31. јануар

31. јануар је тридесет први дан у години у Грегоријанском календару. 334 дана (335 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 1747 — Отворена је Лондонска болница Лок, прва клиника у свету за венеричне болести.
• 1808 — Огист Мармон је прогласио анексију Дубровачке републике, чиме је она престала да постоји.
• 1859 — Завршена је Светоандрејска скупштина која је започела са радом 30. новембра 1858. године. Под притиском опозиције и то уставобранитеља и групе либерала, одузет је мандат кнезу Александру Карађорђевићу и предат је кнезу Милошу Обреновићу, те је на тај начин отпочела његова друга владавина.
• 1865 — Амерички Конгрес је усвојио Тринаести амандман на Устав САД, којим је укинуто ропство и послао га парламентима савезних држава на ратификацију.
• 1878 — Ослобођење Врања у Другом српско-турском рату извршено је под командом генерала Јована Белимарковића. Значајан дипринос дао је и тада млади потпоручник, а касније славни војвода Степа Степановић .
• 1917 — Немачка је у Првом светском рату објавила „тотални рат на мору“ у намери да неограниченим подморничким ратом принуди Велику Британију на капитулацију. Торпедовање америчких бродова нагнало је дотад неутралне САД да уђу у рат против Централних сила.
• 1930 — Отворена је Лондонска поморска конференција, која је завршена 22. априла споразумом Велике Британије, САД, Француске, Италије и Јапана о регулисању подморничког ратовања.
• 1946 — Усвојен је први устав социјалистичке Југославије, којим је она успостављена као федерација шест република.
• 1950 — Председник САД Хари Труман објавио је да је наложио производњу хидрогенске бомбе.
• 1958 — Први амерички вештачки сателит „Експлорер 1“ лансиран је из базе Кејп Канаверал, на Флориди.
• 1962 — На иницијативу САД, на скупу одржаном у Уругвају, Куба је искључена из Организације америчких држава и донета је резолуција о забрани трговине с њом.
• 1964 — Ка Месецу је лансирана совјетска аутоматска станица „Луна 9“, која се три дана касније меко спустила и емитовала прве ТВ снимке површине Мецеса.
• 1966 — Основан фудбалски клуб ФК Енерги Котбус из истоименог немачког града.
• 1971 —
  • Између Источног и Западног Берлина успостављен је ограничени телефонски саобраћај, први пут после 19 година.
  • У Белгрејд театру у Енглеском граду Ковентрију, комичарска група "Летећи циркус Монтија Пајтона" је први пут имала наступ на позоришној бини.
• 1990 — У Москви је отворен амерички ресторан „брзе хране“ „Мекдоналдс“.
• 1996 — Специјални изасланик генералног секретара УН за људска права Елизабет Рен саопштила је да у Босни има око 200 до 300 масовних гробница и да су за злочине током рата у БиХ, поред Срба одговорни и босански Хрвати и Муслимани.
• 1997 — У сукобу наоружаних Албанаца и припадника српске полиције код Вучитрна на Косову убијена су три Албанца и рањена три припадника МУП Србије.
• 1998 — Скупштина Републике Српске на заседању у Бањој Луци одлучила је да се седиште владе Републике Српске са Пала премести у Бању Луку.
• 2001 — Након деветомесечног суђења шкотски суд осудио је на доживотну робију Либијца Абдел Басет ал Меграха (49) због подметања бомбе у авион Пан Ам-а, који се у децембру 1988. срушио изнад шкотског града Локербија и усмрти 270 људи. Његов саучесник Амин Калифа Фахим ослобођен је оптужби.
• 2002 — На другом Антиглобалистичком социјалном форуму у Порто Алегреу у Бразилу усвојена је декларација у једанаест тачака о праведнијем светском поретку.
• 2002 — Ирска католичка црква пристала је да плати одштету од 110 милиона долара људима који су детињство провели у црквеним сиротиштима, где су их свештена лица сексуално злостављала. За сада је тужбе поднело 3.500 људи који су живели у таквим црквеним институцијама.
• 2006 —
  • Веће Европске уније у Бриселу именовало Кристијана Шварц-Шилинга за специјалног представника Европске уније за Босну и Херцеговину
  • Криза између Данске и арапских земаља се наставља због објављених 12 цртежа Мухамеда.
  • Америчка Академија филмских уметности и наука објавила номинације за овогодишњег Оскара .

Рођења

• 1543 — Токугава Ијејасу, оснивач и први шогун династије Токугава која је владала Јапаном. († 1616)
• 1769 — Андре-Жак Гарнерен, француски проналазач падобрана од некрутих материјала. († 1823)
• 1797 — Франц Шуберт, аустријски композитор. († 1828)
• 1819 — Васа Живковић, српски песник и свештеник. († 1891)
• 1841 — Лаза Костић, зачетник модерне српске поезије. († 1910)
• 1865 — Патријарх московски Тихон, био је патријарх московски и све Русије одмах након завршетка Октобарске револуције. († 1925)
• 1868 — Теодор Вилијам Ричардс, први је амерички добитник Нобелове награде за хемију 1914. године. († 1928)
• 1872 — Јане Сандански, македонски револуционар. († 1915)
• 1881 — Ирвинг Лангмјур, амерички физикохемичар, добитник Нобелове награде за хемију 1932. године. († 1957)
• 1883 — Емил Војт, некадашњи атлетичар Уједињеног Краљевства, био је први, последњи и једини олимпијски победник у дисциплини трчања на 5 миља, која је постојала само на Олимпијским играма 1908 године у Лондону. († 1978)
• 1884 — Теодор Хојс, први председник Западне Немачке после Другог светског рата, 1949 - 1959. године. († 1963)
• 1902 — Талула Банкхед, америчка глумица. († 1968)
• 1906 — Бранко Шотра, српски сликар. († 1960)
• 1911 — Видовита Ванга, бугарска пророчица. († 1996)
• 1914 — Епископ Варнава Настић (световно име Војислав Настић), био је епископ СПЦ. († 1964)
• 1915 — Марко Фотез, позоришни редитељ, театролог и књижевник. († 1976)
• 1922 — Џоан Дру, америчка глумица. († 1996)
• 1928 — Душан Џамоња, југословенски вајар, члан САНУ. († 2009)
• 1929 —
  • Џин Симонс, америчко-енглеска глумица. († 2010)
  • Рудолф Лудвиг Месбауер, немачки физичар, добитник Нобелове награде за физику 1961. године, коју је поделио са Робертом Хофштадтером. († 2011)
• 1932 — Томислав Калоперовић, српски фудбалер и тренер. († 2002)
• 1933 — Бернардо Провенцано, италијански члан мафије и први човек Коза ностре до 2006. године када је ухапшен. († 2016)
• 1935 — Кензабуро Ое, јапански књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност.
• 1937 —
  • Филип Глас, амерички композитор класичне музике.
  • Иван Клајн, српски филолог, доктор наука, историчар језика, професор на Филолошком факултету у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).
• 1938 — Беатрикс од Холандије, некадашња холандска краљица.
• 1943 — Шпела Розин, словеначка филмска глумица.
• 1947 — Кен Вилбер, амерички интегрални филозоф.
• 1948 — Феђа Стојановић, српски глумац.
• 1955 — Вирђинија Рузич, бивша румунска тенисерка.
• 1956 —
  • Гвидо ван Росум, холандски програмер, аутор програмског језика Пајтон.
  • Стефан Мајевски, пољски фудбалски тренер, некадашњи одбрамбени фудбалер.
• 1960 — Жељко Штурановић, црногорски политичар.
• 1964 — Џеф Ханеман, је био амерички гитариста и оснивал треш метал састава Слејер. (†2013)
• 1965 — Влада Стошић, српски фудбалер.
• 1966 —
  • Декстер Флечер, британски глумац.
  • Јирки Јухани Јервилехто, бивши фински возач Формуле 1.
• 1969 — Данијел Модер, амерички камерман, сценариста и директор фотографије, муж америчке глумице Џулије Робертс.
• 1970 — Мини Драјвер, енглеска глумица.
• 1971 — Патрисија Веласкез, венецуеланска глумица.
• 1973 — Порша де Роси, аустралијско-америчка глумица.
• 1977 — Кери Вошингтон, америчка глумица.
• 1979 — Милан Васић, српски позоришни, телевизијски и филмски глумац.
• 1980 — Сергеј Федоровцев, руски олимпијски шампион у веслању у дисциплини четверац скул.
• 1981 — Џастин Тимберлејк, амерички поп певач и глумац.
• 1982 —
  • Елена Папаризу, грчка поп певачица, победница Песме Евровизије 2005.
  • Марет Ани, естонска тенисерка.
• 1983 — Фабио Кваљарела, италијански фудбалер.
• 1984 — Џереми Воринер, амерички олимпијски и светски шампион у атлетици.
• 1985 —
  • Каломира, грчка поп певачица.
  • Новак Мартиновић, српски фудбалер.
• 1989 —
  • Џоана Аткинс, америчка атлетичарка.
  • Наталија Дуко, чилеанска атлетичарка.
• 1997 — Донте Дивинћенцо, амерички кошаркаш.

Смрти

• 1418 — Мирча I Старији, био је један од најважнијих кнежева Влашке. (р. 1355)
• 1606 — Гај Фокс, енглески војник и завереник.
• 1729 — Јакоб Рогевен, холандски истраживач. (р. 1659)
• 1828 — Александрос Ипсилантис, вођа грчког отпора против Османског царства. (р. 1792)
• 1898 — Велимир Михаило Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила и Марије Бергхаус. (р. 1849)
• 1933 — Џон Голсворди, енглески романописац и драматург. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1932. године. (р. 1867)
• 1933 — Алфредо Салафија професор хемије са Сицилије, стручњак за балсамовање и препарирање животиња. (р. 1867)
• 1943 — Малчи Белич југословенски народни херој из Словеније. (р. 1908)
• 1956 — Александер Милн, енглески писац. (р. 1882)
• 1962 — Петар (Пјер) Крижанић, југословенски карикатуриста, писац и есејиста. (р. 1890)
• 1966 — Драгиша Недовић, српски композитор, музичар и текстописац народне музике. (†1916)
• 1972 — Хана Машкова, чехословачка клизачица у уметничком клизању . (р. 1949)
• 1974 — Семјуел Голдвин, амерички филмски продуцент, један од оснивача компаније ”Метро-Голдвин-Мајер”. (р. 1882)
• 1988 — Недељко Гвозденовић, сликар, професор Академије ликовних уметности у Београду, академик. (р. 1902)
• 1991 — Џон Бардин, амерички научник, добитник две Нобелове награде за физику, 1956. и 1972. године. (р. 1908)
• 1994 — Томанија Ђуричко, српска глумица. (р. 1914)
• 1996 —
  • Мартин Јонаш, сликар-наивац, оснивач прве сеоске галерије слика у Ковачици. (р. 1924)
  • Драган-Бата Огњеновић, каратиста, репрезентативац, професионални првак Европе у фул-контакту и првак света у кик-боксу. (р. 1958)
• 1997 — Света Лукић, књижевник и књижевни критичар, уредник ТВ Београд. (р. 1931)
• 1999 — Бариш Манчо, турски рок певач. (р. 1943)
• 2001 — Гордон Руперт Диксон, канадски писац научне фантастике. (р. 1923)
• 2009 — Ингемар Јохансон, шведски боксер, професионални првак света у тешкој категорији. (р. 1932)
• 2014 — Миклош Јанчо, мађарски филмски редитељ и сценариста. (р. 1921)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог Атанасија Великог - архиепископ александријски
  • Светог Максима - архиепископ влахозапланински
• 1918 — У Русији је 31. јануар био последњи дан рачунања времена према Јулијанском календару, а следећег дана датум је означен као 14. фебруар према Грегоријанском календару.
• 1946 — Југословенска Уставотворна скупштина донела је први Устав Федеративне Народне Републике Југославије, којим је дефинисано шест саставних република: Босна и Херцеговина, Македонија, Словенија, Србија, Хрватска и Црна Гора.
  • Национални дан без дуванског дима.

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума