Зајечарски управни округ

Зајечарски управни округ
Зајечарски управни округ;
Држава	Србија
Регион	Јужна и источна Србија
Историјске области	Тимочка крајина, Буџак, Ртањ, Црна Река
Админ. центар	Зајечар
Површина	3.623 km2
Становништво	2011.
— број ст.	119.967
— густина ст.	33,11 ст./km2
Позивни број	+381 (0)19
Општине и градови	4 ; Бољевац ; Град Зајечар ; Књажевац ; Сокобања
Број насеља	173 ; (5 градских и 168 сеоска)
	Званични веб-сајт

Зајечарски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Укупно има 119.967 становника (Попис 2011). Седиште округа је град Зајечар.

Зајечарски округ

Територијална организацијаУреди

Зајечарски управни округ чини један град и три општине:

Грб	Општина/град	Седиште	Површина (km²)	Становништво (2011)	Број насеља
	Зајечар	Зајечар	1.069	59.461	42
	Бољевац	Бољевац	828	12.994	20
	Књажевац	Књажевац	1.202	31.491	86
	Сокобања	Сокобања	525	16.021	25
Извор: Републички завод за статистику^[1]

Култура и привредаУреди

Феликс Ромулијана (Галеријева палата) у Гамзиграду, била је престоница римског императора Гаја Галерија Валерија Максимилијана, с краја III и почетком IV века. Гамзиград се на основу откривеног материјала сврстава у ред најрепрезентативнијих римских градова на Балкану. Ту је пронађена бројна историјска грађа (накит, новац, алатке, оружје) као сведочанство о великој цивилизацији на овим просторима. Привредни развој града Зајечара кретао се од занатске и полуиндустријске прераде пољопривредних производа и експлоатације угљеног богатства.

ДемографијаУреди

Етнички састав према попису из 2011.‍^[2]

Срби	105.231	87,72%
Власи	6.254	5,21%
Роми	2.042	1,70%
Румуни	307	0,26%
Македонци	234	0,20%
Бугари	223	0,19%
остали	5.676	4,73%

Највећа насељаУреди

РеференцеУреди

^ Општине и региони у Републици Србији 2021. Републички завод за статистику, Београд 2021, приступљено 20. децембра 2022.
^ Етничка структура након пописа 2011.
^ „Књига 20 - Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011, подаци по насељима” (PDF). pod2.stat.gov.rs. Републички завод за статистику Србије. Приступљено 04. 03. 2023.

[1] Општине и региони у Републици Србији 2021. Републички завод за статистику, Београд 2021, приступљено 20. децембра 2022.

[2] Етничка структура након пописа 2011.

[3] „Књига 20 - Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, 2011, подаци по насељима” (PDF). pod2.stat.gov.rs. Републички завод за статистику Србије. Приступљено 04. 03. 2023.

[1]

[2]