Параћин

насеље у Србији

Параћин је градско насеље у општини Параћин, у Поморавском округу. Према попису из 2022. било је 22.349 становника.[1] У граду је некада пре Другог светског рата радила текстилна фабрика Влада Теокаревић, а данас су најпознатији индустријски комбинати Српска фабрика стакла и индустрија кондиторских производа Параћинка.

Параћин
Административни подаци
Држава Србија
Управни округ Поморавски
ОпштинаПараћин
Становништво
Становништво
 — 2022.Пад 22.349
Географске карактеристике
Координате43° 51′ 33″ С; 21° 24′ 37″ И / 43.85906° С; 21.41036° И / 43.85906; 21.41036
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина128 m
Параћин на карти Србије
Параћин
Параћин
Параћин на карти Србије
Остали подаци
ГрадоначелникВладимир Милићевић (СНС)
Поштански број35250
35252
35253
Позивни број035
Регистарска ознакаPN
Веб-сајт
www.paracin.rs

Овде се налазе Библиотека Др Вићентије Ракић и Зграда библиотеке у Параћину, Зграда у Ул. Бранка Крсмановића 45 у Параћину, Железничка станица Параћин, Запис Миленковића липа (Параћин), Запис Адакалска липа (Параћин), Споменик ратницима палим у Првом светском рату у Параћину.

Историја уреди

 
Параћин, око 1933. године.

Насеље на месту данашњег Параћина основали су Римљани под називом Сармантес, најпре као успутну станицу на Војничком путу (Виа милитарис). У повељи кнеза Лазара из 14. века, (највероватније 1375. године) помиње се као дар манастиру св. Атанасија трг Паракинов брод. Верује се да је Параћин као варош са тргом добио назив по Паракину, скелеџији грчког порекла и броду који је превозио преко реке (отуд Паракинов брод). Временом је име вароши прешло у Параћин.[2]

Светолик Драгачевац, срески начелник из Параћина у пензији, антифашиста (Јосинговац), је 25. марта 1941. написао писмо Адолфу Хитлеру на које је добио одговор, али је депортован у логор Матхаузен где је и умро.[3] Овде је сахрањен херој Живота Ђурић.

У завичајном музеју у Параћину чувају се фосилни остаци моравског крокодила који је пре 16 милиона година живео у српском језеру.[4]

Према легенди, Параћин је место порекла Васине торте која је ту настала почетком 20. века.[5][6]

Параћинци су познати под надимком џигерани којег носе због догађаја приликом кога су хтели да угосте српског Књаза Милоша џигерицом као специјалитетом, а он увређен рекао „Џигерицо и ти ли си месо, Параћинци и ви ли сте људи?”[7]

Овде се налазе Запис липа код цркве (Параћин), Запис липа код школе (Параћин), Запис клен Свете Недеље (Параћин ван варош) и Запис Радивојевића храст (Параћин ван варош).

Нижа реална гимназија је отворена 1879, нова зграда гимназије је завршена 1939,[8] а освећена на Савиндан 1940, пошто је рад у њој већ почео.[9]

У време Краљевине СХС, ранији Моравски округ, са седиштем у Ћуприји, коме је припадао параћински срез, постао је Моравска област. Она постаје део Моравске бановине 1929. У време "Недићеве Србије" за цивилне сврхе су у децембру 1941. били успостављени срезови и окрузи, усклађени са немачким војним областима: срез Параћински је био у округу Јагодина; Обласна команда бр. 610 Краљево је имала Окружну команду бр. 834 у Ћуприји.

Почетком фебруара 1944. четници су убили осморо осумњичених комунистичких симпатизера. Јединице совјетског Трећег украјинског фронта ушле су у град 13. октобра 1944. Двојица проглашених народних хероја су рођени у околини места: Бранко Крсмановић и Момчило Поповић Озрен.

Параћински масакр се догодио 3. септембра 1987, када је војник албанске народности у касарни убио четворицу и ранио петорицу другова, што је шокирало целу Југославију, у контексту кризе на Косову.

Овде се налази ФК СФС Борац Параћин, као и ФК Јединство Параћин, најуспешнији фудбалски клуб у овом граду.

Демографија уреди

У насељу Параћин живи 20.172 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,8 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 8.565 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[10]
Година Становника
1948. 10.110
1953. 11.175
1961. 15.648
1971. 21.511
1981. 24.407
1991. 25.567 24.710
2002. 25.292 26.476
2011. 25.104
2022. 22.349
Етнички састав према попису из 2002.[11]
Срби
  
24.262 95,92%
Роми
  
343 1,35%
Црногорци
  
87 0,34%
Југословени
  
57 0,22%
Македонци
  
52 0,20%
Хрвати
  
44 0,17%
Албанци
  
23 0,09%
Горанци
  
21 0,08%
Бугари
  
14 0,05%
Словенци
  
13 0,05%
Украјинци
  
12 0,04%
Мађари
  
9 0,03%
Муслимани
  
8 0,03%
Руси
  
7 0,02%
Румуни
  
7 0,02%
Немци
  
5 0,01%
Чеси
  
3 0,01%
Словаци
  
3 0,01%
Бошњаци
  
3 0,01%
Власи
  
1 0,00%
непознато
  
191 0,75%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности уреди

Братски градови уреди

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Коначни резултати пописa становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023. 
  2. ^ User, Super. „Историјат”. www.paracin.rs (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-01. 
  3. ^ Србин на врхунцу Хитлерове моћи писао му писмо
  4. ^ Заборављено откриће: Старо српско језеро крило крокодиле (Б92, 20. децембар 2016)
  5. ^ Штрудла Бечка а торта Васина. Европски утицај на културу исхране у Србији. Прича о слаткишима Народни музеј Крушевац. Александар Милетић и Зорана Драшковић Ковачевић, септембар 2014. Приступљено 17.02.2018.
  6. ^ Ко је Васа из Васине торте? Архивирано на сајту Wayback Machine (17. фебруар 2018) Магазин Студент. 28.01.2018. Приступљено 17.02.2018.
  7. ^ Торањ пао брука остала Архивирано на сајту Wayback Machine (9. март 2016) Српско Наслеђе. Историјске свеске. Број 5. Мај 1998.
  8. ^ "Политика", 16. јул 1939
  9. ^ "Политика", 22. јан. 1940
  10. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  11. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  12. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди