Мирово

насеље у Бољевцу, Зајечарски округ, Србија

Мирово је насеље у Србији у општини Бољевац у Зајечарском округу. Према попису из 2011. било је 140 становника (према попису из 2002. било је 183 становника).

Мирово
Поглед на Мирово, са Ртња
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаБољевац
Становништво
 — 2011.140
Географске карактеристике
Координате43° 47′ 31″ С; 21° 54′ 33″ И / 43.792° С; 21.909166° И / 43.792; 21.909166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина405 m
Мирово на карти Србије
Мирово
Мирово
Мирово на карти Србије
Остали подаци
Позивни број030
Регистарска ознакаZA

Географија

уреди
 
Ртањ

Мирово се налази у подножју планине Ртањ, у долини Мировске реке (Мировштица), једне од притока Црног Тимока. На западу се граничи са атаром села Луково и Јабланица, на северу атаром села Мали Извор, на југу са Шарбановцем, а на истоку са атаром Бољевца, Илина и Ртња. Рељеф је брдско-планински са највишом тачком од 1.565 метара (Шиљак).

Осим Мировске реке кроз катастарску општину пролази и Селски поток од кога се ствара познати Бољевачки поток - Змијанац.

Мирово је четврто најмање насеље општине Бољевац са само око 150 становника. Јужно од села се налази чувена планина Ртањ са највишим врхом у општини.

Ртањ

уреди

Планина се нагло диже из равнице и завршава скоро правилном купом, па многи верују да је и Ртањ пирамида слична онима у суседној Босни. Ртањ је у подножју углавном састављен од пешчара и стена, а у вишим деловима од кречњака. Са јужне стране падови су благи и према подножју се простире висораван која се лагано спушта ка Соко Бањи. На северној страни Ртањ је изразито одсечен са оштрим гребеном при врху. На источном крају гребена, уздиже се главни врх Шиљак. Северна страна планине прекривена је шумама и пашњацима, обрасла аутохтоним биљним врстама и обилује изворима питке воде. У Овом делу се налази и ловиште које се простире на 6368 ha. Најчешћа ловна дивљач су срне и дивље свиње.

Ртањ је „познат“ по том што своје посетиоце мучи жеђу. Сва вода отиче кроз кречњак, понире, а онда, у нижим деловима, избија у јаким врелима по ивици планине. У подножју се налазе леденице из којих је могуће извадити лед који се формира услед непрекидне промаје која обара температуру у леденици. Ртањ је чувен и по афродизијачкој трави од које се прави чувени ртањски чај. Све донедавно биле су организоване бербе ртањског чаја, али одскоро је на снази забрана брања зато што је забрињавајуће проређена.

Демографија

уреди

У насељу Мирово живи 164 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 54,7 година (53,7 код мушкараца и 55,5 код жена). У насељу има 76 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,41.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 615
1953. 615
1961. 714
1971. 512
1981. 404
1991. 287 287
2002. 183 190
2011. 140
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
182 99,45%
Југословени
  
1 0,54%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди