1920
Година
ДогађајиУреди
ЈануарУреди
- 7. јануар — Трупе белоармејаца руског адмирала Александра Колчака предале се код Краснојарска.
- 16. јануар — Усвајањем 18. амандмана америчког Устава у САД уведена прохибиција (Волстедов закон).
- 16. јануар — У Лондону одржана прва седница Друштва народа.
МартУреди
- 13. март — У Каповом пучу на кратко је оборена влада немачке Вајмарске републике.
АприлУреди
- 19. април — Почела је мировна конференција у Сан Рему, о подели Османлијског царства.
ЈунУреди
- 4. јун — У дворцу Тријанон код Паризa Савезници су после Првог светског рата потписали мировни уговор са Мађарском и одузели јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске.
- 25. јун — У Вуковару је после пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), који је усвојио нови програм и статут и изменио назив партије у Комунистичка партија Југославије.
ЈулУреди
- 12. јул — Званично је отворен Панамски канал, шест година након што је кроз њега прошао први брод.
- 23. јул — Француске трупе савладале арапску војску краља Фејсала I, ушле у Дамаск и учврстиле свој мандат над Сиријом.
АвгустУреди
- 10. август — Уговор из Севра
- 18. август — основан фудбалски клуб у Станишићу под називом "Први Станишићки Спортски Клуб"
СептембарУреди
- 16. септембар — Бомба сакривена у кочијама је експлодирала испред седишта банке Џ. П. Морган у Њујорку, усмртивши 38 особа и ранивши око 400.
ОктобарУреди
Овај одељак треба проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
НовембарУреди
- 12. новембар — Потписан је Рапалски споразум којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под притиском Велике Британије и Француске, уступила Италији Истру, Јулијску крајину, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружу, касније и Ријеку.
ДецембарУреди
- 16. децембар — У земљотресу у кинеској провинцији Гансу погинуло око 180.000 људи.
- 19. децембар — Константин I се вратио на престо Грчке након смрти свог сина Александра I и референдума.
- 28. децембар — У крви је угушена Хусинска буна, штрајк рудара рудника Крека.
- 29. децембар — Влада Краљевине СХС је Обзнаном забранила рад Комунистичкој партији Југославије.
Датум непознатУреди
РођењаУреди
ЈануарУреди
- 2. јануар — Ајзак Асимов, амерички књижевник
- 19. јануар — Хавијер Перез де Куељар, перуански политичар и 5. генерални секретат Уједињених нација
МартУреди
- 17. март — Шеик Муџибур Рахман, бангладешки политичар
МајУреди
- 5. мај — Боро Андов, македонски писац († 1983).
ЈунУреди
- 25. јул — Розалинд Френклин, енглески научник. (†1958).
СептембарУреди
- 13. септембар — Алекса Дејовић, политички комесар Друге пролетерске бригаде и народни херој (†1943).
ОктобарУреди
- 8. октобар — Френк Херберт, амерички писац. (†1986).
ДецембарУреди
- 21. децембар — Алисија Алонсо, кубанска балерина.
СмртиУреди
МартУреди
- 21. март — Евелина Хаверфилд, енглеска сифражеткиња
МајУреди
- 21. мај — Венустијано Каранза, мексички политичар
ЈунУреди
- 13. јун — Есад-паша Топтани, албански политичар
Нобелове наградеУреди
- Физика — Шарл Едуар Гијом
- Хемија — Валтер Херман Нернст
- Медицина — Шак Аугуст Стенберг Крог
- Књижевност — Кнут Хамсун
- Мир — Леон Виктор Огист Буржоа
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године