Сицилијанска мафија
Сицилијанска мафија (итал. mafia siciliana), позната као Коза ностра (итал. Cosa nostra — наша ствар),[3] криминална је организација на Сицилији у Италији. То је лабава асоцијација криминалних група које дијеле заједничку организациону структуру и кодекс понашања.[4] Свака група, позната као као „породица”, „клан” или cosca,[5] тврди да има суверенитет над територијом, обичном градом или селом или насељем (borgata) већег града, у којој врши рекетирање. Чланови називају себе „људима части”, иако их јавност често назива „мафиозима”. Основна дјелатност мафије је заштита рекета, арбитража спорова између криминалаца, као и организовање и надзор илегалних уговора и трансакција.[6][7]
| Сицилијанска мафија | |
|---|---|
 Провинције Сицилије | |
| Локација оснивања | Сицилија,  Краљевина Италија |
| Активне године | од 19. века |
| Територија | Углавном западна Сицилија, нарочито Палермо, Трапани, и Агриђенто[1] |
| Етницитет | Људи од части (старији чланови) су Сицилијанци |
| Чланство (est.) | око 2 000[2] |
| Савезници | |
| Ривали | Стида, и повремено сопствени савезници |
| Значајни чланови | |
Након таласа исељавања, Мафија се проширила на друге земље као што су Сједињене Америчке Државе, Канада или Аустралија.
Етимологија
уредиПрема припадницима мафије који су издали организацију, тзв. „поканицима” (итал. pentito), право име Мафије је Коза ностра (итал. Cosa nostra — „наша ствар”). Када је италијанско-амерички мафијаш Џозеф „Џо” Валачи свједочио пред Сталним поткомитетом за истраге 1963. године (познато као Валачијево саслушање), открио је да амерички мафијаши за своју организацију користе назив Коза ностра („наша ствар” или „ова ствар је наша” или једноставно „наш случај”/„наш интерес”).[8][9][10] Назив је у то вријеме схваћен као прави назив организације, и као такав његован је од стране Федералног истражног бирао и ширен од стране медија. ФБИ је чак додао члан la називу, називајући организацију La Cosa Nostra (у Италији, члан la није кориштен када се говорило о Коза ностри).
„Покајник” Томазо Бушета је судији Ђованију Фалконеу рекао је назив Коза ностра кориштен и од стране сицилијанске мафије.[11] Бушета је одбацио ријеч „мафија” као пуку књижевну креацију. Други дисиденти, као што су Антонино Калдероне и Салваторе Конторно, потврдили су да је термин Коза ностра кориштен да би се описала Мафија.[12] Мафијаши представљају познате чланове једни другима као припаднике cosa nostra („наше ствари”) или la stessa cosa („исте ствари”) што значи „он је иста ствар, мафијаш, као ти”.
Сицилијанска мафија је користила друга имена кроз историју, као што је „Часно друштво”. Мафијаши су познати међу собом као „људи части” или „људи поштења”.
Коза ностру не треба мијешати са осталим мафијашким организацијама у Италији, као што је Ндрангета у Калабрији, Камора у Кампањи или Сакра корона унита у Апулији.
Дефиниције
уредиСоцио-економске дефиниције
уредиЛеополдо Франчети је 1876. године описао сицилијанску мафију као „индустрију насиља“. Године 1993. италијански социолог Диего Гамбета назвао га је „картелом приватних заштитних фирми“.[а] Основна делатност мафије је заштита од рекетирања, тј. пружање ванправне заштите од криминалних активности и нечасног понашања насиљем и вандализмом. Мафија не служи широј јавности као полиција, већ само одређеним клијентима који им плаћају за заштиту.[13]
Основне активности мафије су решавање спорова међу осталим криминалцима, заштита од међусобног варања и организовање и надгледање илегалних споразума, често укључујући многе агенте, попут илегалних споразума картела у иначе легалним индустријама.
— Diego Gambetta. Codes of the Underworld. 2009.
Сицилијанска мафија није централизована организација. Уместо тога, то је картел независних криминалних банди које своје услуге продају под заједничким брендом. Овај картел полаже ексклузивно право на продају услуга ванзаконите заштите на својим територијама, а својим етикетама (часни човек, мафиоз итд.) они разликују себе од обичних криминалаца којима не дозвољавају да продају заштиту.
Отуда је термин мафија пронашао класу насилних криминалаца спремних и у исчекивању имена које их дефинише, и, с обзиром на њихов посебан карактер и значај у сицилијанском друштву, они су имали право на име различито од оног које дефинише вулгарне криминалце у другим земљама.
Франчети је тврдио да мафија никада неће нестати уколико сама структура острвских социјалних институција не прође кроз суштинску промену.[16] Преко једног века касније, Диего Гамбета се сложио са Франчетијевом анализом, тврдећи да мафија постоји зато што влада не пружа одговарајућу заштиту трговцима од имовинског криминала, превара и кршења уговора. Гамбета је написао да Сицилија (почетком деведесетих) није имала „јасне законе о имовинским правима нити административне или финансијске кодексе праксе“, и да је њен судски систем био „ужасан“ због своје неефикасности. Гамбета је препоручио влади да либерализује тржиште дрога и укине утврђивање цена цигарета како би се ова роба преместила са црног тржишта; да повећа транспарентност јавних уговора тако да не може доћи до намештања, што мафијаши обично арбитрирају; и да редизајнираја поступак гласања како би се отежала куповина гласова. Решавање ових проблема смањило би потражњу за мафијашким интервенцијама у политичким и економским пословима.[17]
Организације мафијашког типа према италијанском закону
уредиЧлан 416-бис италијанског Казненог закона, који је увео Пио Ла Торе, дефинише удружење мафијашког типа (Associazione di Tipo Mafioso) као оно у коме „припадници удружења искоришћавају потенцијал застрашивања које им даје њихово чланство и испуњавање услова и омерта које чланство повлачи за собом и које доводе до почињења кривичних дела, директног или индиректног преузимања управљања или контроле над финансијским активностима, концесијама, дозволама, предузећима и јавним услугама у сврху остваривања добити или незаконите предности за себе или друге."[18][19]
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Paraphrase. See chapter 5 of The Sicilian Mafia. 1993..
Референце
уреди- ^ Paoli (2014), p. 124
- ^ „Mapping the mafia: Italy's web of criminal gangs explained” (на језику: енглески). Euronews.com. 25. 5. 2021. Приступљено 27. 12. 2018.
- ^ Pike, John (3. 10. 1998). „La Cosa Nostra”. Federation of American Scientists Intelligence Resource Program. Архивирано из оригинала 27. 1. 2022. г.
- ^ Raab, Selwyn (2014). Five Families: The Rise, Decline and Resurrection of America's Most powerful Mafia Empire (1at изд.). Thomas Dunne Books. стр. 13. ISBN 978-0312361815.
- ^ Raab, Selwyn (2014). Five Families: The Rise, Decline and Resurrection of America's Most power Mafia Empire (1at изд.). Thomas Dunne Books. стр. 13. ISBN 978-0312361815.
- ^ Gambetta (1993)
- ^ Gambetta (2009)
- ^ Their Thing Архивирано на сајту Wayback Machine (14. мај 2009), Time, 16 August 1963.
- ^ Killers in Prison Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2009), Time, 4 October 1963.
- ^ "The Smell of It" Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2009), Time, 11 October 1963.
- ^ Dickie (2007)
- ^ Paoli (2003), стр. 24
- ^ Gambetta (1996). The Sicilian Mafia
- ^ Franchetti 1877, pp. 163-164: (Italian) "Laonde il sostantivo mafia ha trovata pronta una classe di violenti e di facinorosi che non aspettava altro che un sostantivo che l'indicasse, ed alla quale i suoi caratteri e la sua importanza speciale nella società siciliana davano diritto ad un nome diverso da quello dei volgari malfattori di altri paesi."
- ^ Gambetta (1996). The Sicilian Mafia, p. 137 (English translation)
- ^ Servadio, Mafioso, p. 42-43
- ^ Gambetta (1996). The Sicilian Mafia, pp. 245-256
- ^ Seindal, Mafia: money and politics in Sicily, p. 20 Архивирано 2016-05-06 на сајту Wayback Machine
- ^ „Art. 416-bis, Codice Penale - Associazione di Tipo mafioso” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 2019-10-29. г. Приступљено 2019-09-21.
Литература
уреди- Alcorn, John (2004). „Revolutionary Mafiosi: Voice and Exit in the 1890s”. Ур.: Paolo Viola & Titti Morello. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ); Спољашња веза у|chapter=(помоћ). L’associazionismo a Corleone: Un’inchiesta storica e sociologica (Istituto Gramsci Siciliano, Palermo, 2004) - Arlacchi, Pino (1988). Mafia Business. The Mafia Ethic and the Spirit of Capitalism. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-285197-7.
- Arlacchi, Pino (1993). Men of Dishonor: Inside the Sicilian Mafia. Morrow. ISBN 0-688-04574-X.
- Arlacchi, Pino (1994). Addio Cosa nostra: La vita di Tommaso Buscetta. Milan: Rizzoli. ISBN 88-17-84299-0..
- Bandiera, Oriana (2002). „Land Reform, the Market for Protection and the Origins of the Sicilian Mafia: Theory and Evidence” (PDF). Journal of Law, Economics, & Organization. 19 (1): 218—244. април 2003. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 07. 2011. г. Приступљено 09. 05. 2021.. . .
- Chubb, Judith (1989). The Mafia and Politics. Cornell Studies in International Affairs. Спољашња веза у
|title=(помоћ). Occasional Papers No. 23. - Dickie, John (2007). Cosa Nostra: A History of the Sicilian Mafia. Hodder. ISBN 978-0-340-93526-2.
- Dimico, Arcangelo, Alessia Isopi, and Ola Olsson (2017). „Origins of the Sicilian Mafia: The market for lemons.” (PDF). Journal of Economic History. 77 (4): 1083—1115.
- Duggan, Christopher (1989). Fascism and the Mafia. New Haven: Yale University Press. ISBN 0-300-04372-4.
- Duggan, Christopher (2008). The Force of Destiny: A History of Italy Since 1796. Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 0-618-35367-4. Спољашња веза у
|title=(помоћ). - Fijnaut, Cyrille & Letizia Paoli. Organised crime in Europe: concepts, patterns, and control policies in the European Union and beyond. Springer. 2004. ISBN 1-4020-2615-3. Спољашња веза у
|title=(помоћ). - Gambetta, Diego (1996) [1993]. The Sicilian Mafia: The Business of Private Protection. Princeton University Press. ISBN 0-674-80742-1.
- Gambetta, Diego (2009). Codes of the Underworld. Princeton University Press. ISBN 9780691119373.
- Hess, Henner (1998). Mafia & Mafiosi: Origin, Power, and Myth. London: Hurst. ISBN 1-85065-500-6. Спољашња веза у
|title=(помоћ). & Co Publishers, - Lupo, Salvatore (2009). The History of the Mafia
. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-13134-6. - McCarthy, Dennis (2011). An Economic History of Organized Crime (PDF). Routledge. ISBN 978-0-203-81425-3. Архивирано из оригинала (PDF) 2015-04-03. г.
- Mosca, Gaetano (2014). "What is Mafia.". M&J. ISBN 979-11-85666-00-6. Спољашња веза у
|title=(помоћ). 2014. Translation of the book "Cosa è la Mafia," Giornale degli Economisti, Luglio 1901, pp. 236–62. - Paoli, Letizia (2003). Mafia Brotherhoods: Organized Crime, Italian Style. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-515724-9.
- Letizia Paoli (2014). The Oxford Handbook of Organized Crime. Oxford University Press. ISBN 9780199730445.
- Raab, Selwyn (2005). Five Families: The Rise, Decline, and Resurgence of America's Most Powerful Mafia Empires. New York: Thomas Dunne Books. ISBN 978-1-86105-952-9.
- Leopoldo Franchetti (1877). Condizioni Politiche e Amministrative della Sicilia. Firenze: G. Barbera.
- Schneider, Jane T. & Peter T. Schneider. Reversible Destiny: Mafia, Antimafia, and the Struggle for Palermo. Berkeley: University of California Press. 2003. ISBN 0-520-23609-2. Спољашња веза у
|title=(помоћ). - Seindal, René. Mafia: money and politics in Sicily, 1950-1997. Copenhagen: Museum Tusculanum Press. 1998. ISBN 87-7289-455-5. Спољашња веза у
|title=(помоћ). - Servadio, Gaia. (1976). Mafioso. A history of the Mafia from its origins to the present day. London: Secker. ISBN 0-436-44700-2.. & Warburg
- Balletta, L., and A.M. Lavezzi (2019), “The Economics of Extortion: Theory and Evidence on the Sicilian Mafia”, Discussion Papers del Dipartimento di Economia e Management – Università di Pisa, n.242 (http://www.ec.unipi.it/ricerca/discussion-papers.html Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јануар 2018))
