Општина Бољевац

јединица локалне самоуправе Републике Србије

Општина Бољевац је општина у Зајечарском округу са седиштем у истоименом градском насељу. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 10.184 становника[1] (према попису из 2011. било је 12.994 становника).[2]

Општина Бољевац

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Зајечарски
Седиште Бољевац
Становништво
Становништво Пад 10.184 (2022)[1]
Густина насељености 12,30 ст./km2
Географске карактеристике
Површина 828 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт www.boljevac.org.rs

Географија

уреди
 
Ртањ

Општина Бољевац се налази у долини Црног Тимока окружен Малиником на северозападу, Ртњем, Самањцем, Тумбом и Слеменом на југу и Тупижницом на југоистоку. Граничи се са општинама Ражањ, Сокобања, Књажевац, Зајечар, Бор, Параћин и Деспотовац.

Од општине Деспотовац одвојена је Кучајским планинама, а од општине Параћин планином Самањац и Кучај, а између њих превојем Столице. Од општине Сокобања одвојена је планином Самањац и Ртањ. Кучајске планине и Ртањ су одвојени Црноречком котлином у коме се налази и седише општине Бољевац.

У административном погледу, Бољевац је општински центар са 24 месне заједнице у 19 катастарских општина. Припада Зајечарском округу од чијег је центра удаљена 40 километара.

Долина Црног Тимока пресеца општину на два дела, северни део је пространији али мање насељен (6 насеља) док је јужни део нижи, мањи по површини али насељенији (13 насеља). Надморска висина општине Бољевац се креће од 260 до 1.600 m.

Хидрографија

уреди

На територији општине Бољевац налазе се значајни водни ресурси. Река Црни Тимок је најзначајнији водени ток са врелом у Кривом Виру. Северно и јужно од долине Црног Тимока налазе се бројне притоке међу којима су Радованска река, Мировштица, Арнаута и Злотска река.

На територији општине присутна су многобројна врела. У Кривом Виру се налази и термални извор који је недовољно истражен.

  • Црни Тимок - највећи ток у општини Бољевац, који тече кроз централни део општине и низводно од Зајечара, са Белим Тимоком гради јединствену реку, а посебно је атрактивно његово врело у Кривом Виру.
  • Арнаута - река за коју су везана многа историјска догађања и народна предања, представља десну притоку Црног Тимока и реку која протиче кроз сам Бољевац.
  • Радованска река - чиста и бистра вода, велелепна клисура и кањон, богата рибом и разноврсном флором дуж своје долине.
  • Грабовачка и Злотска река - леве притоке Црног Тимока, такође атрактивни простори за излетнички и рекреативни туризам.

Демографија

уреди
 
Положај општине Бољевац у Зајечарском округу

Према попису из 2011. године општина Бољевац има 12.994 становника. Већину становништва су чинили Срби (64%), па затим Власи (26%), Роми (2%) и Румуни (1%). Природни прираштај је -13,7 ‰.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 25.423
1953. 25.831
1961. 26.277
1971. 23.335
1981. 21.818
1991. 19.384 18.424
2002. 15.849 17.347
2011. 12.994
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Срби
  
8.372 64,43%
Власи
  
3.356 25,83%
Роми
  
287 2,21%
Румуни
  
92 0,71%
Муслимани
  
20 0,15%
Македонци
  
19 0,15%
остали
  
848 6,53%
Етнички састав према попису из 2022.[1]
Срби
  
7.089 69,61%
Власи
  
1.634 16,04%
Роми
  
236 2,32%
Румуни
  
106 1,04%
Југословени
  
19 0,19%
Македонци
  
14 0,14%
Бугари
  
10 0,10%
Хрвати
  
8 0,08%
Муслимани
  
8 0,08%
Бошњаци
  
6 0,06%
Руси
  
5 0,05%
Црногорци
  
5 0,05%
Oстали
  
56 0,55%
Регионално
  
3 0,03%
Неизјашњени
  
298 2,93%
Непознато
  
687 6,75%

Насеља

уреди

Општину Бољевац чини 20 насеља од којих су 2 градска (Боговина и Бољевац), а 18 остала насеља.

Насеље Становништво Промена (%) Површина (km²) Густ. насељености (2022)
Попис 2011.[2] Попис 2022.[5]
Бачевица 344 218 -36,63% 20,91 10,43
Боговина 1.151 908 -21,11% 77,26 11,75
Бољевац 3.333 2.894 -13,17% 7,59 381,29
Бољевац Село 277 264 -4,69% 10,23 25,81
Валакоње 1.095 806 -26,39% 46,04 17,51
Врбовац 121 70 -42,15% 21,65 3,23
Добро Поље 305 199 -34,75% 29,53 6,74
Добрујевац 158 114 -27,85% 29,87 3,82
Илино 105 95 -9,52% 13,42 7,08
Јабланица 315 184 -41,59% 78,99 2,33
Криви Вир 335 215 -35,82% 123,50 1,74
Луково 584 471 -19,35% 42,05 11,20
Мали Извор 455 360 -20,88% 57,23 6,29
Мирово 141 119 -15,60% 25,35 4,69
Оснић 1.125 821 -27,02% 34,68 23,67
Подгорац 1.913 1.555 -18,71% 143,83 10,81
Ртањ 120 111 -7,50% 4,37 25,40
Рујиште 335 206 -38,51% 28,83 7,15
Савинац 288 220 -23,61% 9,07 24,26
Сумраковац 494 354 -28,34% 23,28 15,21

Месне заједнице

уреди

На територији општине Бољевац постоји 25 месних заједница као облика месне самоуправе:[6][7]

Образовање

уреди

На територији бољевачке општине постоје три основне школе: ОШ 9. српска бригада у Бољевцу, ОШ Ђура Јакшић у Сумраковцу и ОШ Ђорђе Симеоновић у Подгорцу. Са разгранатим мрежама истурених одељења од 1. до 4. разреда, ове школе покривају велики број насеља у општини Бољевац и чине систем основног образовања. Једина средња школа јесте СШ Никола Тесла у Бољевцу која поред одељења опште гимназије, образује ученике за профиле економске, шумарске и машинске струке.

Култура

уреди

За културни живот у Бољевцу задужен је Културно образовни центар Бољевац једина институција културе на територији општине. Под окриљем Центра раде и: Библиотека, Музеј Тимочке буне, Ансамбл КОЦ-а.

Поред Културно-образовног центра, у Бољевцу постоји и неколико удружења која се баве неговањем традиција у култури: Искон, Источник, Нова алтернатива, КУД Бољевац...

Непокретна културна добра

уреди

На територији општине Бољевац се налазе 12 непокретних културних добара од којих су 10 категорисани као споменици културе, а по једно као просторна културно-историјска целина и археолошко налазиште. Једино непокретно културно добро од великог значаја је манастир Лапушња који се налази код села Луково.[8]

Фотографија Назив Место Врста културног добра
Велико Градиште Јабланица Археолошко налазиште
  Зграда Основне школе Јабланица Споменик културе
Зграда Старе општине Криви Вир Споменик културе
  Комплекс објеката из 19. века Луково Просторна културно-историјска целина
  Кућа Добросава Петровића Бољевац Споменик културе
  Манастир Крепичевац Јабланица Споменик културе
  Манастир Лапушња Луково Споменик културе од великог значаја
  Османбегова чесма Подгорац Споменик културе
  Стара апсана Бољевац Споменик културе
  Стари камени споменик Сумраковац Споменик културе
  Црква Св. Архангела-Лозица Криви Вир Споменик културе
  Црква Св. Илије Бољевац Споменик културе

Туризам

уреди

Најзначајнија туристичка атракција бољевачке општине јесте планина Ртањ која се нагло издиже из црноречке котлине у којој је смештена општина Бољевац. Од осталих природних туристичких атракција издваја се Боговинска пећина, Илинско врело код села Илина, извор Црног Тимока - Пећура код Кривог Вира и Кучајске планине на којима се издваја висораван Велика Брезовица и клисура Радованске реке.[9]

Од културно-историјских добра у овом крају значајни су манастири: Крепичевац код Јабланице, Лапушња код Лукова и Лозица код Кривог Вира. У Бољевцу се налази Музеј Тимочке буне и црква Светог Илије. Најзначајнија манифестација у општини је сабор изворног народног стваралаштва "Црноречје у песми и игри".[10]

Референце

уреди
  1. ^ а б в „Национална припадност, 2022” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 28. 4. 2023. Приступљено 14. 5. 2023. 
  2. ^ а б „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014. 
  3. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  4. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  5. ^ „Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 25. 5. 2023. Приступљено 1. 6. 2023. 
  6. ^ „Службени лист општине Бољевац бр. 5/2019” (PDF). boljevac.org.rs. Приступљено 9. 6. 2023. 
  7. ^ „О Бољевцу: Месне заједнице”. boljevac.org.rs. Приступљено 9. 6. 2023. 
  8. ^ „Информациони систем непокретних културних добара: Претрага НКД”. nasledje.gov.rs. Приступљено 23. 03. 2023. 
  9. ^ Економски развој општине Бољевац: Туризам Званични сајт општине Бољевац, приступљено 24. јула 2021.
  10. ^ О Бољевцу: Културно наслеђе Званични сајт општине Бољевац, приступљено 24. јула 2021.

Спољашње везе

уреди