Зајечарски управни округ

Зајечарски управни округ
Зајечарски управни округ;
Држава	Србија
Регион	Јужна и источна Србија
Историјске области	Тимочка крајина, Буџак, Ртањ, Црна Река
Админ. центар	Зајечар
Површина	3.623 km2
Становништво	2022.
— број ст.	96.715
— густина ст.	26,69 ст./km2
Позивни број	+381 (0)19
Општине и градови	4 ; Бољевац ; Град Зајечар ; Књажевац ; Сокобања
Број насеља	173 ; (5 градских и 168 сеоска)
	Званични веб-сајт

Зајечарски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Према попису из 2022. године у округу је живело 96.715 становника (према попису из 2011. било је 119.967 становника).^[1] Седиште округа је град Зајечар.

Територијална организација Уреди

Зајечарски управни округ чини један град и три општине:

Грб	Општина/град	Седиште	Површина (km²)	Становништво (2022)	Број насеља
	Зајечар	Зајечар	1.069	47.991	42
	Бољевац	Бољевац	828	10.184	20
	Књажевац	Књажевац	1.202	25.341	86
	Сокобања	Сокобања	525	13.199	25
Извор: Републички завод за статистику^[2]^[1]

Култура и привреда Уреди

Феликс Ромулијана (Галеријева палата) у Гамзиграду, била је престоница римског императора Гаја Галерија Валерија Максимилијана, с краја III и почетком IV века. Гамзиград се на основу откривеног материјала сврстава у ред најрепрезентативнијих римских градова на Балкану. Ту је пронађена бројна историјска грађа (накит, новац, алатке, оружје) као сведочанство о великој цивилизацији на овим просторима. Привредни развој града Зајечара кретао се од занатске и полуиндустријске прераде пољопривредних производа и експлоатације угљеног богатства.

Демографија Уреди

Етнички састав према попису из 2022.‍^[1]

Срби	84.458	87,33%
Власи	3.146	3,25%
Роми	1.716	1,77%
Румуни	322	0,33%
Југословени	204	0,21%
Бугари	173	0,18%
Македонци	148	0,15%
Хрвати	76	0,08%
Црногорци	72	0,07%
Остали	513	0,53%
Регионално	36	0,04%
Неизјашњени	1.829	1,89%
Непознато	4.022	4,16%

Највећа насеља Уреди

Референце Уреди

^ ^а ^б ^в ^г „Национална припадност : подаци по општинама и градовима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Републички завод за статистику Србије. Приступљено 30. 05. 2023.
^ Општине и региони у Републици Србији 2021. Републички завод за статистику, Београд 2021, приступљено 20. децембра 2022.
^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 30. 5. 2023.

[Попис2022-1] а ^б ^в ^г „Национална припадност : подаци по општинама и градовима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Републички завод за статистику Србије. Приступљено 30. 05. 2023.

[2] Општине и региони у Републици Србији 2021. Републички завод за статистику, Београд 2021, приступљено 20. децембра 2022.

[3] „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 30. 5. 2023.

[1]

[2]