Отворите главни мени

Књажевац (до 1859. године Гургусовац) је градско насеље и седиште истоимене општине у Зајечарском округу у Србији. Према попису из 2011. било је 18.404 становника (према попису из 2002. био је 19.351 становник).

Књажевац
Knjaževac.jpg
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗајечарски
ОпштинаКњажевац
Становништво
 — 2011.Пад 18.404
Географске карактеристике
Координате43°30′00″ СГШ; 22°26′00″ ИГД / 43.5° СГШ; 22.433333° ИГД / 43.5; 22.433333Координате: 43°30′00″ СГШ; 22°26′00″ ИГД / 43.5° СГШ; 22.433333° ИГД / 43.5; 22.433333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Књажевац на мапи Србије
Књажевац
Књажевац
Књажевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број19350
Позивни број019
Регистарска ознакаKŽ / КЖ

Град се налази у долини реке Тимок. У римско доба био је познат под именом Timacum Minus. Касније је носио име Гургусовац. Данашње име је добио 1859. по кнезу Милошу Обреновићу.

Овде се налазе Техничка школа (Књажевац), Народна библиотека Његош и Црква Светог Ђорђа у Књажевцу.

ИсторијаУреди

Древне цивилизације које су боравиле на тим просторима су били Трачани и Дачани. За време Римљана град се звао Timacum Minus.

Турско време

За време Турака град се звао Гургусовац. Град је доживео страдања у Првом турско-српском рату 1876, када су га Турци освојили и порушили.

Други балкански рат

Књажевац је био једини српски град којег су накратко освојили Бугари у другом балканском рату. Шест бугарских пукова напало је један српски пук (Први српски пук), који је био трећег позива (старци и деца). Бугари су ушли у град 24. јуна 1913. али су се повукли два дана касније - 26. јуна 1913. Кад је ослободила град, српска војска била је прича страшних злочина Бугара. Старе људе и дечаке који су чували стоку нашли су поклане, силоване су биле чак и младе девојке и прилетне старице.[1] Град су Бугари разрушили и опљачкали.

Знамените личностиУреди

СаобраћајУреди

 
Железничка станица у Књажевцу.
 
Књажевац поглед са Тресибабе
 
Књажевачки фестивал омладинског стваралаштва


Књажевац је са другим градовима повезан друмским и железничким саобраћајем. Удаљеност од других градова:

ДемографијаУреди

У насељу Књажевац живи 15.928 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,3 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 6268 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

 
Демографија[2]
Година Становника
1948. 4.862
1953. 5.906
1961. 7.448
1971. 11.249
1981. 16.665
1991. 19.705 19.523
2002. 19.351 19.941
2011. 18.404
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
18.477 95,48 %
Роми
  
299 1,54 %
Македонци
  
43 0,22 %
Југословени
  
40 0,20 %
Црногорци
  
38 0,19 %
Хрвати
  
27 0,13 %
Албанци
  
23 0,11 %
Бугари
  
17 0,08 %
Словенци
  
8 0,04 %
Мађари
  
7 0,03 %
Муслимани
  
5 0,02 %
Немци
  
3 0,01 %
Руси
  
2 0,01 %
Власи
  
2 0,01 %
Чеси
  
1 0,00 %
Украјинци
  
1 0,00 %
Румуни
  
1 0,00 %
непознато
  
76 0,39 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

СпортУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Јаша Томић: Рат у Македонији и Бугарској; стр. 193
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди