Википедија

Маларија

инфективна болест

Маларија је инфективна болест коју изазива сићушни паразит Plasmodium и то било која од четири врсте, колико их и постоји. Свака од ових врсти има своје специфичности, било према реакцији на медикаменте или према локацији у организму након инфекције, али и према ефектима које има по здравље човека.

Маларија
Ћелија паразита Plasmodium из пљувачке женског комарца како се креће по ћелији комарца
СпецијалностиИнфективна болест
Симптомигрозница, повраћање, главобоље[1]
Време појаве10–15 дана након излагања[2]
УзроциPlasmodium кога преносе комарци[1]
Дијагностички методпреглед крви, тестови детекције антигена[1]
ПревенцијаМреже за комарце, репелант инсеката, контрола комараца, лекови[1]
Лековиантималаријски лекови[2]
Фреквенција296 милиона (2015)[3]
Смртност730,500 (2015)[4]

Plasmodium falciparum је врста која се географски простире у тропским и суптропским подручјима, дакле око Екватора.[1] Инфекција овим паразитом може угрозити живот оболелог у току пар дана од уласка паразита у организам, а код паразита постоји резистенција на већину доступних медикамената, тако да терапија мора бити комбинована.

Plasmodium vivax, P. malariae i P. ovale су преостале врсте, које нису тако опасне по човека. Постоје примјери успешног опоравка након месец дана, чак и без лечења признатим медикаментима. Налазе се у свим тропским крајевима света, изузев Plasmodium ovale који је нађен само у западној Африци.[5] Plasmodium vivax и P malariae се могу настанити у јетри човека, што може изазвати додатне компликације и захтевати додатни медицински третман.[6][7][8]

Преносник овог паразита, а и саме болести, је једна врста тропског рода комарца Anopheles, који убодом уноси истог у човека. Пошто се ларве комарца све до изласка из љуштуре налазе под водом, углавном у мочварним подручјима маларија је најраспрострањенија.

У свету се сваке године маларијом зарази 300—350 милиона људи, од чега више од 400.000 умире. Већина случајева се догађа у тропским крајевима, а већина смрти је у субсахарској Африци, (92%), а две трећине смрти чине деца млађа од пет година.[9]

Француски војни лекар Алфонс Лаверан је године 1907. добио Нобелову награду за медицину и физиологију за своје откриће узрочника маларије. Године 1902, исту је награду добио британски лекар Роналд Рос за свој опис животног циклуса плазмодија. Познати биолог Роберт Кох открио је да се маларија може успешно спречити исушивањем мочвара, природног станишта комараца, преносника маларије, те је на тај начин успешно спречавао маларију.

Историја уреди

Маларија је присутна код људи преко 50.000 година. Први записи о повременим епидемијама грознице потичу из древне Кине 2700 година пре нове ере.[10] Сматра се да је маларија делом заслужна и за пад моћи Римског царства,[11] где је знана као Римска грозница. Мочварни делови јужне Италије врло су погодни за ширење болести. У Европи и Северној Америци болест је била доста распрострањена до 20. века. Током Другог светског рата маларије је била главна здравствена претња америчким војницима на пацифичком ратишту, те се сматра да је око 500.000 заражено, а према неким изворима 60.000 америчких војника на афричком и јужнопацифичком ратишту је преминуло од болести.

Први делотворни лек против маларије користили су локални становници у Перуу, који су приређивали тинктуру из коре дрвета лат. Cinchona која је садржавала кинин. Исусовци су приметили делотворност терапије, те су је током 1640-их увели у Европу, где је била убрзо општеприхваћена. Тек су 1820. француски хемичари Пјер Жозеф Пелетијер и Жозеф Фјенајм Кавенто, открили и изоловали активни састојак кинин из коре. Током 1940-их хлорокин је заменио кинин. Током 1970-их кинеска Научница Ту Јоујоу, открила је артемисинин, који је у комбинацији са другима антималарицима, постао препоручени лек.

Маларија је била присутна и у Београду[12][13], на Дунавској и Савској падини, а 1939. се проширила на све делове града, када је, по једном мишљењу, Београд био "најмаларичнији град у Европи".[14]

Етиологија уреди

Главни чланак: Plasmodium

Маларија је узрокована протозоанским паразитом из рода Plasmodium, којег преноси комарац Anopheles. Код човека маларију узрокују P. falciparum, P. malariae, P. ovale, P. vivax и P. knowlesi.[15][16] Plasmodium falciparum је најчешћи узрочник и најчешће узрокује смрт (~75%), чему следи P. vivax (~20%).[17] Мада је P. falciparum традиционално одговоран за највећи број смртних случајева,[18] недавно прикупљени подаци сугеришу да је P. vivax маларија скоро једнако смртоносна.[7] P. vivax се пропорционално чешће среће изван Африке.[6] Документавани су случејеви инфекција са неколико Plasmodium врста из виших човеколиких мајмуна; међутим, изузев P. knowlesi зоонотичких врста које узрокују маларију код макакија[16] — они имају ограничен значај за јавно здравље.[19]

Очекује се да ће глобално загревање имати утицаја на пренос маларије, мада је озбиљност и географска дистрибуција таквих ефеката неизвесна.[20][21]

Животни циклус уреди

 
Животни циклус маларијског паразита. Комарац узрокује инфекцију убодом. Прво, спорозоити улазе у крвоток и мигрирају до јетре. Они инфицирају ћелије јетре, где се умножавају у мерозоите, долази до отварања ћелија јетре, и паразити се враћају у крвоток. Мерозоити инфицирају црвена крвна зрнца, где се развијају у прстенасте форме, трофозоите и шизонте који затим производе додатне мерозоите. Полне форме се такође производе, које ако преузме комарац, инфицирају инсекта и животни циклус се наставља.

У животном циклусу Plasmodium паразита, женка Anopheles комарца (дефинитивни домаћин) преноси покретну инфективну форму (звану спорозоит) на кичмењачког домаћина као што је човек (секундарног домаћина), и стога делује као трансмисиони вектор. Спорозоит путује кроз крвне судове до ћелија јетре (хепатоците), где се репродукује асексуално, производећи хиљаде мерозоита. Они инфицирају нова црвена крвна зрнца и иницирају серију асексуалних циклуса умножавања којима настаје 8 до 24 нових инфективних мерозоита, након чега се ћелија отвара и инфективни циклус поново почиње.[22]

Други мерозоити се развијају у незреле гаметоците, који су прекурзори мушких и женских гамета. Кад оплођени комарац убоде инфицирану особу, гаметоцити се преузимају са крвљу, и затим сазревају у стомаку комарца. Мушки и женски гаметоцити се спајају и формирају оплођене оокинете, покретне зиготе. Оокинети се развијају у нове спорозоите који мигрирају у пљувачне жлезде инсекта, спремни да инфицирају нове кичмењачке домаћине. Спорозоити се убризгавају у кожу с пљувачком инсекта, кад комарац узме следећи крвни оброк.[23]

Једино женке комараца се хране крвљу; мужјаци комарца се хране биљним нектаром и не преносе болест.[24] Женке Anopheles рода комараца преферирају да се хране ноћу. Оне обично почињу потрагу за храном у сумрак и настављају током ноћи док не нађу храну.[25] Паразити маларије се исто тако могу пренети путем трансфузије крви, мада до тога ретко долази.[26]

