25. јун
датум
25. јун (25.6.) је 176. дан године по грегоријанском календару (177. у преступној години). До краја године има још 189 дана.
Садржај
ДогађајиУреди
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 841. — Франачки принчеви Лудвиг Немачки и Карло Ћелави су нанели пораз цару и свом брату Лотару у бици код Фонтноа.
- 1530. — Аугзбуршка конфесија је предата цару Карлу V.
- 1788. — Вирџинија је постала 10. савезна држава која је усвојила устав САД.
- 1867. — Американац Лисјен Смит из Охаја патентирао бодљикаву жицу.
- 1872. — Језуити избачени из Немачке, 99 година пошто је папа Клемент XIV укинуо тај римокатолички ред.
- 1876. — У бици код Литл Биг Хорна индијанско племе Сијукси под командом поглавице Лудог Коња победило јединицу VII коњичке дивизије генерала Џорџа Армстронга Кастера. Кастер погинуо са сва 264 војника.
- 1920. — У Вуковару је после пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), који је усвојио нови програм и статут и изменио назив партије у Комунистичка партија Југославије. За председнике Централног партијског већа су изабрани Павле Павловић и Јаков Ластрић, а за секретаре Сима Марковић и Филип Филиповић.
- 1925. — У Ужице стигао први воз популарно назван „Ћира.“ Престао да саобраћа 1974, када је укинута пруга уског колосека.
- 1938. — Даглас Хајд инаугурисан за првог председника Ирске.
- 1942. — Британско ратно ваздухопловство у Другом светском рату бомбама засуло немачки град Бремен, важну поморску луку.
- 1944. — Америчка и британска морнарица су бомбардовале Шербур да би подржали напредовање јединица Армије САД које су се бориле у бици за Шербур.
- 1950. — Нападом севернокорејских трупа на Републику Кореју почео Корејски рат.
- 1959. — СССР предложио успостављање денуклеаризоване зоне на Балканском полуострву и у Јадранском мору.
- 1963. — Премијер јужне конгоанске провинције Катанге Моиз Чомбе приморан да поднесе оставку.
- 1966. — Југославија и Ватикан обновили дипломатске односе.
- 1975. —
- Премијерка Индије Индира Ганди прогласила ванредно стање да би зауставила кампању за њено повлачење са власти. Ухапшени лидери опозиције, синдиката и интелектуалци.
- Мозамбик после 477 година стекао независност од Португала, први председник постао Самора Машел, лидер Фронта за ослобођење Мозамбика.
- 1988. — У Луксембургу потписана Декларација о успостављању званичних односа Европске заједнице и Савета за узајамну економску помоћ.
- 1991. —
- Последње совјетске јединице напустиле Чехословачку, 23 године после војне интервенције Варшавског пакта којом је прекинута реформистичка политика Александра Дубчека.
- Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ. То је појачало напетост у СФРЈ, која је касније прерасла у рат у Хрватској и Босни и Херцеговини.
- 1993. — Ким Кембел постала прва жена на челу Владе Канаде.
- 1995. — Шеик Хамад бин Калифа Ал Тани државним ударом са власти збацио оца, шеика Калифу, емира Катара.
- 1996. — У експлозији камиона-бомбе у стамбеном насељу војске САД код града Дахран у Саудијској Арабији погинуло 19 Американаца и рањено око 400 особа различите националности. За напад оптужени припадници саудијске милитаристичке групе Хезболах.
- 1999. — САД понудиле награду од пет милиона долара за информације које би омогућиле хапшење ратних лидера Републике Српске и председника Југославије Слободана Милошевића, оптужених за ратне злочине.
- 2001. —
- У Албанији владајућа Социјалистичка партија прогласила победу на парламентарним изборима, упркос нередима који су за последицу имали затварање 15 изборних јединица.
- Индонежански председник Абдурахман Вахид допутовао у званичну посету Аустралији, прву после 26 година, чиме је почела нова ера у односима две земље.
- 2003. — САД „замрзле“ финансијску имовину 55 бивших званичника Ирака, укључујући Садама Хусеина.
РођењаУреди
- 1900. — Луис Маунтбатен, британски адмирал, први лорд Адмиралитета и последњи вицекраљ Индије
- 1903. — Џорџ Орвел, енглески писац († 1950.)
- 1913. — Пеко Дапчевић учесник шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА. († 1999.)
- 1924. — Сидни Лумет, амерички филмски редитељ и продуцент († 2011.)
- 1933. — Алваро Сиза, португалски архитекта
- 1952. — Љубиша Стојановић Луис, српски музичар († 2011.)
- 1963. — Џорџ Мајкл, енглески поп певач. († 2016.)
- 1966. — Дикембе Мутомбо, конгоански кошаркаш
- 1968. — Доринел Мунтеану, румунски фудбалер и тренер
- 1968. — Клаудио Колдебела, италијански кошаркаш
- 1972. — Сејф ел Ислам Гадафи, либијски инжењер, доктор филозофије и политичар. Други син убијеног либијског вође Муамера ел Гадафија.
- 1973. — Небојша Илић, српски глумац
- 1973. — Зоран Његуш, српски фудбалер и тренер
- 1973. — Рајан Гигс, велшки фудбалер
- 1975. — Владимир Крамник, руски шаховски велемајстор
- 1976. — Ана Ферис, глумица
- 1981. — Симон Аман, швајцарски ски скакач
- 1981. — Јан Хендрик Јагла, немачки кошаркаш
- 1982. — Михаил Јужни, руски тенисер
- 1983. — Марк Јанко, аустријски фудбалер
СмртиУреди
- 1533. — Мери Тјудор, војвоткиња од Сафока, француска краљица и енглеска племкиња
- 1822. — Ернст Хофман, немачки писац и композитор и диригент.
- 1861. — Абдулмеџид I, турски султан. (* 1823.)
- 1937. — Мијат Мијатовић, српски адвокат и певач популарне и народне музике (* 1887)
- 1960. — Ото Ендер, аустријски политичар.
- 1984. — Мишел Фуко, француски филозоф историје, образовања, теорије књижевности, филозофије науке (* 1926).
- 1997. — Жак Кусто, француски истраживач и океанограф. (* 1910).
- 2009. — Мајкл Џексон, америчка поп икона (* 1958).
- 2009. — Фара Фосет, америчка глумица (* 1947).