Сокобања
Centar-Sokobanje.jpg
Турско купатило
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаСокобања
Становништво
 — 2011.Пад 7982
Географске карактеристике
Координате43° 38′ 22″ СГШ; 21° 52′ 10″ ИГД / 43.639333° СГШ; 21.869333° ИГД / 43.639333; 21.869333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Сокобања на мапи Србије
Сокобања
Сокобања
Сокобања на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број18230
Позивни број018
Регистарска ознакаZA

Сокобања је градско насеље и бања у општини Сокобања у Зајечарском округу. Према попису из 2011. било је 7982 становника.

Географске одликеУреди

Налази се висини од око 400 m надморске висине. Кроз Сокобању протиче река Сокобањска Моравица. Позната је туристичка одредница за рекреативни, а посебно бањски туризам. Налази се између карпатских и балканских планина, Ртња и Озрена. За Сокобању су везани и Лептерија, излетиште које се налази уз Сокобањску Моравицу, и познати средњовековни град — Соко Град (бањски). У близини бање налази се водопад Рипаљка, који је периодичан и висок је двадесетак метара. Сокобања је позната по манифестацији „Прва хармоника”, традиционалном такмичењу хармоникаша које се одржава сваке године крајем августа.

Овде се налазе Термоминерални извори Сокобање.

ИсторијаУреди

Први пут је поменута 1690. године, први пут је описана 1737, када се каже да овде долазе Турци чак из Азије. После Првог светског рата је имала најмање посетилаца, док 1932. није откривена радиоактивност њених извора.[1]

Организовани бањски туризам почео је 1837. године, за време књаза Милоша Обреновића. Још и данас у центру насеља на корзоу је Милошев конак. Неки од познатих посетилаца су били Исидора Секулић, Стеван Сремац, Иво Андрић и Бранислав Нушић.[2]

ДемографијаУреди

У насељу Сокобања живи 6757 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,8 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 2914 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.370
1953. 3.984
1961. 4.227
1971. 5.554
1981. 7.204
1991. 8.439 8.283
2002. 8.407 8.729
2011. 7.982
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
8.059 95,86%
Роми
  
112 1,33%
Црногорци
  
61 0,72%
Македонци
  
24 0,28%
Југословени
  
15 0,17%
Горанци
  
10 0,11%
Албанци
  
9 0,10%
Власи
  
8 0,09%
Хрвати
  
7 0,08%
Муслимани
  
7 0,08%
Мађари
  
4 0,04%
Словенци
  
3 0,03%
Украјинци
  
2 0,02%
Бугари
  
2 0,02%
Чеси
  
1 0,01%
Словаци
  
1 0,01%
Русини
  
1 0,01%
Бошњаци
  
1 0,01%
непознато
  
50 0,59%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности везане за СокобањуУреди

ЗанимљивостиУреди

Иво Андрић, Бранислав Нушић, Меша Селимовић, Стеван Сремац, Исидора Секулић, Добрица Ерић — само су неке од знаменитих личности које су одседале у Сокобањи, која је од давних дана важила за боемско место и место сусрета уметника, писаца, сликара, редитеља, глумаца итд.[6]

Иво Андрић је за време Другог светског рата живео и писао у Сокобањи у својеврсној изолацији због тога што је као предратни дипломата одбио да сарађује са Немцима. У хотелу Моравица постоји спомен-соба Иве Андрића, у апартману 144 у коме је увек одседао када је посећивао Сокобању.[6]

Ја не знам чега стварно има овде, али знам да после 15-20 дана боравка у Сокобањи радим целу годину у Београду као препорођен. Овде у Сокобањи, гледајући ову раскош природе, ову лепоту светлости земље и неба, често ме обузме нека необјашњива туга или занос, па сам тако опуштен размишљао како би било лепо, бар за тренутак, поново се вратити романтизму.

— Иво Андрић, српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије.[7]

Сокобања,
Соко град
дођеш стар,
одеш млад.

— Бранислав Нушић, српски књижевник, писац романа, драма, прича и есеја, комедиограф, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер.[8]

Легенда о СокобањиУреди

Некад, у времена давна, силан велможа, господар тврдог Сокограда, јахаше котлином. Одједном, смрачи се небо над Озреном, севну муња са Оштре чуке. Груну гром и задрхта земља све до Шиљка на суром Ртњу. Подскочи уплашени хат. Јахач паде са коња и изгуби свест. Када се господар Сокограда освести учини му се да су му све кости поломљене. Није могао на ноге да се ослони. Лежао је тако и чекао смрт. Изненада, зачу клокот воденог кључа. Полако и болно се придиже, да се бар жедан од света не растави. Када велможа први гутљај воде са дотле врела непознатог попи, у глави му се намах све разбистри. Кад десницу руку у воду стави снага у њој оживе. Када то господар тврдог Сокограда виде, онако у оделу господскоме, окупа се у кладенцу и одмах оздрави, па се орно врати у тврди град. Одмах нареди да се кућа над извором дигне.

Замало, прочу се глас о води исцелитељици на све четири стране света. Са свих страна навали кљасто и богаљасто, они што им душа у носу бејаше, да на кључу воде видарице мелемом својим бољкама потраже. Оздравише многи од воде у котлини међу Озреном и Ртњем. Они што су највише болни били ту и домове изградише. [9]

СпортУреди

Галерија СокобањаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Политика”, 4. јун 1940
  2. ^ За Сокобању приватизација није лековита („Политика”, 6. јануар 2017)
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ а б „Знамените личности о Сокобањи”. sokobanjanadlanu.rs. 27. 2. 2018. Приступљено 23. 6. 2019. 
  7. ^ Живковић, Марика (19. 12. 2015). „Сокобања у очима Иве Андрића”. Јужне вести. Приступљено 23. 6. 2019. 
  8. ^ Јанковић, Сузана (19. 2. 2015). „Прича о..... Сокобања, Соко град — дођеш стар, одеш млад”. Портал Млади. Приступљено 23. 6. 2019. 
  9. ^ Тодоровић, Стојан (2002). Сокобањски споменар. Сокобања. 

Спољашње везеУреди