Рекурентна маларија уреди

Симптоми маларије се могу поново јавити након периода без симптома варирајуће дужине. У зависности од узрока, поновна појава се може класификовати као рекрудесценција, релапсе, или реинфекција. Рекрудесценција је кад се симптоми врате након периода без симптома. Она је узрокована паразитима који преживе у крви као резултат неадекватног или неделотворног третмана.[27] Релапс је кад се симптоми поново јаве након што је паразит био елиминисан из крви али зе опстао у виду дормантних хипнозоита у хепатоцитима. Релапс се обично јавља након 8–24 недеље и карактеристичан је за P. vivax и P. ovale инфекције.[17] Случајеви P. vivax маларије у умереним областима често обухватају период презимљавања у облику хипнозоита, са релапсима следеће године након убода комараца.[8] Реинфекција је сценарио у коме је паразит који је узроковао ранију инфекцију био елиминисан из тела али је нови паразид уведен. Реинфекција се не може лако разграничити од рекрудесценције, мада се поновна појава инфекције у току две недеље након третмана иницијалне инфекције типично приписује неуспешном третману.[28] Људи могу да развију извесну имуност кад су изложени фреквентним инфекцијама.[29][30]

Патогенеза уреди

 
Црвена крвна ћелија инфицирана са P. vivax

Инфекција маларијом одвија се у две фазе. Прва јетрена егзоеритроцитна фаза, те еритроцитна фаза. Када спорозоити узрочника маларије доспеју у крвоток, доспеју до јетре, где улазе у хепатоците и у њима се асексуално размножавају. Болест је кроз тих 8-30 дана најчешће асимптоматска. Код P. vivax и P. ovale јетрена фаза може латентно трајати и до 1,5-3 године. Код P. vivax мерозоите прелазе у хипнозоите које у хепатоцитима мирују неколико месеци (6-12 типично) па до три године. У јетреним ћелијама настају бројни мерозоити који након распадања ћелија јетре улазе у еритроците. У еритроцитима паразити се поновно асексуално размножавају. Попримају облик прстена, затим расту у амебоидни облик из којег настају шизонти са 8 фо 24 мерозоита сваки. Они поновно излазе из ћелија те улазе у нове еритроците. Таквим таласима периодичне масовне инвазије нових еритроцита, значајно се повећава количина узрочника, док се клинички прати пораст телесне температуре. Део паразита у еритроцитима прелази у полне гаметоците, који након што комарац попије крв, у његовом систему за варење започињу нови циклус.[31]

У ћелијама јетре и еритроцитима паразит је добро заштићен од имунолошког одговора. Заражене еритроците ипак уклања слезена. P. falciparum на еритроцитима изражава адхезивне протеине због чега се лепи на малим крвним жилама и узрокује зачепљење микроваскулатуре.

Оштећење јетре узроковано маларијом је ретко и обично последица већ постојеће болести јетре (нрп. вирусни хепатитис, алкохолна болест јетре).

Клиничка слика уреди

 
Main symptoms of malaria[32]

Зависно од врсте паразита из рода Plasmodium и времена инкубације, први симптоми се могу јавити 7-14 дана[32] или чак и 8-10 месеци након уношења паразита. Доста тога зависи и од имунитета, па се тако могу забележити случајеви потпуног имунитета, који је стечен временом. Симптоми се могу јавити касније код особа које су користиле антималаријске лекове као превенцију.[17]

Симптоми маларије, поготово у првих неколико дана, не изгледају ништа другачије од уобичајених симптома које имају неке друге болести које узрокују бактерије, вируси или паразити.[33] То отприлике укључује: повећану телесну температуру, главобољу, умор, појачано знојење, повраћање, али могу се јавити и нешто другачији знаци као што су: сув кашаљ, болови у мишићима, повећање јетре, или чак нервне дисфункције и губитак свести.[34]

Класични симптом маларије је пароксизмална циклична појава нагле хладноће којој следи дрхтавица и затим грозница и презнајање, који се јављају свака два дана (тродневна грозница) код P. vivax и P. ovale infекciја, и свака три дана (квартарна грозница) код P. malariae. P. falciparum инфекција може да узрокује понављајућу грозницу свака 36–48 сата, или мање изражену и скоро константну грозницу.[35]

Тешку маларију обично узрокује P. falciparum (назива се фалципарном маларијом). Симптоми фалципарне маларије се јављају 9–30 дана након инфекције.[33] Особе са церебралном маларијом фреквентно испољавају неуролошке симптоме, укључујући абнормалне трзаје, нистагмус, конјуговану парализу погледа (неспособност симултаног кретања очију у истом правцу), опистотонус, епилептички напади, или кома.[33]

Дијагноза уреди

На болест се углавном посумња на темељу епидемиолошке анамнезе (боравак у крајевима где је присутна болест) и симптома болест. За дијагнозу болести користи се микроскопски преглед крви. Развијени су и брзи дијагностички тестови на бази антигена.[36][37]

Маларија се према СЗО класификује као некомпликована или као тешка. У случају да је присутан један од следећих критерија болест је тешка, а ако није онда је некомпликована:[38]

Лечење уреди

 
Државе у којима постоји могућност од избијања маларије обојене су у црвено

Третирање ове болести одговарајућим лековима зависи од врсте Plasmodium која је присутна у организму човека, концентрације самог паразита у крви као и отпорнисти паразита на неке од лекова. Правилна терапија лековима против маларије након 48 сати уклања све симптоме болести, а већ након 3-4 дана паразит је уклоњен из крвотока.

Постоји низ најразличитијих лекова који се користе како за спречавање, тако и за третман болести (најпознатији је свакако кинин), а међу њима најефикаснији и најпознатији су амодијахин, хлороквин, мефлоквин, доксициклин, примаквин, маларон, најчешће кориштени у превентивне сврхе.

Да би се спречиле поновне појаве ове болести (рекуренце), у терапију се укључује и примаквин, који спречава поновни развој паразита, нарочито врста P. ovalе и P. vivax.

Лекови уреди

Медикаментозно лечење зависи од тежине болести. Некомпликована маларија се лечи се пероралним узимањем комбинације два или више антималаријска лека (антималарици - нпр. кинин, сулфадоксин-пириметамин, доксициклин, клиндамицин).[39] Најделотворније су комбинације са артемисинином.

Тешка маларија се лечи парентералним препаратима антималарика уз подржавајуће мере у јединицама интензивног лечења, због потребе надзора виталних функција.

Већина обољелих се уз адекватно лечење потпуно опорави. Тешка маларија може брзо напредовати и узроковати смрт у неколико сати или дана. Најтежи облици болести, лечени у најбољим центрима имају смртност до 20%.

Превенција уреди

Методе за превенцију маларије укључују лекове (профилакса), ерадикацију комараца и превенцију убода комараца. Присутност маларије у одређеном подручју захтева комбинацију неколико фактора, густе насељености човека, бројне популације комараца и високог ступња преноса са комараца на људе и са људи на комарце. Слабљење једне од карика доводи до нестанка болести.[40]

Уклањање преносника болести остварено је исушивањем мочварних подручја, бољим санитарним условима, те инсектицидима.[41] [42] [43]Мере су биле успешне уз значајан еколошки учинак. Одређени учинак постиже се и мрежама против комараца на креветима, пошто се комарци рода Anopheles хране ноћу.[44]

Профилакса лековима (хемопрофилакса), мера је која се односи на особе које путују у ендемска подручја маларије. Обично се лекови (хлорокин, мефлокин) узимају две недеље прије одласка, те се настављају до шест недеља по повратку из угроженог подручја.

Компликације уреди

Маларија узрокује неколико озбиљних компликација. Међу њима је развој дисајног поремећаја, који се јавља код 25% одраслих и 40% деце са озбиљном маларијом узрокованом P. falciparum паразитом. Могући узроци обухватају респираторну компензацију метаболичке ацидозе, некардиогени едем плућа, пратећа пнеумонија, и озбиљна анемија. Мада редак код мале деце са озбиљном маларијом, синдром акутног респираторног дистреса се јавља код 5–25% одраслих и до 29% of трудних жена.[45] ХИВ конфекција са маларијом повећава морталитет.[46] Бубрежна инсуфицијенција је својство црноводне грознице, при којој хемоглобин из лизираних црвених крвних зрнаца доспева у урин.[33]

Инфекција са P. falciparum може да доведе до церебралне маларије, форме озбиљне маларије која обухвата енцефалопатију. Она је асоцирана са побељивањем ретине, што може да буде користан клинички индикатор за разликовање маларије од других узрока грознице.[47] Увећана слезина, увећана јетра или увећање оба органа, јака главобоља, низак ниво шећера, и хемоглобин у урину са затајењем бубрега се могу јавити.[33] Компликације могу да обухвате спонтано крварење, коагулопатију, и шок.[48]

Маларија код трудних жена је значајан узрок мртворођености, смртности одојчади, абортуса и мале тежине новорођенчади,[49] посебно код P. falciparum инфекција, али и оних узрокованих P. vivax паразитом.[50]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д Caraballo, H (2014). „Emergency department management of mosquito-borne illness: Malaria, dengue, and west nile virus”. Emergency Medicine Practice. 16 (5): 1—23; quiz 23—4. PMID 25207355. 
  2. ^ а б „Malaria Fact sheet N°94”. WHO. 2014. Архивирано из оригинала 3. 9. 2014. г. Приступљено 28. 8. 2014. 
  3. ^ GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet (London, England). 388 (10053): 1545—1602. PMC 5055577  . PMID 27733282. doi:10.1016/S0140-6736(16)31678-6. 
  4. ^ GBD 2015 Mortality and Causes of Death, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet (London, England). 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903  . PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  5. ^ Abeku, TA (2007). „Response to malaria epidemics in Africa”. Emerging Infectious Diseases. 14 (5): 681—6. PMC 2738452  . PMID 17553244. doi:10.3201/eid1305.061333.   
  6. ^ а б Arnott A, Barry AE, Reeder JC (2012). „Understanding the population genetics of Plasmodium vivax is essential for malaria control and elimination”. Malaria Journal. 11: 14. PMC 3298510  . PMID 22233585. doi:10.1186/1475-2875-11-14.   
  7. ^ а б Baird, JK (2013). „Evidence and implications of mortality associated with acute Plasmodium vivax malaria”. Clinical Microbiology Reviews. 26 (1): 36—57. PMC 3553673  . PMID 23297258. doi:10.1128/CMR.00074-12. 
  8. ^ а б White, NJ (2011). „Determinants of relapse periodicity in Plasmodium vivax malaria”. Malaria Journal. 10: 297. PMC 3228849  . PMID 21989376. doi:10.1186/1475-2875-10-297.   
  9. ^ Amerasinghe PH et al. Malaria vectors in a traditional dry zone village in Sri Lanka. American Journal of Tropical Medicine and Hygiene, 1999, 60:421–429.
  10. ^ Cox, F. E. G. (2002). „History of Human Parasitology”. Clinical Microbiology Reviews. 15 (4): 595—612. PMC 126866  . PMID 12364371. doi:10.1128/CMR.15.4.595-612.2002. 
  11. ^ „DNA clues to malaria in ancient Rome”. BBC News. 20. 2. 2001. , in reference to Sallares R, Gomzi S (2001). „Biomolecular archaeology of malaria”. Ancient Biomolecules. 3 (3): 195—213. OCLC 538284457. 
  12. ^ "Политика", 12. нов. 1937
  13. ^ "Време", 31. јул 1938
  14. ^ [https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1939/07/01?pageIndex=00006 "Време", 1. јул 1939
  15. ^ Mueller I, Zimmerman PA, Reeder JC (2007). „Plasmodium malariae and Plasmodium ovale—the "bashful" malaria parasites”. Trends in Parasitology. 23 (6): 278—83. PMC 3728836  . PMID 17459775. doi:10.1016/j.pt.2007.04.009. 
  16. ^ а б Collins, WE (2012). „Plasmodium knowlesi: A malaria parasite of monkeys and humans”. Annual Review of Entomology. 57: 107—21. PMID 22149265. doi:10.1146/annurev-ento-121510-133540. 
  17. ^ а б в Nadjm B, Behrens RH (2012). „Malaria: An update for physicians”. Infectious Disease Clinics of North America. 26 (2): 243—59. PMID 22632637. doi:10.1016/j.idc.2012.03.010. 
  18. ^ Sarkar PK, Ahluwalia G, Vijayan VK, Talwar A (2009). „Critical care aspects of malaria”. Journal of Intensive Care Medicine. 25 (2): 93—103. PMID 20018606. S2CID 20941166. doi:10.1177/0885066609356052. 
  19. ^ Collins WE, Barnwell JW (2009). „Plasmodium knowlesi: finally being recognized”. Journal of Infectious Diseases. 199 (8): 1107—8. PMID 19284287. S2CID 43753762. doi:10.1086/597415.   
  20. ^ Parham PE, Christiansen-Jucht C, Pople D, Michael E (2011). „Understanding and modelling the impact of climate change on infectious diseases”. Ур.: Blanco J, Kheradmand H. Climate Change – Socioeconomic Effects. стр. 43—66. ISBN 978-953-307-411-5. Архивирано из оригинала 13. 03. 2014. г. Приступљено 01. 04. 2017.   
  21. ^ „Climate Change And Infectious Diseases” (PDF). Climate Change and Human Health—Risk and Responses. World Health Organization. 
  22. ^ Schlagenhauf-Lawlor 2008, стр. 70–1
  23. ^ Cowman AF, Berry D, Baum J (2012). „The cellular and molecular basis for malaria parasite invasion of the human red blood cell”. Journal of Cell Biology. 198 (6): 961—71. PMC 3444787  . PMID 22986493. doi:10.1083/jcb.201206112.   
  24. ^ WHO. Guidelines for testing mosquito adulticides for indoor residual spraying and treatment of mosquito nets. Geneva, World Health Organization, 2006 (WHO/CDS/ NTD/WHOPES/GCDPP/2006.3).
  25. ^ Arrow KJ, Panosian C, Gelband H (2004). Saving Lives, Buying Time: Economics of Malaria Drugs in an Age of Resistance. National Academies Press. стр. 141. ISBN 978-0-309-09218-0. 
  26. ^ Owusu-Ofori AK, Parry C, Bates I (2010). „Transfusion-transmitted malaria in countries where malaria is endemic: A review of the literature from sub-Saharan Africa”. Clinical Infectious Diseases. 51 (10): 1192—8. PMID 20929356. S2CID 21206750. doi:10.1086/656806.   
  27. ^ WHO 2010, стр. vi
  28. ^ WHO 2010, стр. 17.
  29. ^ Tran TM, Samal B, Kirkness E, Crompton PD (2012). „Systems immunology of human malaria”. Trends in Parasitology. 28 (6): 248—57. PMC 3361535  . PMID 22592005. doi:10.1016/j.pt.2012.03.006. 
  30. ^ Najera JA et al. Malaria: new patterns and perspectives. Washington DC, World Handbook for integrated vector management 64 Bank, 1992 (World Bank Technical Paper No. 183).
  31. ^ Beier JC. Vector incrimination and entomological inoculation rates. In: Doolan DL, ed. Malaria methods and protocols, Totowa, New Jersey, Humana Press, 2002:3– 11.
  32. ^ а б Fairhurst RM, Wellems TE (2010). „Chapter 275. Plasmodium species (malaria)”. Ур.: Mandell GL, Bennett JE, Dolin R. Mandell, Douglas, and Bennett's Principles and Practice of Infectious Diseases. 2 (7th изд.). Philadelphia, Pennsylvania: Churchill Livingstone/Elsevier. стр. 3437—62. ISBN 978-0-443-06839-3. 
  33. ^ а б в г д Bartoloni A, Zammarchi L (2012). „Clinical aspects of uncomplicated and severe malaria”. Mediterranean Journal of Hematology and Infectious Diseases. 4 (1): e2012026. PMC 3375727  . PMID 22708041. doi:10.4084/MJHID.2012.026.   
