Валакоње је насеље у Србији у општини Бољевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 1378 становника (према попису из 1991. било је 1684 становника).

Валакоње
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗајечарски
ОпштинаБољевац
Становништво
 — 2011.1378
Географске карактеристике
Координате43°52′05″ СГШ; 21°58′25″ ИГД / 43.868° СГШ; 21.9735° ИГД / 43.868; 21.9735Координате: 43°52′05″ СГШ; 21°58′25″ ИГД / 43.868° СГШ; 21.9735° ИГД / 43.868; 21.9735
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина269 м
Валакоње на мапи Србије
Валакоње
Валакоње
Валакоње на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број030
Регистарска ознакаZA

ДемографијаУреди

У насељу Валакоње живи 1152 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 46,1 година (44,6 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 386 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,57.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.366
1953. 2.436
1961. 2.248
1971. 2.285
1981. 1.960
1991. 1.684 1.641
2002. 1.378 1.436
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Власи
  
881 63,93 %
Срби
  
449 32,58 %
Румуни
  
13 0,94 %
Југословени
  
3 0,21 %
Муслимани
  
1 0,07 %
непознато
  
2 0,14 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Подела насељаУреди

Насеље је подељено на три главна дела: Валакоње село, Валакоње Буково и Валакоње Тимок. Валакоње село је западни, главни део насеља, простире се између Бољевцa на југу, Црног Тимока на западу и северу, и брда Tilva lu Balaṣ (Балашево брдо) на истоку. Кроз административни центар, у коме је месна канцеларија и школа за ученике од првог до четвртог разреда, протиче поток Арнаута, који се улива у Црни Тимок. Валакоње Буково је југоисточни део насеља Валакоње, део неформалног топонима Буково које је формално подељено између насеља Оснић и Валакоње (под именима засеока Оснић Буково и Валакоње Буково), премда локално становништво у говору користи јединствен топоним - Буково. У центру засеока Валакоње Буково се такође налази школа за ученике од првог до четвртог разреда. Валакоње Тимок заузима североисточни део насеља, уз Црни Тимок и магистрални пут Параћин-Зајечар и у њему не постоји згуснута формација домаћинстава као у друга два дела.

Приче и легенде везане за насељеУреди

Етимологија имена ВалакоњеУреди

Становници помињу две приче о настанку имена насеља Вакакоње.

По једној, фонетској теорији о пореклу имена, непознати турски бег је, бежећи од хајдука, изгубио коња негде у овом насељу. Од мештана је узео другог коња који се показао врло брзим и издржљивим, и на њему се спасао. Наводно је изговорио "Вала коњу!" и тако наденуо име насељу Валакоње.

По другој, влашкој причи, село је добило име из влашког назива Valja ku kuoarnje ("Долина са дреновима"), будући да је централни део насеља смештен у долини потока Арнаута, која је била обрасла том биљком.

Марков каменУреди

Налази се поред регионалног пута Бољевац-Планиница-Лубница, крај саме ивице асфалта, с леве стране у правцу од Бољевца, а пре скретања за Врбовац. Ради се о стени пречника око 1 метар која на себи има удубљења која подсећају на траг босог стопала у истопљеном снегу. Камен је препознатљива географска одредница за локално становништво. Добио је име по Марку Краљевићу који је, по легенди, стао на тај камен да би се попео на свог коња Шарца. Због велике снаге Маркове, у камену остаде траг његовог стопала.

РеференцеУреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди