Отворите главни мени

Социјалистичка Република Хрватска

Социјалистичка Република Хрватска (скраћено СР Хрватска) је била једна од шест република у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. На трећем заседању ЗАВНОХ-а, одржаном 8. и 9. маја 1944. године у Топуском основана је Федерална Држава Хрватска, одлуком која има уставотворни карактер. Преименована је 1946. године као Народна Република Хрватска, а у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године. Већ 25. јула 1990. назив је промењен у Република Хрватска.

Социјалистичка Република Хрватска
Socijalistička Republika Hrvatska
Застава
Застава
Locator map Croatia in Yugoslavia.svg
Положај СР Хрватска у СФР Југославији
Главни градЗагреб
ЗемљаСоцијалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Површина56.254 км2
Становништво4.784.265 (1991. год)
Владавина
 • ОбликНародна република
Социјалистичка република
Историја 
• Успостављено
21. јул 1945.
2. март 1943.
• оснивање ДФ Хрватске
21. јул 1945.
• формирање ФНРЈ
29. новембар 1945.
• независност од СФРЈ
25. јун 1991.
Претходник
Следбеник
НДХ
Краљевина Мађарска
Краљевина Италија
Слободна Територија Трста
Хрватска

Била је друга по величини (после СР Србије) република СФРЈ, друга по броју становника (после СР Србије) и друга по развијености ( после СР Словеније) . Главни град је био Загреб, а остали већи градови су били Сплит, Дубровник, Ријека, Осијек.

Конститутивни народи били су Хрвати и Срби, а званичне народности: Мађари, Чеси, Италијани, Словаци, Русини и Украјинци, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.

Састојала се из Града Загреба, и девет Заједница општина: ЗО Загреб, ЗО Вараждин, ЗО Бјеловар, ЗО Осијек, ЗО Сисак, ЗО Карловац, ЗО Ријека, ЗО Госпић и ЗО Сплит, са седиштима у истоименим градовима.

Пре отцепљења, а у складу са променама привредно-политичког система, из назива је 25. јула 1990. године, избачен придев „социјалистичка“, а промењена су државна обележја — грб и застава. Укинуте су Заједнице општина, укинути су називи бившег друштвено-политичког система, загарантовано је право грађана на пољопривредно земљиште, а Срби су престали да буду конститутиван народ, односно без икакве расправе о променама Устава проглашени су националном мањином.

ИсторијаУреди

Ослобођење од Аустроугарске долази после Првог светског рата Тада Хрватска постаје део Краљевине Југославије ,али и тада се наставља борба за праведнији живот радника па су познати многи штрајкови и буне од којих треба издвојити штрајк бродоградилишних радника у Лабину. Комунистичка партија је била доста јака и тако је у Загребу одржана Пета партијска конференција која је значајна за борбу народа и народности Југославије против окупатора и домаћих издајника. У Загребу је 1919. основан Савез социјалистичке омладине Југославије.

У току Другог светског рата територија СР Хрватске и СР БиХ је била под влашћу издајничке Павелићеве НДХ који су начинили огромне злочине према не хрватском становништву и припадницима и симпатизерима КПЈ и НОБ-а.

Са ослобођењем земље почиње обнова СР Хрватске и самим тим бољитак за све њене градане. Ипак почетком 70-их јављају се покушаји за отцепљење СР Хрватске и укидање права других народа. Те покушаје је СКЈ и влада СФРЈ успешно спречила.

Општине у СР ХрватскојУреди

 
Заједнице општина у СР Хрватској до 1986.
 
Заједнице општина у СР Хрватској до 1990.

На пописима 1971. и 1981. године СР Хрватска имала је 113 општина. Крајем осамдесетих из састава општине Сплит издвојене су две нове општине: Каштела и Солин, па је на попису из 1991. године, СР Хрватска имала 115 општина:

Имена градоваУреди

 
КумровецТитова родна кућа

Имена одређених градова у време постојања СР Хрватске:

Функционери СР ХрватскеУреди

 
Пулска арена
 
Сплит — Диоклецијанова палата
 
Дубровник — поглед на стари град

ПредседнициУреди

Функција председника Републике, односно председника Председништва СР Хрватске уведена је тек Уставом из 1974. године, а пре тога је функцију шефа државе обављао председник Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске, од 1943. до 1945. године, односно председник Президијума Народне скупштине, од 1945. до 1953. године. Након укидања ове функције, од 1953. до 1974. године функцију шефа државе је обављао председник Народне скупштине.

ПремијериУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди