Отворите главни мени

Мозамбик

држава у јужној Африци

Мозамбик (порт. Moçambique), званично Република Мозамбик (порт. República de Moçambique) суверена је унитарна полупредседничка уставна република смештена у југоисточном делу афричког континента.[a] Са површином од 801.590 km² 35. је држава по величини територије у свету, односно 15. највећа држава у Африци. Граничи се са Танзанијом, Малавијем, Замбијом, Зимбабвеом, Јужноафричком Републиком и Есватинијем на северу, западу и југу, док на истоку излази на обале Индијског океана, односно његовог дела Мозамбичког канала који га раздваја од Мадагаскара.

Република Мозамбик
порт. República de Moçambique
Химна: Вољена домовино
(порт. Pátria Amada)
Положај Мозамбика
Главни град Flag of Maputo.png Мапуто
25°57′S 32°35′E / 25.950° ЈГШ; 32.583° ИГД / -25.950; 32.583Координате: 25°57′S 32°35′E / 25.950° ЈГШ; 32.583° ИГД / -25.950; 32.583
Највећи град Матола
Службени језик португалски
Владавина
Облик државе Унитарна полупредседничка уставна република
 — Председник Филипе Њуси
 — Премијер Карлос Агостињо до Росарио
Законодавна власт Народна скупштина
Историја
Хронологија
 — Португалски Мозамбик 14981975.
 — Независност од Португала 25. јун 1975.
 — Народна Република Мозамбик 19751990.
 — Чланство у УН 16. септембар 1975. (резолуција 374)
 — Тренутни Устав донесен 30. новембра 1990.
Географија
Површина
 — укупно 801.590 km2(35)
 — вода (%) 2,2
Становништво
 — попис 2017. 28.861.863(50)
 — 2007. 21.397.000
 — густина 36,01 ст./km2(188)
Економија
БДП / ПКМ ≈ 2017
 — укупно 37,386 милијарди $
 — по становнику 1.265 $
ИХР (2017) Раст 0,437(180) — низак
Валута метикал
 — код валуте MZN
Остале информације
Временска зона UTC +2
Интернет домен.mz
Позивни број +258
ISO 3166 MZ

Земља се простире између реке Рувуме на северу и вулканског масива Лебомбо на југу. Централним делом протиче река Замбези чија долина представља географско средиште земље, а која се у Индијски океан улива пространом делтом површине прко 8.000 km². Северни део земље је знатно виши и ту се налазе бројна ниска побрђа, док је на југу пространа равница. Северни део обале је нешто виши и каменитији, док је остатак доста нижи и песковит, а уз обалу се налазе бројни корални гребени. Мозамбик се налази у зони тропске климе са јасно издвојеним влажним и сушним периодом године. Уз обалу пролази крак топле Мозамбичке струје која носи воде из екваторијалног подручја ка југу., а због чијег утицаја је релативна влажност ваздуха изразито висока током целе године (и преко 75%).

Први становници на подручју савременог Мозамбика били су разни мањи народи из породице банту црнаца који су се на то подручје доселили још у петом веку пре нове ере из унутрашњих делова континента. Почетком XI века на мозамбичку обалу почињу да долазе арапски, персијски и сомалијски трговци који на том подручју оснивају и прва стална насеља. Португалски колонизатори почињу постепену колонизацију Мозамбика почетком XVI века, и остају на том подручју наредна четири века, све до 1975. и оснивања независне социјалистичке Народне Реублике Мозамбик. Непосредно након проглашења независности у земљи долази до крвавог грађанског рата у ком је за 15 година страдало више од милион људи. Први демократски и вишестраначки избори одржани су тек 1994. године.

Према статистичким подацима из 2017. у Мозамбику је живело 28.861.863 становника, или у просеку 36,01 ст./км2. Главни град земље је Мапуто, највећи град је Матола, а већи градови су још и Нампула, Беира, Шимојо, Келимане и Тете. Најгушће су насељена приобална подручја уз велике градове, док је централни део земље уз долину замбезија због нездраве климе најређе насељеено подручје земље. највећи део популације припада групи Банту црнаца, а бројчане највеће етничке групе су Макуа, Јао, Сена, Шона, Маконде, Свахили и други. Иако је португалски једини званични језик на територији целе земље, њега говори тек нешто око половине укупне популације, и то као други језик. Најдоминантнији говорни језици су макува, сена и свахили.

Иако је држава доста богата у природним ресурсима, најважнија привредна делатност је и даље пољопривреда, а у последње време све више се развијају индустријски и туристички сектор. Најважнији трговачки партнер Мозамбика је Јужноафричка Република, која је уједно и највећи улагач у мозамбичку привреду. Иако мозамбичка привреда доживљава константан раст у XXI веку, Мозамбик је и даље једна од најсиромашнијих светских и афричких држава.

Република Мозамбик је чланица бројних међународних привредних, политичких и културних организација, попут Уједињених нација, Афричке уније, Комонвелта, Покрета несврстаних, Франкофоније, Лузофоније, Организације исламске сарадње и других.

Садржај

ЕтимологијаУреди

Име Мозамбик потиче вероватно из XV века, из периода путовања Васка де Гаме и португалског је порекла. Име се првобитно односило на једно малено острво у Мозамбичком каналу, на северозападу данашњег Мозамбика. Острвом је у време доласка Португалаца управљао извесни арапски трговац робљем Муса Бин Бик (арап. موسى بن بيك; латинизовано као Mussa Bin Bique) који је себе прогласио владарем и султаном тог подручја, те је од његовог имена и изведено име за острво — порт. Moçambique.[1] Португалци су касније искористили острво Мозамбик као полазну тачку за колонијална освајања у унутрашњости континента, а острво је све до 1898. било и главним градом Португалске источне Африке. Током XX века име Мозамбик се све више користило за све португалске колоније у источној Африци, а у истом периоду острво је преименовано на садашњи назив Иља де Мосамбик (порт. Ilha de Moçambique; у дословном преводу Острво Мозамбик).[2]

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Државе са којима се Мозамбик граничи су: Танзанија, Малави, Замбија, Зимбабве, Свазиленд, Јужноафричка Република. Површина државе износи 801.590 km².

 
Мапа Мозамбика

У својој најширој тачки, Мозамбик је широк 1100 km од истока до запада; на најужој мање од 100 km. Размак између најудаљеније северне и јужне тачке је око 1900 km. Укупна површина државе је 799380 km². 2470 km обале Мозамбика заузима око једне трећине обале источне Африке.

Геологија и рељефУреди

Већи дио обале Мозамбика је ниско положен и састоји се од мочвара и песковитих плажа, а иза њих су проређене шуме и пашњаци, које прекривају око две петине државе. У најудаљенијој унутрашњости се налази неколико планинских регија формираних на углу јужног афричког платоа. Планинске регије су Лебомбо планине на југу; брдске области Маника и Горонгоса дуж границе са Зимбабвеом, све до Бинге, највећег врха Мозамбика 2436 m; планински крај Ангониа и Намули врхови на северу; и друге планинске регије на северу дуж језера Малави (Њаса).

ИсторијаУреди

Први насељеници Мозамбика су били ловци и сакупљачи, преци народа Коисани. Између четвртог и петог века Банту народи су се населили, они су били пољопривредници и обрађивали су гвожђе.

Мозамбик је био колонизован од стране Португалије током шестнаестог и седамнаестог века. Као португалска колонија, Мозамбик је био главни извор робова за европске колоније у Америци. Почетком двадесетог века Португалци су пребацили управу већег дела Мозамбика на велике приватне компаније, као Мозамбик Компанија, Замбези Компанија и Њаса Компанија, које су контролисали и финансирали Британци који су повезали Мозамбик железницом са околним земљама.

После Другог светског рата, када је већина европских земаља дала својим колонијама независност, Португалија је одлучила да су Мозамбик и друге колоније прекоморске провинције матичне земље. 1962. године више антиколонијалних политичких група су формирале Фронт за Ослобођење Мозамбика (ФРЕЛИМО) који је покренуо оружане нападе на колијалне власти септембра 1964. После десет година спорадичног ратовања ФРЕЛИМО није остварио значајне напретке. После војног удара којим је збачена влада Антонија Салазара 1974, Португалија је одлучила да додели независност својим колонијама. Мозамбик је постао независтан 25. јуна 1975.

После постизања независности, Мозамбик је претрпео пустошећи грађански рат између социјалистичке владе и антикомунистичког устаничког покрета. На крају рата 1992. године, више од милион људи је умрло, а привреда државе је упропашћена.

Административна поделаУреди

Мозамбик је подељен у једанаест провинција које су подељене у 129 дистрикта. Провинције су: Капо Делгадо, Газа, Инхамбанем, Маника, Мапуто (град), Мапуто (провинција), Нампула, Ниаса, Софала, Тете, Замбезиа.

СтановништвоУреди

Провинције Замбезија и Нампула су најнасељеније, у њима живи око 45% становништва земље. Народ Макуа који има око четири милиона припадника је доминантна група на северу земље. Народи Сена и Шона (углавном Ндау) живе у долини реке Замбези, а народ Шанган је најбројнији на југу Мозамбика. Друге етничке групе су: Маконде, Јао, Свахили, Тонга, Чопи, Шона и Нгуни (укључујући и Зулу). У земљи живи и мали број Европљана углавном Португалаца. Остале мањине су пореклом из Индије, Пакистана, португалске Индије и арапских земаља, као и 7000 Кинеза. Хришћани чине 20% до 30% становништва, муслимани 15% до 20%, а остатак су локална веровања. Португалски је званични језик и језик који се највише говори, зато што Банту народи говоре више својих језика (од којих се највише користе Свахили, Макау, Сена, Ндау и Шанган). Арапи, Кинези и Индијци поред португалскога као другога језика говоре и своје језике. Образованији слојеви друштва говоре и енглески који се учи у школама као други или трећи језик.

 
Пејзаж Мозамбика.

ПривредаУреди

Половина становништва живи испод границе сиромаштва, а 75% становништва ради у пољопривреди. Када се 1992. завршио грађански рат у земљи, Мозамбик је био једна од најсиромашнијих земаља на свету. Још увек је једна од најсиромашнијих земаља, али је задњих година дошло до наглог економског успона. На сатанку чланова Париског клуба 2001. Мозамбику је опроштен значајан део спољашњег дуга чиме је подстакнут развој земље. Збрињавање ратних избеглица и успешне економске реформе довели су до значајног раста: просечни раст од 1993. до 1999. је био 6,7%, а од 1997. до 1999. просечан раст је био преко 10% годишње. Велике поплаве током 2000. смањиле су раст на 2,1%. 2001. земља је остварила економски раст од 14,8%. Процењено је да ће идућих година економски раст бити између 7% и 10%.

НапоменеУреди

  1. ^ Према географској регионализацији Уједињених нација Мозамбик се налази у географској регији Југоисточна Африка која представља субрегију Јужне Африке.

РеференцеУреди

  1. ^ Zahoor, Akram (2000). Muslim History 570-1950 C.E. Gaithersburg: ZMD Corporation. стр. 79. ISBN 978-0-9702389-0-0. 
  2. ^ „Mozambique Country name”. indexmundi.com. Приступљено 14. 10. 2018. 

ЛитератураУреди

  • Zahoor, Akram (2000). Muslim History 570-1950 C.E. Gaithersburg: ZMD Corporation. стр. 79. ISBN 978-0-9702389-0-0. 

Спољашње везеУреди