Википедија

Лимпопо (река)

Лимпопо је река која настаје унутрашњости југа Африке[1] у Трансвалу у Јужној Африци. Израз Лимпопо потиче од Ривомбоа (Ливомбо/Лебомбо), групе Цонга досељеника предвођених Хосијем Ривомбоом који су се населили у планинској околици и назвали област по свом вођи. Река је дуга око 1.750 km (1.087 mi), са сливом од 415.000 km2 (160.200 sq mi). Средњи проток измерен током године је 170 m3 (6.000 cu ft; 170.000 l; 44.900 US gal) у секунди у њеном ушћу.[2] Лимпопо је друга највећа река у Африци која се улива у Индијски океан, после реке Замбези.[3]

Лимпопо
Река Лимпопо у Мозамбику
Слив реке Лимпопо
Опште информације
Дужина1.750 km (1.090 mi) km
Басен415.000 km2 (160.000 sq mi) km2
Пр. проток170 m3/s (6.000 cu ft/s) ​m3⁄s
Водоток
В. извора872 m (2.861 ft) m
Географске карактеристике
Држава/еЈужна Африка, Боцвана, Зимбабве, Мозамбик
Река на Викимедијиној остави

Први Европљанин који је видео реку био је Васко да Гама, који се усидрио на њеном ушћу 1498. и назвао је реком Еспирито Санто. Њен доњи ток истраживао је Сент Винсент Витшед Ерскин[4] 1868–69, а капетан ЈФ Елтон је путовао њеним средњим током 1870. године.

Дренажно подручје реке Лимпопо се смањило током геолошког времена. До времена касног плиоцена или плеистоцена, горњи ток реке Замбези се сливао у реку Лимпопо.[5] Промена дренажне поделе је резултат епеирогеног кретања које је подигло површину северно од данашње реке Лимпопо, преусмеравајући воде у реку Замбези.[6]

Курс уреди

 
Алфред Бејтов мост преко реке Лимпопо
 
 
Река Лимпопо
Локација ушћа реке Лимпопо

Река тече у великом луку, прво цик-цак ка северу, а затим ка североистоку, а затим ка истоку и на крају према југоистоку. Служи као граница на око 640 km (398 mi), одвајајући Јужну Африку на југоистоку од Боцване на северозападу и Зимбабвеа на северу. На ушћу реке Марико[7][8] и реке Крокодил,[9][10] настаје река Лимпопо. Постоји неколико брзака док река пада са унутрашњег обронка Јужне Африке.

Река Нотвејн[10][11] је главна притока Лимпопа, која извире на ивици пустиње Калахари[12] у Боцвани и тече у правцу североистока.[13] Велика притока Лимпопа, река Олифантс (Слоновка река),[14][15][16] доприноси око 1,233 милиона  m3 воде годишње.[17] Друге велике притоке укључују реку Шаше, реку Мзингвејн, Крокодилску реку, Мвенези и реку Лувувху.[[18]

У североисточном углу Јужне Африке река се граничи са Националним парком Кругер. Лучки град Шај-Шај, Мозамбик, налази се на реци близу ушћа. Испод Олифанта, река је пловна до мора, иако пешчани спрудови спречавају приступ великим бродовима осим у време плиме.

Карактеристике слива уреди

 
Знак на видиковцу реке Лимпопо у Националном парку Мапунгубве, Јужна Африка, са цитатом Радјарда Киплинга.

Воде Лимпопа теку споро, са знатним садржајем муља. Радјарда Киплингова карактеризација реке као „велике сиво-зелене, масне реке Лимпопо, пуна жутих багрема“, где обитава „двобојна питонска стенска змија“[19] у Само тако причама је прикладна. Падавине су сезонске и непоуздане: у сушним годинама горњи делови реке теку 40 дана или мање. Горњи део слива, у пустињи Калахари, је сув, али услови постају мање сушни даље низводно. Затим река досеже одводе масива Ватерберг, биома полулистопадних шума и људске популације мале густине.[20] Плодне низије подржавају гушћу насељеност, и око 14 милиона људи живи у сливу Лимпопа. Поплаве током кишне сезоне су повремени проблем у доњем току. Током фебруара 2000. обилне падавине током проласка циклона изазвале су катастрофалну поплаву у Мозамбику 2000. године.

Највећа концентрација нилских коња у реци Лимпопо налази се између река Моколо и Могалаквена.[21] У сливу реке Лимпопо има доста рударских активности са око 1.900 функционалних рудника, не рачунајући око 1.700 напуштених рудника.[22]

Историја уреди

Васко да Гама, на својој првој експедицији, вероватно је био међу првим Европљанима који су угледали реку, када се усидрио на њеном ушћу 1498. Међутим, у региону је било људи од памтивека — налазишта у долини Макапанс близу Мокопана садрже фосиле Аустралопитека од пре 3,5 милиона година. Ст Винсент Витшед Ерскин, касније генерални геодет за Јужну Африку, путовао је до ушћа реке 1868–69.[23]

Замбези ајкула је ухваћена стотинама километара узводно на ушћу река Лимпопо и Лувувху у јулу 1950. Замбези ајкуле толеришу слатку воду и могу да путују далеко уз Лимпопо.[24] У 2013. години, отприлике 15.000 нилских крокодила је случајно пуштено у реку из поплавних капија на оближњој фарми крокодила Раквена.[25]

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Limpopo River”, Encyclopædia Britannica, Приступљено 2018-04-29 
  2. ^ Nakayama, Mikiyasu (2003). International Waters in Southern Africa. United Nations University Press. стр. 9. ISBN 92-808-1077-4. ; online at
  3. ^ Zhu, Tingju; Ringler, Claudia. „Climate change impact on water availability and use in the Limpopo river basin”. Researchgate.net. Приступљено 2021-09-20. 
  4. ^ Campbell Collections of the University of Natal; Reference KC611.35/75 ERSK http://campbell.ukzn.ac.za/?q=taxonomy/term/349
  5. ^ Goudie, A.S. (2005). „The drainage of Africa since the Cretaceous”. Geomorphology. 67 (3–4): 437—456. Bibcode:2005Geomo..67..437G. doi:10.1016/j.geomorph.2004.11.008. 
  6. ^ Moore, A.E. (1999). „A reapprisal of epeirogenic flexure axes in southern Africa”. South African Journal of Geology. 102 (4): 363—376. 
  7. ^ „Major dams in the Marico River”. Архивирано из оригинала 2012-04-17. г. Приступљено 2012-03-16. 
  8. ^ Marico - Africa at its best
  9. ^ Morton, Fred. „Fenders of Space: Kgatla Territorial Expansion Under Boer and British Rule, 1840–1920”. Indigenous Southern African Responses to Colonialism, 1840-1930: 21—46. 
  10. ^ а б Major rivers and streams within the Limpopo River Basin
  11. ^ The South East District, Botswana Архивирано 2011-12-09 на сајту Wayback Machine
  12. ^ Robbins, L. H.; Murphy, M. L.; et al. (1996). „Paleoenvironment and Archaeology of Drotsky's Cave: Western Kalahari Desert, Botswana”. Journal of Archaeological Science. 23 (1): 7—22. Bibcode:1996JArSc..23....7R. doi:10.1006/jasc.1996.0002. 
  13. ^ „Drought impact mitigation and prevention in the Limpopo River Basin”. www.fao.org. Приступљено 17. 9. 2021. 
  14. ^ Olifants River now called Lepelle
  15. ^ Transvaal Indigenous Place Names Архивирано 2008-10-31 на сајту Wayback Machine
  16. ^ „The Ba Pedi”. Архивирано из оригинала 2012-03-14. г. Приступљено 2012-03-14. 
  17. ^ Görgens, A.H.M. and Boroto, R.A. 1997. Limpopo River: flow balance anomalies, surprises and implications for integrated water resources management. In: Proceedings of the 8th South African National Hydrology Symposium, Pretoria, South Africa.
  18. ^ „Drought impact mitigation and prevention in the Limpopo River Basin”. www.fao.org. Приступљено 5. 4. 2018. 
  19. ^ The Elephant's Child, Rudyard Kipling
  20. ^ C.Michael Hogan, Mark L. Cooke and Helen Murray, The Waterberg Biosphere, Lumina Technologies, May 22, 2006. „Lumaw”. Архивирано из оригинала 2007-03-24. г. Приступљено 2006-12-23. 
  21. ^ „State of Rivers Report: the Mokolo River” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2. 4. 2015. г. Приступљено 31. 3. 2012. 
  22. ^ „Mines in the Limpopo River basin”. limpoporak.org. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 5. 4. 2018. 
  23. ^ Erskine, Vincent W. (1869). „Journey of Exploration to the Mouth of the River Limpopo”. The Journal of the Royal Geographical Society of London. 39: 233—276. JSTOR 1798552. doi:10.2307/1798552. 
  24. ^ Pienaar, U. de V., The Freshwater Fishes of the Kruger National Park, Koedoe Vol 11, No 1 (1968)
  25. ^ Editorial, Reuters (25. 1. 2013). „South Africa police join hunt for 10,000 escaped crocodiles”. reuters.com. Архивирано из оригинала 17. 11. 2015. г. Приступљено 5. 4. 2018. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Лимпопо на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лимпопо_(река)&oldid=27549375”