркве из разних раздобља и разних стилова. Ране цркве су грађене као римске базилике, затим под утицајем романике (која је на тлу Србије прерасла у грчко-византијски стил), да би се касније развили рашки и моравски стил. У Србији нема готских цркава, које су карактеристичне за католичку западну Европу. Након турске окупације, у Србији се цркве више не граде, осим цркава брвнара. После ослобођења од Турака, књаз Милош започиње свеобухватну обнову Србије, што подразумева и градњу нових цркава, које су углавном у барокном стилу. Долазак Карађорђевића на власт поклапа се са тражењем националног стила у архитектури, тако да цркве све више личе на оне које су се градиле пре турских освајања, а тај стил се, уз врло мало осавремењавања, одржао све до почетка 21. века.

Цркве у православљу уреди

Православна архитектура има литургично значење, симболику саме литургије. Историја црквене архитектуре је дуга и оставила је велику разноликост националних израза и стилова, зависно од времена у коме су цркве настајале. Свим православним храмовима, заједничка је идеја да је „храм место на коме, кроз учествовање у светој литургији цркве, ми улазимо у заједницу са царством Божијим“. Православни храмови се обично деле на три дела:припрату или предворје (нартекс), средњи део храма-брод (наос) и олтар. Сва три дела су често украшена фрескама и иконама, од којих су често многе од изузетне уметничке вредности, као на пример фреска Бели анђео. У православљу се сматра да црква не треба да постане сврха само као грађевина, већ да мора да нам помогне да изградимо духовну везу са Богом.

Православне цркве се разликују и по броју купола. Цркве имају по 2, 3, 5, 7, 13 купола.

  • 2 - две куполе представљају Божју и људску природу Исуса Христа
  • 3 - три лица Свете Троице
  • 5 - Исуса Христа и четири евангелиста
  • 7 - седам дара светого Духа, 7 дана Божјег творења
  • 13 - Исуса Христа и 12 апостола

Олтар уреди

Хришћански храмови се постављају у правац исток-запад. Источни део храма је олтар Сматра се да је то најсветији део храма. У олтару се налази: часна трпеза-престо, проскомидија и ђаконик. На часној трпези се морају налазити: антиминс, Свето Јеванђеље, крст, дарохранилица у којој се налазе честице за причешћивање болесника, мироносница потребна за свето крштење, чираци са свећама, кандило и службеник. Проскомидија је место у олтару, где се чува све што је потребно за богослужење: путир, дискос, копље, кашичица, одела за службу.

Назив ђаконик је настао отуда што је ђакон задужен да се стара око поменутих предмета.

Певница уреди

У делу храма пред олтаром, обично одвојеним са једним или два степеника од наоса цркве, се налази певница, северна и јужна. У малим црквама се понекад налази само једна. За певницом у току богослужења се налазе појци који активно учествују на служби. Одговарају на јектеније, певају или читају одређене црквене текстове. Како је прописано типиком.

Галерија уреди

Црквена архитектура уреди

Црквена архитектура означава архитектуру хришћанских цркава. У себи спаја широк распон верских и световних уметничких стилова који су утицали на развој изгледа и конструкције црквених зграда од постанка хришћанства до данас.

Рано хришћанство уреди

Црква је грађевина за обављање хришћанских обреда. Најстарији тип је базилика, по узору на римске базилике. Почеле су се градити у 4. веку Имале су најчешће три брода одељена ступовима, и галерију, апсиду и улазни део (атријум). Између апсиде и уздужних бродова је попречни брод (трансепт) и црква добива облик тзв. латинскога крста. На Истоку (Сирија) појављују се торњеви. Граде се од почетка спомен-цркве над гробовима мученика и на светим местима. У 6. веку у византијској архитектури превладава тип кружне грађевине с куполом (Аја Софија у Цариграду).

Предроманика уреди

Као стилско раздобље у западноевропској уметности од раног средњег века до 11. века појавила се предроманика, која спаја антику и рано хришћанство с новонасталим приликама након пропасти Римског царства и ступања на европску позорницу нових, дотад барбарских народа.

Романика уреди

Око године 1000. наступа романика која траје до око 1250, и шири се целом Европом посредством бенедиктинаца. Цркве задржавају облик латинскога крста, зидови су масивни, а главна су обележја једноставност и логичност конструкције те богата хоризонтална рашчлањеност.

Готика уреди

У 13. веку у Француској се развија готика, нов стил с новим начином градње, посебним шиљастим луковима и издуженим сводовима. Повећава се број бродова и апсида, јављају се стубови и лукови (контрафоре) и велики прозори с витражима.

Ренесанса уреди

Крајем 14. века развија се у Италији ренесанса, која се ослања на античке узоре (полукружне лукове, стубове с капителима, канелуре пиластере итд.). Први пут се јавно истичу архитекте.

Барок и рококо уреди

У 16. веку ренесанса прелази у барок, који траје до 18. века и поклапа се противреформацијом. Истиче се раскош и богатство, уједињује се архитектура, вајарство и сликарство. Карактеристике су богатство декорација, бујност и немир у приказима и наглашена пластичност Стил који следи у завршној фази барока назива се рококо.

Класицизам, еклектицизам стилова и модерна уреди

После класицизма, који се огледа у једноставности класичних грчких и римских облика и мотива, а траје од средине 18. века до прве четвртине 19. века преовладава враћање на старо – неороманика, неоготика и неоренесанса. Тек у 20. веку престаје тај еклектицизам и настаје модерна архитектура, са слободним и маштовитим облицима.

Постмодерна уреди

Стил друге половине 20. века и почетка 21. века дискретно евоцира неокласицизам. Главна одлика је постмодерна једноставност, огољеност и сиромаштво облика. Користе се нови материјали: челик, стакло, бетон.

Делови цркве уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Use of the term "The Manichaean Church", Encyclopædia Britannica
  2. ^ "The term church is found, but not specifically defined, in the Internal Revenue Code (IRC). The term is not used by all faiths; however, in an attempt to make this publication easy to read, we use it in its generic sense as a place of worship including, for example, mosques and synagogues." [1], US IRS Tax Guide for Churches & Religious Organizations
  3. ^ „Church | Definition, History, & Types | Britannica”. 22. 6. 2023. 
  4. ^ UNESCO World Heritage: Vatican City [2], Приступљено 30. 4. 2013.

Литература уреди

  • Рачунарски програм „Освећење времена“, Бит пројект-Београд, 1999.
  • Делом или у потпуности према чланку у чешкој Википедији
  • Levy, Patricia (2004). Cathedrals and the Church. Medieval World. North Mankato, MN: Smart Apple Media. ISBN 1-58340-572-0. 
  • Krieger, Herman (1998). Churches ad hoc. PhotoZone Press. 
  • Erlande-Brandenburg, Alain, Qu'est-ce qu'une église ?, Gallimard, Paris, 333 p., 2010.
  • Gendry Mickael, L’église, un héritage de Rome, Essai sur les principes et méthodes de l’architecture chrétienne, Religions et Spiritualité, collection Beaux-Arts architecture religion, édition Harmattan 2009, 267 p.

Спољашње везе уреди