Atlantska trgovina robljem

Atlantska trgovina robljem ili transatlantska trgovina robljem je obuhvatala transport Afrikanaca koje su trgovci robovima porobili, uglavnom do Amerika. Trgovina robovima redovno je koristila trouglasti trgovinski put i njegov srednji prolaz, a postojala je od 16. do 19. veka. Velika većina onih koji su porobljeni i prevezeni radi prekoatlantske trgovine robljem bili su ljudi iz centralne i zapadne Afrike, koje su drugi zapadnoafrički stanovnici prodavali zapadnoevropskim trgovcima robljem (relativno mali broj je direktno uhvaćen od strane trgovaca robljem u primorskom delu kontinenta), koji su ih zatim odvodili u Amerike. Ekonomije južnog Atlantika i Kariba bile su posebno zavisne od ponude robovske radne snage za proizvodnju potrošačkih useva, koji su sačinjavali robu i odeću za prodaju u Evropi. To je bilo od presudnog značaja za zapadnoevropske zemlje koje su se krajem 17. i 18. veka međusobno nadmetale u stvaranju prekomorskih carstava.

Skladišni prostor britanskog robovskog broda (1788)

Reprodukcija reklame kojom se oglašava aukcija robova u Čarlestonu u Južnoj Karolini iz 1769. godine.

Portugalci su u 16. veku bili prvi koji su razvili Atlansku trgovinu robljem. Godine 1526, oni su okončali prvo transatlantsko ropsko putovanje do Brazila, a ubrzo su njihovim putem sledili i drugi Evropljani. Vlasnici brodova smatrali su robove robom koju treba transportovati do Amerika što je brže i jeftinije moguće. Tu robu bi tamo mogli prodati kao radnu snagu za plantaže kafe, duvana, kakaoa, šećera i pamuka, rudnike zlata i srebra, polja riže, građevinsku industrija, seču drveta za brodove, ili kao domaće sluge. Dok su prvi Afrikanci dovedeni u Engleske kolonije bili klasifikovani kao prisilne sluge, sa sličnim pravnim statusom kao i radnici iz Britanije i Irske koji su radili po ugovoru, do sredine 17. veka, ropstvo je očvrslo kao rasna kasta, pri čemu su afrički robovi i njihovi potomci bili legalno vlasništvo njihovih vlasnika. Deca ropkinja su rađana kao robovi. Kao imovina, ti ljudi su smatrani robom ili jedinicama rada, i prodavani su na pijacama sa drugom robom i uslugama.

Glavne države Atlanske trgovine robljem, poređane po obimu trgovine, bile su portugalsko, britansko, francusko, špansko i holandsko carstvo. Više njih je uspostavilo ispostave na afričkoj obali, gde su otkupljivali robove od lokalnih afričkih lidera. Ovim robovima bi upravljala postaja koja bi bila osnovana na ili u blizini obale, kako bi se ubrzalo otpremanje robova u Novi svet. Robovi su držani u logorima dok su čekali isporuku. Trenutne procene su da je otprilike 12 miliona do 12,8 miliona Afrikanaca isporučeno preko Atlantika tokom perioda od 400 godina, iako je broj koji su kupili trgovci bio znatno veći, jer je prelaz imao veliku stopu smrtnosti. Oko početka 19. veka razne su vlade nastojale da zabrane ovu trgovinu, iako se ilegalni šverc još uvek odvijao. Početkom 21. veka nekoliko vlada je izdalo formalna izvinjenja za transatlantsku trgovinu robljem u prošlosti njihovih zemalja.

Pozadina

Takođe pogledajte: Istorija ropstva

Atlantska putovanja

Atlantska trgovina robovima razvila se nakon uspostavljanja trgovinskih kontakata između Starog sveta (Afro-Euroazija) i Novog sveta (Amerika). Vekovima su plimne struje činile putovanje okeanima posebno teškim i rizičnim za brodove koji su tada bili dostupni, te je stoga bilo vrlo malo, ako je uopšte i postojao, pomorski kontakt među narodima koji su živeli na ovim kontinentima. Međutim, u 15. veku, novi evropski razvoj tehnologije pomorstva doveo je do toga da su brodovi bili bolje opremljeni da se nose sa plimnim strujama i mogli su da otpočnu prelazi preko Atlanskog okeana. Između 1600 i 1800, oko 300 000 mornara angažovanih u trgovini robovima delovalo je duž zapadnu Afriku. Čineći to, stupili su u kontakt sa društvima koja su živela duž zapadne afričke obale i onima u Amerikama, među kojima nikada ranije nije bilo interakcija. Istoričar Pjer Šonu nazvao je posledice evropske plovidbe „deizolacionim”, u smislu da su označile kraj izolacije za neka društva i porast međudruštvenih kontakata za većinu drugih.

Istoričar Džon Tornton je napomenuo, da su se brojni tehnički i geografski faktori izkombinovali da bi postalo najviše verovatno da Evropljani budu ljudi koji su istraživali Atlantik i razvili trgovinu na njemu. On je utvrdio da su pokretačke aspiracije bile želja za pronalaženjem novih i profitabilnih komercijalnih mogućnosti izvan Evrope, kao i želja za stvaranjem alternativne trgovačke mreže onoj koju je kontrolisalo muslimansko Otomansko carstvo sa Bliskog Istoka, koje je smatrano komercijalnom, političkom i religijskom pretnjom evropskom hrišćanstvu. Konkretno, evropski trgovci su želeli da trguju za zlato, koje se moglo naći u zapadnoj Africi, a takođe i da pronađu pomorski put do Indije, gde bi mogli da trguju luksuznom robom, poput začina, bez obaveze da dobavljaju tu robu od bliskoistočinih muslimanskih trgovaca.

Iako su mnoga početna atlantska pomorska istraživanja vodili Iberijci, u njima su učestvovali pripadnici mnogih evropskih nacionalnosti, uključujući mornare iz Portugalije, Španije, Italijanskih kraljevstava, Engleske, Francuske i Holandije. Ta raznolikost navela je Torntona da opiše inicijalno „istraživanje Atlantika” kao „istinski međunarodni poduhvat, iako su mnoga dramatična otkrića ostvarena pod pokroviteljstvom Iberijskih monarha”. Kasnije je to liderstvo podstaklo nastanak mita prema kome su „jedino Iberijci predvodili istraživanja”.

Literatura

• Austen, Ralph (1987). African Economic History: Internal Development and External Dependency. London: James Currey. ISBN 978-0-85255-009-0. 
• Christopher, Emma (2006). Slave Ship Sailors and Their Captive Cargoes, 1730–1807. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-67966-4. 
• Rodney, Walter (1972). How Europe Underdeveloped Africa. London: Bogle L'Ouverture. ISBN 978-0-9501546-4-0. 
• Thornton, John (1998). Africa and Africans in the Making of the Atlantic World, 1400–1800 (2nd изд.). New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-62217-2. 
• Handley, Fiona J. L. (2006). „Back to Africa: Issues of hosting 'Roots' tourism in West Africa”. African Re-Genesis: Confronting Social Issues in the Diaspora. London: UCL Press: 20—31. 
• Osei-Tutu, Brempong (2006). „Contested Monuments: African-Americans and the commoditization of Ghana's slave castles”. African Re-Genesis: Confronting Social Issues in the Diaspora. London: UCL Press: 9—19. 
• Revealing Histories, Remembering Slavery.
• Anstey, Roger (1975). The Atlantic Slave Trade and British Abolition, 1760–1810. London: Macmillan. ISBN 978-0-333-14846-4. .
• Araujo, Ana Lucia (2010). Public Memory of Slavery: Victims and Perpetrators in the South Atlantic. Cambria Press. ISBN 978-1604977141. 
• Blackburn, Robin (2011). The American Crucible: Slavery, Emancipation and Human Rights. London & New York: Verso. ISBN 978-1-84467-569-2. 
• Boruki, David Eltis, and David Wheat, "Atlantic History and the Slave Trade to Spanish America." American Historical Review 120, no. 2 (April 2015).
• Clarke, Dr. John Henrik (1992). Christopher Columbus and the Afrikan Holocaust: Slavery and the Rise of European Capitalism. Brooklyn, NY: A & B Books. ISBN 978-1-881316-14-5. .
• Curtin, Philip D. (1969). The Atlantic Slave Trade. Madison: University of Wisconsin Press. ISBN 978-0299054007. OCLC 46413. 
• Daudin, Guillaume (2004). „Profitability of Slave and Long-Distance Trading in Context: The Case of Eighteenth-Century France”. The Journal of Economic History. 64 (1): 144—171. ISSN 1471-6372. doi:10.1017/S0022050704002633. 
• Drescher, Seymour (1999). From Slavery to Freedom: Comparative Studies in the Rise and Fall of Atlantic Slavery. New York: New York University Press. ISBN 9780333737484. OCLC 39897280. 
• Eltis, David: "The volume and structure of the transatlantic slave trade: a reassessment", William and Mary Quarterly (2001): 17–46. in JSTOR
• Eltis, David. The Rise of African Slavery in the Americas. New York: Cambridge University Presss 2000.
• Eltis, David and David Richardson, eds. Extending the Frontiers: Essays on the New Transatlantic Slave Trade Database. New Haven: Yale University Press 2008.
• Emmer, Pieter C.: The Dutch in the Atlantic Economy, 1580–1880. Trade, Slavery and Emancipation. Variorum Collected Studies Series CS614. Aldershot [u.a.]: Variorum, 1998.
• Green, Toby. The Rise of the Trans-Atlantic Slave Trade in Western Africa, 1300–1589. New York: Cambridge University Press 2012.
• Guasco, Michael (2014). Slaves and Englishmen: Human Bondage in the Early Modern Atlantic. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. .
• Hall, Gwendolyn Midlo (2006). Slavery and African Ethnicities in the Americas: Restoring the Links. Chapel Hill, NC: The University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-2973-8. .
• Heywood, Linda and John K. Thornton, Central Africans, Atlantic Creoles, and the Foundation of the Americas, 1585–1660. New York: Cambridge University Press 2007.
• Horne, Gerald (2007). The Deepest South: The United States, Brazil, and the African Slave Trade. New York: New York University Press. ISBN 978-0-8147-3688-3. .
• Inikori, Joseph E.; Stanley L. Engerman, ур. (1992). The Atlantic Slave Trade: Effects on Economies, Societies and Peoples in Africa, the Americas, and Europe. Duke University Press. ISBN 9780822382379. 
• Klein, Herbert S.: The Atlantic Slave Trade (2nd ed.). 2010.
• Lindsay, Lisa A. (2008). Captives as Commodities: The Transatlantic Slave Trade. Prentice Hall. ISBN 978-0-13-194215-8. 
• McMillin, James A. (2004). The Final Victims: Foreign Slave Trade to North America, 1783–1810. Univ of South Carolina Press. ISBN 978-1-57003-546-3. . Includes database on CD-ROM.
• Meltzer, Milton (1993). Slavery: A World History. New York: Da Capo Press. ISBN 978-0-306-80536-3. .
• Newson, Linda and Susie Minchin, From Capture to Sale: The Portuguese Slave Trade to Spanish South America in the Early Seventeenth Century. Leiden: Brill 2007.
• Northrup, David: The Atlantic Slave Trade (3rd ed., 2010)
• Rawley, James A., and Stephen D. Behrendt: The Transatlantic Slave Trade: A History (University of Nebraska Press, 2005)
• Rediker, Marcus (2007). The Slave Ship: A Human History. New York: Viking Press. ISBN 978-0-670-01823-9. Архивирано из оригинала 31. 3. 2012. г. 
• Rodney, Walter: How Europe Underdeveloped Africa. Washington, DC: Howard University Press; Revised ed. . 1981. ISBN 978-0-88258-096-8.  .
• Rodriguez, Junius P., ур. (2007). Encyclopedia of Emancipation and Abolition in the Transatlantic World. Armonk, NY: M. E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-1257-1. .
• Schultz, Kara. "The Kingdom of Angola is not very far from here: The South Atlantic Slave Port of Buenos Aires, 1585–1640." Slavery & Abolition 36, no. 3 (2015).
• Solow, Barbara, ур. (1991). Slavery and the Rise of the Atlantic System. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-40090-9. .
• Thomas, Hugh (1997). The Slave Trade: The History of the Atlantic Slave Trade 1440–1870. London: Picador. ISBN 978-0-330-35437-0. 
• Thornton, John: Africa and Africans in the Making of the Atlantic World, 1400–1800, 2nd ed., Cambridge University Press. . 1998. ISBN 0-521-62217-4.  .
• Williams, Eric (1994) [1944]. Capitalism & Slavery. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-2175-6. 
• Wheat, David. Atlantic Africa and the Spanish Caribbean, 1570–1640. Chapel Hill: University of North Carolina Press 2016.
• Wheat, David. "The First Great Waves: African Provenance Zones for the Transatlantic Slave Trade to Cartagena de Indias." Journal of African History 52, no. 1 (March 2011).

Spoljašnje veze

• Voyages: The Trans-Atlantic Slave Trade Database Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2019)
• Quick guide: The slave trade – BBC News
• Slave Trade and Abolition of slavery – Teaching resources at Black History 4 Schools
• British documents on slave holding and the slave trade, 1788–1793