Стара апсана у Бољевцу

Стара апсана у Бољевцу је зграда у којој су током Буне били затворени побуњеници из целог црноречког краја. Саграђена је након што је Бољевац проглашен среским местом 1860. године.

Стара апсана

Спада у прву категорију споменика културе и заштићена је на основу Одлуке о проглашењу за културно добро СО Бољевац, бр. 633—491/80-07 од 15. маја 1980. године.

Зграда је 1983. обновљена и адаптирана за Музеј „Тимочке буне”.[1]

Стара апсана прре реновирања.


АпсанаУреди

Изграђена је после 28. фебруара 1860. године, када је кнез Милош Обреновић прогласио Бољевац средиштем среза. Јавни објекти као што је апсана била је неопходна институција за ново административно седиште које је Бољевцу добио.

Зидана је од камена и опеке па малтерисана. У основи је издуженог правоугаоног облика.

У згради апсане била је концентрисана сва управна и правна власт.

Нова апсана са неколико ћелија за затворенике служила је касније за притварање учесника Тимочке буне 1883. године.

МузејУреди

На стогодишњицу Тимочке буне, 1983. године, зграда старе апсане у Бољевцу рекоструисана је и адаптирана у музејски простор — Музеј Тимочке буне, који делује под окриљем КОЦ-а Бољевац.

Објекат Музеја заузима површину од 104 метара квадратна, дужине 16,5 и ширине 6,3 метра. Од 15. маја 1980. године налзи се под заштитом Завода за заштиту споменика културе.

Поставка Музеја прати стање пред Тимочку буну, почетак буне, борбу народне и стајаће војске, организацију војске 80-их године 19. века, стање становништва крајем 19. века. Поставку употпуњују портрети најзначајнијих личности везаних за Буну, пре свега вођа Буне, све до угушење Буне које је оличено у Преком суду.

Музеј садржи богату колекцију докумената из 1883. године:

Највећи део збирке музеја представљају фотографије личности које су одиграле пресудну улогу у Тимочкој буни:

Велики део музеја представљају илустрације са приказима сељака из тог периода, народне војске, стајаће војске и догађаја као што су:

  • „Предавање оружја”
  • „Читање владине наредбе и позив на изручење оружја”
  • „Напад стајаће војске на народ и народну војску код бањске клисуре”

Своје место у поставци нашла је малобројна уметничка збирка са акварелима и цртежима везаним за Тимочку буну као што су акварели са изгледом сеоске механе у селу Лукову, акварел са изгледом зграде општине у Кривом виру, цртеж са изгледом апсане, цртеж са приказом зграде у којој је одржан договор пре избијања буне.

Збирка садржи предмете и оружје из тог периода, као и медаље којима су награђени они који су хватали побуњенике.

У Музеју је изложен и део завичајне збирке где се могу видети преслице, старе вунене чарапе, као и поједини елементи прибора за ручавање.

Музејска грађа којом се илуструје Тимочка буна, прикупља се и чува у већ 30 година.

Стална поставка Музеја је 2011. године „освежена” паноима са истраживачком грађом где је акценат стављен на учеснике из Бољевачког среза.

РестаурацијаУреди

Пројекат конзерваторско-рестаураторских радова, са циљем да се изврши санација и оспособљавање објекта за његову нову намену, радио је Завод за заштиту споменика културе из Ниша.[2]

Објекат старе апсане а садашњег музеја, од 15. маја 1980. године под заштитом Завода за заштиту споменика културе, као и остали споменици Тимочке буне: стара општина у Кривом Виру, Поп-Милијина кафана у Лукову, кућа Добросава Петровића у Бољевцу и стара школа у Јабланици.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • „Бољевац у Тимочкој буни — заборављени устаници”, аутор Драгана Драготић, издавач Културно-образовни центар Бољевац