Живојин Станковић
Живојин С. Станковић (Књажевац, 1885 – Вертекоп, 1918) био је пилот Краљевине Србије. Припадао је првој групи од шест пилота који су се школовали у Француској 1912. године.[1]
Живојин Станковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Живојин С. Станковић |
Датум рођења | 19. септембар 1885. |
Место рођења | Књажевац, Краљевина Србија |
Датум смрти | 1918. |
Место смрти | Вертекоп, Краљевина Грчка |
Биографија
уредиЖивојин С. Станковић је завршио Војну академију у Београду 1909. године и као потпоручник службовао у артиљеријском пуку. Завршио је Блериову пилотски школу у Етампу Француска 1912. године и добио диплому пилота ФАИ бр. 1027. Као пилот је учествовао у оба балканска рата и Великом рату. Разболео се од маларије почетком 1918. године на Солунском фронту и убрзо преминуо не дочекавши пробој фронта и ослобођење отаџбине. Када је умро, по чину је био капетан.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Живојин Станковић Архивирано на сајту Wayback Machine (6. април 2014), Приступљено 5. 4. 2013.
Литература
уреди- Грујић, Златомир (2018). Српско ваздухопловство у балканским ратовима 1912-1913. Београд: Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије. стр. 140. ISBN 978-86-903799-8-9.
- Циглић, Борис (2009). Крила Србије: Ваздухопловна команда и авијатика српске војске 1912–1920. Београд: Инфинитас д.о.о. стр. 544. ISBN 978-86-6045-005-2.
- Јањић, Чедомир; Петровић, Огњен; Ђокић, Небојша; Исаковић, Бисерка и Оштрић, Шиме. (1993). Српска авијатика 1912 - 1918. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. стр. 260. ISBN 978-86-9014-031-2.
- Микић, Сава Ј. (1933). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
- Димитријевић, Бојан; Миладиновић П.; Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Војна енциклопедија - Друго издање, (1978),
- Драган Алексић, Небојша Ђокић, Француски ваздухоплови у наоружању војске и морнарице Краљевине Југославије, Beograd, Institut za noviju istoriju Srbije