Четнички масакр у Параћину, Ћуприји и Јагодини 1. фебруара 1944.

Једна од основних активности ЈВуО састојала се у ликвидацијама неподобних грађана осумњичених да су „комунистички симпатизери“. Михаиловићева наређења и инструкције обилују захтевима које он поставља својим командантима у циљу уништавања „симпатизера“.

Према комунистичким симпатизерима бити немилосрдан.

[1]

Продужите рад на дефинитивном чишћењу комуниста. Они не смеју постојати у Србији. Крајње је време да са тим гадовима рашчистимо. Уништавајте све њихове симпатизере и јатаке без милости. Кад не буду имали симпатизере неће моћи ни да постоје.

[2]

Ове инструкције и наређења уродиле су плодом. Један од низа покоља у таласу терора догодио се у поморавским градовима Јагодини, Ћуприји и Параћину, кад је у току једне ноћи 1/2. фебруара 1944. убијено 46 особа (у Јагодини 24, у Ћуприји 10, и у Параћину 12). Убијени су потицали из свих грађанских слојева - међу њима је било радника, студената, професора, и један судија.

У планирању покоља играо је улогу Здравко Милошевић, командант Варваринског корпуса ЈВуО са сарадницима, а заслугу за овај покољ преузео је на себе командант Тимочког корпуса ЈВУО Љубомир Љуба Михаиловић. [тражи се извор]

Извођење покоља уреди

Дана 4. јануара 1944. командант Тимочког корпуса ЈВУО Љубомир Љуба Михаиловић[тражи се извор] известио је телеграмом Дражу Михаиловића да је прикупио податке и одредио особе за ликвидацију:

У Јагодини појавом Тита народ се почео да сврстава у наше редове, али исто тако многи су почели да дижу главе. Многе сам открио и упознао. У већини су интелектуалци. Наредите да извршим сечу већег стила уочи Нове Године!

[3]

Наређење Драже Михаиловића које је командант Тимочког корпуса ЈВУО тражио, није пронађено. До акције је дошло у сумрак 1. фебруара 1944.

С обзиром да су у том периоду важили Уговори о сарадњи између ЈВуО и команде Југоистока[4], четници су у овој акцији имали сарадњу Недићевих и окупационих власти. Уз њихову сагласност, у поморавске градове са падом мрака ушле су припремљене групе за извршење из састава Тимочког корпуса ЈВУО, јачине по око 50 људи. Из Ћуприје је заклано је 10[5] (или 12[6]) људи и бачено у тзв."Мијајилову јаму“.

У Параћину су четнички егзекутори заклали у кућама четворо људи, а 8 извели из града и поклали их у Голубовачкој шуми. У Јагодини је заклано двадесеттроје. Након покоља, мајор Љубомир Михаиловић известио је команду:

Ноћу 1/2 - II предузео сам чишћење комуниста по варошима. Резултат је овај: у Јагодини 17 мушкараца и 7 женских, у Ћуприји 9 мушкараца и 1 женска, у Параћину 11 мушкараца и 1 женска, свега 37 мушкараца и 9 жена. Са овим ликвидиране су главне вође и организатори.

[5]

На основу истог извора, то је имало позитиван одјек у народу.

Неки комунисти су измакли, али су предузете мере да се похватају. Народ је овим задовољан.

[5]

Убијено је укупно 22 људи.

Контекст масакра уреди

Након овог масакра нико од починилаца или организатора није позван на одговорност од стране ЈВуО. Овакав метод рада био је уобичајен. Примењивали су и остали корпуси. Авалски корпус ЈВуО извршио је током децембра 1943. и јануара 1944. низ покоља, међу којима је најмасовнији онај у Вранићу 20/21. децембра 1943. Командант Делиградског корпуса мајор Брана Петровић на пример, известио је Михаиловића да су његови четници блокирали Соко Бању и Санаторијум за лечење болесника из којег су извукли и стрељали "15 интелектуалаца, прве гарнитуре комуниста".[7]

Референце уреди

  1. ^ Извод из књиге послатих депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 7. новембра до 3. децембра 1943. године, број 493—499 од 7. новембра 1943. - НАРЕЂЕЊЕ... - http://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm
  2. ^ Извод из књиге послатих депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 7. новембра до 3. децембра 1943. године, број 635 од 12. новембра 1943. Инструкција Кесеровићу - http://www.znaci.org/00001/4_14_3_42.htm
  3. ^ Књига примљених депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 1. До 14. јануара 1944. Године - Оригинал (писан на машини, ћирилицом) у Архиву Војске Србије, Ча, к. 276, рег. бр. 11/1.
  4. ^ Споразум између Крајскомандантуре у Зајечару и команданта Тимочког корпуса од 25. децембра 1943. о сарадњи у борбама против НОВЈ - http://www.znaci.org/00001/4_14_3_266.htm
  5. ^ а б в Извод из књиге примљених депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 13. до 29. фебруара 1944. године, Бр. 2484 од Лонга. Бр. 633 од 17. фебруара 1944. http://www.znaci.org/00001/4_14_3_84.htm
  6. ^ Књига групе аутора „Поморавље у НОБ-у 1941—1945"
  7. ^ Књига примљених депеша штаба Драже Михаиловића у времену од 13. до 29. фебруара 1944. Оригинал (писан на машини, ћирилицом) у Архиву Војске Србије, Ча, к. 276, рег. бр. 15/1 (књ. XLVII)