Параћин
Параћин је градско насеље у општини Параћин, у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 25.104 становника. У граду је некада пре Другог светског рата радила текстилна фабрика Влада Теокаревић, а данас су најпознатији индустријски комбинати Српска фабрика стакла[1] и индустрија кондиторских производа Параћинка.
| Параћин | |
|---|---|
 Колаж слика Параћина (Лево- Црква Свете Тројице, Споменик ратницима палим у Првом светском рату, Културни центар) и (Десно- Фонтана слободе, Река Црница, Библиотека „Др Вићентије Ракић“, Манастир Пресвете Богородице) | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Поморавски |
| Општина | Параћин |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. |  25.104 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 51′ 33″ СГШ; 21° 24′ 37″ ИГД / 43.85906° СГШ; 21.41036° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 128 m |
.svg)  Параћин Параћин на мапи Србије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Владимир Милићевић (СНС) |
| Поштански број | 35250 35252 35253 |
| Позивни број | 035 |
| Регистарска ознака | PN |
| Веб-сајт | |
| www.paracin.rs | |
Овде се налазе Библиотека Др Вићентије Ракић и Зграда библиотеке у Параћину, Зграда у Ул. Бранка Крсмановића 45 у Параћину, Железничка станица Параћин, Запис Миленковића липа (Параћин), Запис Адакалска липа (Параћин), Споменик ратницима палим у Првом светском рату у Параћину.
ИсторијаУреди
Светолик Драгачевац, срески начелник из Параћина у пензији, антифашиста (Јосинговац), је 25. марта 1941. написао писмо Адолфу Хитлеру на које је добио одговор, али је депортован у логор Матхаузен где је и умро.[2] Овде је сахрањен херој Живота Ђурић.
У завичајном музеју у Параћину чувају се фосилни остаци моравског крокодила који је пре 16 милиона година живео у српском језеру.[3]
Према легенди, Параћин је место порекла Васине торте која је ту настала почетком 20. века.[4][5]
Параћинци су познати под надимком џигерани којег носе због догађаја приликом кога су хтели да угосте српског Књаза Милоша џигерицом као специјалитетом, а он увређен рекао „Џигерицо и ти ли си месо, Параћинци и ви ли сте људи?”[6]
Овде се налазе Запис липа код цркве (Параћин), Запис липа код школе (Параћин), Запис клен Свете Недеље (Параћин ван варош) и Запис Радивојевића храст (Параћин ван варош).
Нижа реална гимназија је отворена 1879, нова зграда гимназије је освећена на Савиндан 1940, пошто је рад у њој већ почео.[7]
Овде се налази ФК СФС Борац Параћин,као и ФК Јединство Параћин,најуспешнији фудбалски клуб у овом граду.
ДемографијаУреди
У насељу Параћин живи 20.172 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,8 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 8.565 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
 |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 93 | 91 | ||
| 80+ | 146 | 233 | ||
| 75—79 | 261 | 449 | ||
| 70—74 | 442 | 661 | ||
| 65—69 | 657 | 794 | ||
| 60—64 | 636 | 764 | ||
| 55—59 | 649 | 663 | ||
| 50—54 | 967 | 1.046 | ||
| 45—49 | 1.066 | 1.166 | ||
| 40—44 | 918 | 1.035 | ||
| 35—39 | 744 | 865 | ||
| 30—34 | 761 | 859 | ||
| 25—29 | 867 | 831 | ||
| 20—24 | 901 | 896 | ||
| 15—19 | 901 | 849 | ||
| 10—14 | 824 | 713 | ||
| 5—9 | 730 | 633 | ||
| 0—4 | 595 | 586 | ||
| Просек : | 37,8 | 40,6 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 10.009 | 2.853 | 6.263 | 471 | 371 | 51 |
| Женски | 11.202 | 2.268 | 6.352 | 1.780 | 760 | 42 |
| УКУПНО | 21.211 | 5.121 | 12.615 | 2.251 | 1.131 | 93 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 4.773 | 118 | 0 | 6 | 2.145 |
| Женски | 3.927 | 51 | 0 | 2 | 1.498 |
| УКУПНО | 8.700 | 169 | 0 | 8 | 3.643 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 102 | 237 | 772 | 86 | 273 |
| Женски | 36 | 54 | 775 | 94 | 97 |
| УКУПНО | 138 | 291 | 1.547 | 180 | 370 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 34 | 96 | 252 | 155 | 132 |
| Женски | 49 | 80 | 184 | 320 | 450 |
| УКУПНО | 83 | 176 | 436 | 475 | 582 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 152 | 0 | 1 | 212 | |
| Женски | 121 | 2 | 0 | 114 | |
| УКУПНО | 273 | 2 | 1 | 326 | |
Знамените личности из градаУреди
- Светолик Драгачевац, срески начелник који је написао претеће писмо Адолфу Хитлеру уочи инвазије на Југославију марта 1941
- Евстатије Ракић, архимандрит
- Момчило Поповић Озрен, народни херој из Бусиловца (Параћин)
- Живота Ђурић, херој из рата на Косову
- Ана Николић, певачица
- Бојан Кркић, шпански фудбалер српског порекла
- Марчело, познати репер
- Ненад Ђорђевић, српски фудбалер
Братски градовиУреди
Елефтерио-Корделио, Грчка- Пердика, Грчка
Мурска Собота, Словенија
Јабланица, Босна и Херцеговина (федерација)
Галерија "Параћин и туризам"Уреди
Центар града Параћина
Српска фабрика стакла
Споменик у центру града
Библиотека у Параћину ,,Др Вићентије Ракић''
Хотел Петрус
Црква Свете Тројице
Споменик Бранку Крсмановићу
Река која протиче кроз Параћин,река Црница
Врело Грзе
.jpg)
РеференцеУреди
- ^ Ми дувамо стакло.... "Време", 25. нов. 1936
- ^ Србин на врхунцу Хитлерове моћи писао му писмо
- ^ Заборављено откриће: Старо српско језеро крило крокодиле (Б92, 20. децембар 2016)
- ^ Штрудла Бечка а торта Васина. Европски утицај на културу исхране у Србији. Прича о слаткишима Народни музеј Крушевац. Александар Милетић и Зорана Драшковић Ковачевић, септембар 2014. Приступљено 17.02.2018.
- ^ Ко је Васа из Васине торте? Архивирано на сајту Wayback Machine (17. фебруар 2018) Магазин Студент. 28.01.2018. Приступљено 17.02.2018.
- ^ Торањ пао брука остала Српско Наслеђе. Историјске свеске. Број 5. Мај 1998.
- ^ "Политика", 22. јан. 1940
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