  34. ^ Beare NA, Taylor TE, Harding SP, Lewallen S, Molyneux ME (2006). „Malarial retinopathy: A newly established diagnostic sign in severe malaria”. American Journal of Tropical Medicine and Hygiene. 75 (5): 790—7. PMC 2367432  . PMID 17123967. doi:10.4269/ajtmh.2006.75.790.   
  35. ^ FF 2009, стр. 1159
  36. ^ Abba K, Deeks JJ, Olliaro P, Naing CM, Jackson SM, Takwoingi Y, Donegan S, Garner P (2011). Abba K, ур. „Rapid diagnostic tests for diagnosing uncomplicated P. falciparum malaria in endemic countries”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2011 (7): CD008122. PMC 6532563  . PMID 21735422. doi:10.1002/14651858.CD008122.pub2. 
  37. ^ Ameri, M (2010). „Laboratory diagnosis of malaria in nonhuman primates”. Veterinary Clinical Pathology. 39 (1): 5—19. PMID 20456124. doi:10.1111/j.1939-165X.2010.00217.x. 
  38. ^ Guidelines for the Treatment of Malaria
  39. ^ Achan J, Talisuna AO, Erhart A, Yeka A, Tibenderana JK, Baliraine FN, Rosenthal PJ, D'Alessandro U (2011). „Quinine, an old anti-malarial drug in a modern world: Role in the treatment of malaria”. Malaria Journal. 10 (1): 144. PMC 3121651  . PMID 21609473. doi:10.1186/1475-2875-10-144.   
  40. ^ Rowe AK et al. Caution is required when using health facility-based data to evaluate the health impact of malaria control efforts in Africa. Malaria Journal, 2009, 8:209.
  41. ^ WHO. WHO pesticides evaluation scheme (WHOPES). Geneva, World Health Organization, 2010 (http://www.who.int/whopes/en/. Accessed 19 September 2011).
  42. ^ Najera JA, Zaim M. Malaria vector control: decision making criteria and procedures for judicious use of insecticides. Rev. 1. Geneva, World Health Organization, 2002 (WHO/CDS/WHOPES/2002.5).
  43. ^ Hill N et al. Plant based insect repellent and insecticide treated bed nets to protect against malaria in areas of early evening biting vectors: double blind randomised placebo controlled clinical trial in the Bolivian Amazon. BMJ, 2007, 335:1023.
  44. ^ Silver JB. Mosquito ecology. Field sampling methods. Dordrecht, Springer, 2008
  45. ^ Taylor WR, Hanson J, Turner GD, White NJ, Dondorp AM (2012). „Respiratory manifestations of malaria”. Chest. 142 (2): 492—505. PMID 22871759. doi:10.1378/chest.11-2655.   
  46. ^ Korenromp E, Williams B, de Vlas S, Gouws E, Gilks C, Ghys P, Nahlen B (2005). „Malaria attributable to the HIV-1 epidemic, sub-Saharan Africa”. Emerging Infectious Diseases. 11 (9): 1410—9. PMC 3310631  . PMID 16229771. doi:10.3201/eid1109.050337.   
  47. ^ Beare NA, Lewallen S, Taylor TE, Molyneux ME (2011). „Redefining cerebral malaria by including malaria retinopathy”. Future Microbiology. 6 (3): 349—55. PMC 3139111  . PMID 21449844. doi:10.2217/fmb.11.3.   
  48. ^ Davidson's Principles and Practice of Medicine/21st/351
  49. ^ Hartman TK, Rogerson SJ, Fischer PR (2010). „The impact of maternal malaria on newborns”. Annals of Tropical Paediatrics. 30 (4): 271—82. PMID 21118620. S2CID 25560090. doi:10.1179/146532810X12858955921032. 
  50. ^ Rijken MJ, McGready R, Boel ME, Poespoprodjo R, Singh N, Syafruddin D, Rogerson S, Nosten F (2012). „Malaria in pregnancy in the Asia-Pacific region”. Lancet Infectious Diseases. 12 (1): 75—88. PMID 22192132. doi:10.1016/S1473-3099(11)70315-2. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси
 
Маларија на Викимедијиној остави.
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Маларија&oldid=26008988”