Сокобања

Сокобања
Сокобања;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Општина	Сокобања
Становништво
— 2022.	7.188
Географске карактеристике
Координате	43° 38′ 22″ С; 21° 52′ 10″ И / 43.639333° С; 21.869333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Сокобања Сокобања на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	18230
Позивни број	018
Регистарска ознака	ZA

Сокобања је градско насеље и седиште истоимене општине у Зајечарском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 7.188 становника (према попису из 2011. било је 7.982 становника).

Географија Уреди

Сокобањска Моравица

Налази се на висини од око 400 m надморске висине. Кроз Сокобању протиче река Сокобањска Моравица. Позната је туристичка одредница за рекреативни, а посебно бањски туризам. Налази се између карпатских и балканских планина, Ртња и Озрена. За Сокобању су везани и Лептерија, излетиште које се налази уз Сокобањску Моравицу, и познати средњовековни град — Соко Град (бањски). У близини бање налази се водопад Рипаљка, који је периодичан и висок је двадесетак метара. Сокобања је позната по манифестацији „Прва хармоника”, традиционалном такмичењу хармоникаша које се одржава сваке године крајем августа.

Овде се налазе Термоминерални извори Сокобање.

Историја Уреди

Први пут је поменута 1690. године, први пут је описана 1737, када се каже да овде долазе Турци чак из Азије. После Првог светског рата је имала најмање посетилаца, док 1932. није откривена радиоактивност њених извора.^[1]

Организовани бањски туризам почео је 1837. године, за време књаза Милоша Обреновића.^[2] Још и данас у центру насеља на корзоу је Милошев конак. Неки од познатих посетилаца су били Исидора Секулић, Стеван Сремац, Иво Андрић и Бранислав Нушић.^[3]

У Моравици је било и квалитетних ракова, пре Првог светског рата су стигли чак и до бечког двора. Након прекида, њихов извоз је поново почео 1934.^[4]

Демографија Уреди

У насељу Сокобања живи 6058 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,94 година (44,23 код мушкараца и 47,47 код жена). У насељу по попису из 2022. има 8544 стана од којих је 3426 насељених.^[5]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	3.370
1953.	3.984
1961.	4.227
1971.	5.554
1981.	7.204
1991.	8.439	8.283
2002.	8.407	8.729
2011.	7.982
2022.	7.188

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	8.059	95,86%
Роми	112	1,33%
Црногорци	61	0,72%
Македонци	24	0,28%
Југословени	15	0,17%
Горанци	10	0,11%
Албанци	9	0,10%
Власи	8	0,09%
Хрвати	7	0,08%
Муслимани	7	0,08%
Мађари	4	0,04%
Словенци	3	0,03%
Украјинци	2	0,02%
Бугари	2	0,02%
Чеси	1	0,01%
Словаци	1	0,01%
Русини	1	0,01%
Бошњаци	1	0,01%
непознато	50	0,59%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	9	15
80+	68	118
75—79	112	192
70—74	171	212
65—69	179	235
60—64	204	248
55—59	220	216
50—54	374	394
45—49	344	397
40—44	321	316
35—39	249	292
30—34	240	259
25—29	265	260
20—24	327	270
15—19	279	296
10—14	262	264
5—9	219	212
0—4	194	174
Просек :	38,8	41,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.003	1.147	1.322	1.809	2.451	2.844	2.914

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	583	718	590	675	208	111	24	2	3	0	2,88

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.362	953	2.130	155	121	3
Женски	3.720	731	2.156	618	211	4
УКУПНО	7.082	1.684	4.286	773	332	7

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.470	91	0	182	96
Женски	1.239	44	0	41	70
УКУПНО	2.709	135	0	223	166
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	70	62	203	117	91
Женски	19	12	180	118	38
УКУПНО	89	74	383	235	129
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	23	18	105	68	227
Женски	27	17	82	102	430
УКУПНО	50	35	187	170	657
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	47	0	0	70
Женски	31	1	0	27
УКУПНО	78	1	0	97

Познате личности везане за Сокобању Уреди

Митрополит београдски Михаило, миторполит.
Милош Обреновић, српски кнез и владар
Хајдук Вељко, борац из Првог српског устанка
Иво Андрић, писац, "нобеловац"
Исидора Секулић, писац
Бранислав Нушић, писац
Стеван Сремац, писац
Епископ нишки Доментијан Поповић, епископ
Емилијан Јосимовић, први српски урбаниста и професор архитектуре, рођен у Старој Молдави у Румунији умро у Сокобањи,
Љуба Дидић (Сокобања, 19. март 1849. — Краљевица, 7. новембар 1883) био је српски политичар.

Спомен чесма посвећена Љуби Дидићу

Занимљивости Уреди

Иво Андрић, Бранислав Нушић, Меша Селимовић, Стеван Сремац, Исидора Секулић, Добрица Ерић — само су неке од знаменитих личности које су одседале у Сокобањи, која је од давних дана важила за боемско место и место сусрета уметника, писаца, сликара, редитеља, глумаца итд.^[9]

Иво Андрић је за време Другог светског рата живео и писао у Сокобањи у својеврсној изолацији због тога што је као предратни дипломата одбио да сарађује са Немцима. У хотелу Моравица постоји спомен-соба Иве Андрића, у апартману 144 у коме је увек одседао када је посећивао Сокобању.^[9]

Ја не знам чега стварно има овде, али знам да после 15-20 дана боравка у Сокобањи радим целу годину у Београду као препорођен. Овде у Сокобањи, гледајући ову раскош природе, ову лепоту светлости земље и неба, често ме обузме нека необјашњива туга или занос, па сам тако опуштен размишљао како би било лепо, бар за тренутак, поново се вратити романтизму.
— Иво Андрић, српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије.^[10]

Сокобања,
Соко град
дођеш стар,
одеш млад.
— Бранислав Нушић, српски књижевник, писац романа, драма, прича и есеја, комедиограф, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер.^[11]

Легенда о Сокобањи Уреди

Некад, у времена давна, силан велможа, господар тврдог Сокограда, јахаше котлином. Одједном, смрачи се небо над Озреном, севну муња са Оштре чуке. Груну гром и задрхта земља све до Шиљка на суром Ртњу. Подскочи уплашени хат. Јахач паде са коња и изгуби свест. Када се господар Сокограда освести учини му се да су му све кости поломљене. Није могао на ноге да се ослони. Лежао је тако и чекао смрт. Изненада, зачу клокот воденог кључа. Полако и болно се придиже, да се бар жедан од света не растави. Када велможа први гутљај воде са дотле врела непознатог попи, у глави му се намах све разбистри. Кад десницу руку у воду стави снага у њој оживе. Када то господар тврдог Сокограда виде, онако у оделу господскоме, окупа се у кладенцу и одмах оздрави, па се орно врати у тврди град. Одмах нареди да се кућа над извором дигне.

Замало, прочу се глас о води исцелитељици на све четири стране света. Са свих страна навали кљасто и богаљасто, они што им душа у носу бејаше, да на кључу воде видарице мелемом својим бољкама потраже. Оздравише многи од воде у котлини међу Озреном и Ртњем. Они што су највише болни били ту и домове изградише. ^[12]